Na današnji dan – 7. septembar

1533 – Rođena je engleska kraljica Elizabeta I (Elizabeth),kćerka kralja Henrija VIII (Henry) i njegove druge žene Ane Bolen (Anne Boleyn). Za vreme njene vladavine (1558-1603) postavljeni su temelji buduće britanske imperije. Podržavala je razvoj nauke i umetnosti, a specifičan stil arhitekture iz njenog vremena, mešavina gotike I renesanse, nazvan je elizabetanskim stilom. 
1566 – U bici za Siget, koji je opsedala turska vojska SulejmanaII Veličanstvenog, poginuo je hrvatski ban Nikola Šubić Zrinski.
1701 – U Hagu je potpisan sporazum Engleske, Austrije iHolandije protiv Francuske, poznat kao „Druga velika alijansa“. 
1714 – Car Karlo VI potpisao je u Rahstatu sa Francuzima“Badenskimir“ kojim je okončan Rat za špansko nasleđe, a Francuzima su pripali Alzas i Strazbur. 
1764 – Za kralja Poljske krunisan je ruski štićenik StanjislavII Ponjatovski (Stanislaw Poniatowski), poslednji poljski monarh. Tokom njegove vladavine (do 1795) Rusija, Pruska i Austrija izvršile su tri deobe Poljske, koja je kao nezavisna država obnovljena 1918. 
1788 – Turci su zarobili a potom ubili vođu srpskih dobrovoljacau austrijsko-turskom ratu Koču Anđelkovića, poznatog kao Koča kapetan. Po njemu je borba srpskih dobrovoljaca u ovom ratu nazvana Kočina krajina. 
1812 – Završena je Borodinska bitka, blizu Moskve, jedna odnajkrvavijih bitaka u Napoleonovim ratovima, u kojoj su Rusi pod komandom Kutuzova izgubili 44.000 vojnika, a Napoleon 50.000 među kojima i 23 generala. Nedelju dana kasnije Napoleon je ušao u Moskvu.
1813 – Prvi put je upotrebljen naziv „Ujka Sem“ za SAD, uuvodniku njujorškog lista „Troj Post“. 
1822 – Guverner Brazila, princ Pedro, proglasio je nezavisnost odPortugalije i proglasio se za cara. Portugal je priznao nezavisnost Brazila 1828. 
1860 – Italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi (Giuseppe) jesa svojim „crvenokošuljašima“ zauzeo Napulj, u ratu za oslobođenje zemlje od Austrijanaca i ujedinjenje Italije. 
1901 – Potpisan je Pekinški protokol kojim je okončan“Bokserski ustanak“ u Kini. Pobunu protiv stranaca ugušile su evropske sile, Japan i SAD, a Kina je primorana da plati odštetu za njihovu imovinu uništenu tokom ustanka. 
1909 – Rođen je američki filmski i pozorišni režiser ElijaKazan, dobitnik nekoliko Oskara („Tramvaj nazvan želja“, „Viva Zapata“, „Istočno od raja“, „Bebi Dol“). 
1914 – Rođen je američki fizičar Džejms Alfred van Alen(James, Allen). Pomoću Gajger-Milerovih brojača postavljenih 1958. Na veštačke satelite „Eksplorer 1“ i „Eksplorer 2“ otkrio je dva pojasa pojačanog zračenja oko planete Zemlje koji su kasnije nazvani „Van Elenovi radijacioni pojasevi“. 
1940 – Nemačka avijacija pod komandom Hermana Geringa (HermannGoering) počela je bombardovanje Londona. Prvog dana poginulo je više od 300 ljudi. 
1949 – Umro je meksički slikar Hose Klemente Orosko (JoseClemente Orozco). Smatra se najvećim slikarom murala u 20. veku, dekorisao je mnoge zgrade u Meksiku i SAD. 
1964 – U mestu Sip na jugoslovenskoj i u Gura Vaji na rumunskojobali Dunava, uz prisustvo predsednika Jugoslavije i Rumunije Josipa Broza Tita i Georgi Georgiju Deža (Gheorghe Gheorghiu Dej), postavljen je kamen temeljac na gradilištu hidroelektrane Đerdap. 
1975 – Završeno je preseljavanje Turaka na Kipru. Pod nadzoromUN, oko 9.000 ljudi prebačeno je sa juga na sever zemlje. 
1986 – Biskup Dezmond Tutu (Desmond) postao je nadbiskupKejptauna u Južnoj Africi kao prvi crnac poglavar južnoafričkih anglikanaca. 
1990 – Kao odgovor na reviziju Ustava Srbije 1989. kojom jeznačajno smanjena autonomna vlast u pokrajinama Vojvodini i Kosovu, 144 albanska delegata Skupštine Kosova proglasili su u Kačaniku Ustav Republike Kosovo. 
1991 – U Hagu je počela sa radom Međunarodna mirovnakonferencija o Jugoslaviji. U radu konferencije učestvovali su svi članovi Predsedništva SFR Jugoslavije, predsednik savezne vlade i šestorica predsednika jugoslovenskih republika. Predsedavajući Konferencije, na kojoj je usvojena Deklaracija o mirnom rešenju jugoslovenske krize, bio je lord Karington (Carington). 
1994 – U komandi američke vojske u Berlinu poslednji put jespuštena američka zastava, čcime je, nakon skoro pola veka, formalno okončano američko vojno prisustvo u Berlinu. 
1997 – U egzilu u Maroku umro je Mobutu Sese Seko, predsednik idiktator Zaira od 1965. do 1997. kada ga je sa vlasti zbacio Loran Kabila (Laurent). 
1999 – U zemljotresu u blizini Atine, jednom od najjačih uGrčkoj u poslednjih više od 40 godina, poginulo je 101 lice. 
2001 – U nigerijskom gradu Džos izbili suhrišćansko-muslimanski sukobi tokom kojih su zapaljene crkve i džamije. Prema podacima Crvenog krsta, za nepunih nedelju dana nasilja, ubijeno je najmanje 500 ljudi, a stotine povređeno. 
2004 – Umro je Bejer Naud (Beyers Naude) južnoafričkisveštenik, jedan od retkih belaca koji je bio simbol otpora tokom godina aparthejda. 
2005 – Na izborima u Egiptu pobedio je predsednik Hosni Mubarakkome će to biti peti mandat na mestu šefa države. Na tim izborima po prvi put učestvovalo je više kandidata. 

Povezana vest:  NA DANAŠNJI DAN, 7. januar