Na današnji dan – 27. septembar
1540 – Papa Pavle III odobrio je bulom „Regimini militantis ecclesiae“ osnivanje jezuitskog katoličkog reda koji je, kao Društvo isusovaca, 1534. u Parizu osnovao Ignacio Lojola (Loyola).
1601 – Rođen je francuski kralj Luj XIII (Louis), jedan od najmoćnijih evropskih monarha. Tokom vladavine (1610-43) zaveo je apsolutizam uz pomoć kardinala Rišeljea (Rićelieu), ugušio ustanak hugenota (protestanata) i nastavio kolonijalno širenje Francuske. U vreme njegove vladavine, 1635. godine, osnovana je Francuska akademija.
1825 – Prvom u svetu javnom železničkom prugom, Darlington-Stokton, u severoistočnoj Engleskoj, krenuo je voz s prvom parnom lokomotivom, kojom je upravljao njen konstruktor Džorž Stivenson (George Stephenson).
1862 – Rođen je južnoafrički general i državnik Luis Bota (Louis Botha), jedan od vođa Bura u ratu sa Englezima (1899-1902) i prvi premijer Južnoafričke Unije (1910-19). Bio je premijer Transvala od 1907. do 1910, kad su se burske republike Transval, Natal, Oranž i Kejplend udružile u Uniju.
1891 – Umro je ruski pisac Ivan Aleksandrovič Gončarov, autor romana „Oblomov“, u kojem je stvoren jedan od najznačajnijih tipova u svetskoj književnosti, kao i pojam „oblomovština“ – sinonim za parazitizam i apatiju („Obična priča“, „Ponor“, „Uspomene o Bjelinskom“).
1901 – Rođen je crnogorski revolucionar Ivan Milutinović, jedan od glavnih organizatora partizanskog ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, član Vrhovnog štaba Narodonoslobodilačke vojske i narodni heroj. Poginuo je pod nerasvetljenim okolnostima oktobra 1944. godine kada se preko Dunava prebacivao u tek oslobođeni Beograd.
1902 – Rođen je srpski pisac i pozorišni kritičar Milan Dedinac, sledbenik francuske avangarde lirike, pripadnik grupe beogradskih modernista, prvi glavni urednik posleratne „Politike“, dramaturg i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta („Od nemila do nedraga“, „Malo vode na dlanu“, „Pozorišne kritike“).
1917 – Umro je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega (Degas), koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtanja najbolje je iskazao slikajući ljudsko telo u pokretu („Balerina, „Kupačica“, Pralja“).
1922 – Grčki kralj Konstantin I (Constantine) abdicirao je zbog vojnog poraza u ratu s Turskom, dve godine pošto se vratio na presto. Kralj je postao 1913, a prvi put je abdicirao 1917. kada je njegova odluka o neutralnosti Grčke u Prvom svetskom ratu izazvala nezadovoljstvo u zemlji i među zapadnim saveznicima.
1939 – Nakon trodnevnog danonoćnog bombardovanja, Nemci su u Drugom svetskom ratu savladali 19-dnevni otpor Varšavljana i zauzeli glavni grad Poljske.
1940 – Nemačka, Italija i Japan potpisali su u Berlinu desetogodišnji vojni i ekonomski pakt sila Osovine Berlin-Rim-Tokio.
1947 – U Varšavi je osnovan Informacioni biro komunističkih i radničkih partija (Informbiro). To savetodavno i koordinaciono telo devet evropskih komunističkih i radničkih partija osnovano je na inicijativu SSSR-a, a sedište mu je do proleća 1948. bilo u Beogradu, potom u Bukureštu.
1962 – U Jemenu je u vojnom udaru pukovnik Abdula al Salal (Abdullah, Sallal) oborio monarhiju i proglasio Jemensku Arapsku Republiku. Sa prestola je zbačen poslednji jemenski imam Mohamed Badr (Mohammed), nedelju dana pošto je nasledio umrlog oca imama Ahmada.
1964 – Vorenova komisija je posle desetomesečne istrage saopštila da je Li Harvi Osvald (Lee Harvey Oswald) bio jedini atentator na predsednika SAD Džona Kenedija (John Kennedy), 22. novembra 1963. u Dalasu. Drugi su tvrdili da Osvald koji je ubijen dva dana posle atentata, nije bio jedini atentator, a možda i da nije ni učestvovao u atentatu.
1968 – Portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar koji je vladao od 1932, zbog moždanog udara se povukao s mesta premijera.
1970 – Na inicijativu predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera (Nasser), kralj Jordana Husein (Hušein) i vođa Palestinskog oslobodilačkog pokreta Jaser Arafat (Yašer) potpisali su u Kairu sporazum o okončanju građanskog rata u Jordanu.
1990 – Iran i Velika Britanija su obnovili diplomatske odnose, koje je Teheran prekinuo u martu 1989. zbog knjige „Satanski stihovi“ britanskog pisca indijskog porekla Salmana Rušdija (Rushdie). Odnosi su vraćeni na nivo ambasadora tek 1998, kada su vlasti Irana odustale od „fatve“ – verske osude kojom je tražena smrt Rušdija.
1996 – Snage fundamentalističkog islamskog pokreta Talibana zauzele su glavni grad Avganistana, Kabul, i obesile bivšeg šefa države Nadžibulaha (Najibullah).
1998 – Obećavši da će rešiti problem masovne nezaposlenosti, lider nemačkih socijaldemokrata Gerhard Šreder (Gerhard Sćroeder) pobedio je Helmuta Kola (Kohl) na izborima i postao novi kancelar Nemačke.
2000 – Više desetina hiljada ljudi u centru Beograda i oko pola miliona širom Srbije burno je pozdravilo proglašenje izborne pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima 24. septembra, kao I odluku lidera opozicije Vojislava Koštunice da ne prihvati drugi krug predsedničkih izbora koji je najavila vlast.
2000 – U eksploziji gasa u rudniku uglja u južnoj kineskoj provinciji Guidžu poginulo je 118 rudara.
2001 – Napadač u policijskoj uniformi upao je na sednicu lokalne skupštine švajcarskog kantona Cug i ubio 13, ranio 15 ljudi, a potom je izvršio samoubistvo.
2002 – Istočni Timor je postao 191. članica Ujedinjenih nacija.
2003 – Umro je Donald O’Konor (Connor), najpoznatiji po solo plesu u mjuziklu „Pevajući na kiši“.
2006 – Haški Tribunal osudio je bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske, Momčila Krajišnika, na 27 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti. Oslobođen je optužbi za genocid I saučesništvo u genocidu.
2008 – Umro je američki glumac i oskarovac Pol Njumen (Paul Newman). Deset puta je nominovan za Oskara za uloge u filmovima, među kojima su najpoznatiji: „Mačka na usijanom limenom krovu“, „Hazarder“, „Bez zlobe“, „Put bez povratka“, a tu nagradu dobio je samo jednom, 1987. za ulogu u filmu „Boja novca“.
2009 – Umro je kolumnista Njujork tajmsa i dobitnik Pulicerove nagrade, Vilijam Sefajr (William Safire), stručnjak za jezik i bivši pisac govora u Beloj kući.
2011 – Umro je australijski naučnik i ginekolog Karl Vud (Carl Wood) zaslužan za prvo vantelesno začeće.
