Na današnji dan – 25. septembar
1345 – Nakon tri godine bezuspešnih pokušaja, srpski car Dušan osvojio je Ser, čime je došao u posed puteva koji su vodili u Trakiju i ka poluostrvu Halkidiki, gde se nalazi Sveta Gora.
1493 – Kristofor Kolumbo (Cristoforo Colombo) isplovio je iz luke Kadis na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492.
1513 – Španski istraživač Vasko Nunjes de Balboa (Vasco, Nunez) prešao je Panamski zemljouz i kao prvi Evropljanin video Tihi okean.
1555 – Sklopljen je Augsburški verski mir između nemačkog kralja Ferdinanda I i luteranskih knezova kojim su izjednačena prava luterana (protestanata) i rimokatolika. Donet je zakon o slobodi veroispovesti po principu „Cuius regio, illius religio“ (čija je zemlja, onoga je i vera).
1744 – Rođen je pruski kralj Fridrih Vilhelm II (Friedrich Wilhelm), koji je tokom vladavine (1786-97) ratovao protiv Francuske Republike (1792-95), a u drugoj i trećoj podeli Poljske (1793, 1795) anektirao je velike delove te države.
1823 – Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Stefanoviću Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.
1849 – Umro je austrijski violinist, dirigent i kompozitor Johan Štraus Stariji (Johann Strauss) koji je bečkom valceru dao klasični oblik i učinio ga popularnim širom Evrope. Komponovao je više od 150 valcera (najpoznatiji „Zvuci Rajne“) kadrile, marševe („Radetzky-marš“) i polki.
1866 – Rođen je američki biolog Tomas Hant Morgan (Thomas Hunt), osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicine 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava.
1896 – Rođen je Alesandro Pertini, predsednik Italije (1978-1985), najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. Član Socijalističke partije Italije postao je 1918, niz godina proveo je u fašističkim zatvorima, u Drugom svetskom ratu učestvovao u pokretu otpora, a potom bio poslanik i senator.
1897 – Rođen je američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949, koji je u delima razmatrao problem zla.
1897 – Rođen je pisac Aleksandar Vučo, jedan od osnivača nadrealističkog pokreta u Srbiji između dva svetska rata, tvorac moderne poezije za decu. Njegova poema „Podvizi družine ‘Pet petlića'“ smatra se najznačjanijim delom srpske dečije poezije posle Jovana Jovanovića Zmaja. Pisao je i filmske scenarije i bavio se filmskom kritikom.
1906 – Rođen je ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, koji je prvi među muzičkim umetnicima sovjetske Rusije stekao međunarodnu slavu. Uspešno je spojio rusku tradiciju i modernu zapadnoevropsku muziku i razvio vlastiti muzički izraz. Napisao je monumentalnu „Petu simfoniju“, a u najtežim danima blokade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu „Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju“.
1932 – Španska pokrajina Katalonija dobila je autonomiju – pravo na zastavu, lokalnu skupštinu i jezik. Autonomija je ukinuta 1939. kada je diktator, general Franko, došao na vlast.
1943 – Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih uporišta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji ŠSR-a.
1956 – U upotrebu je pušten prvi transatlantski telefonski kabl, između Obena u Škotskoj i Njufaundlenda u Kanadi.
1959 – Razočaran politikom vlade jedan budistički monah izvršio je u Kolombu atentat na premijera Cejlona (Šri Lanke) Solomona Bandaranaikea, koji je narednog dana umro.
1962 – Soni Liston (Sonny) postao je svetski bokserski šampion teške kategorije kada je u Čikagu u prvoj rundi nokautirao Flojda Patersona (Floyd Patterson).
1963 – Vojska je u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša Gavinja (Juan Bosć Gavino) i suspendovala Ustav.
1970 – Umro je nemački pisac Erih Marija Remark (Erich Maria Remarque) koji se proslavio antimilitarističkim romanom „Na zapadu ništa novo“. Njegovi romani bili su zabranjeni u nacističkoj Nemačkoj, a on prisiljen da emigrira i od 1947. je bio amrički državljanin („Trijumfalna kapija“, „Crni Obelisk“).
1973 – Tri člana posade prve američke svemirske stanice „Skajlab 2“ koji su proveli 59 dana u orbiti Zemlje oko spustila su se u Pacifik.
1990 – Savet bezbednosti UN zabranio je letove nad Irakom i okupiranim Kuvajtom.
1991 – Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o embargo na oružje Jugoslaviji i pozvao jugoslovenske lidere da prekinu sukobe.
1992 – Moskva i Vašington su odbacili jedan od poslednjih ostataka „Hladnog rata“, dozvolivši slobodno putovanje ruskih i američkih novinara i poslovnih ljudi koji rade u Rusiji, odnosno u SAD.
1994 – Švajcarci su na referendumu prihvatili plan vlade za donošenje zakona protiv rasizma.
1997 – Britanski supersonični automobil postavio je u Nevadi novi svetski rekord postigavši brzinu od 1.142 kilometra na čas.
2011 – Umrla je Vangari Matai, prva Afrikanka – dobitnica Novelove nagrade za mir 2004. godine.
