Na današnji dan – 9. oktobar
1701 – U Nju Hejvnu, u američkoj državi Konektikat, osnovan je Univerzitet Jel, danas jedan od najčuvenijih univerziteta u SAD.
1789 – U austrijsko-turskom ratu austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon zauzeo je Beograd.
1806 – Pruska je prekinula neutralnu politiku prema Napoleonu I objavila rat Francuskoj, u kojem je poražena uz teške teritorijalne gubitke. Mirom u Tilzitu 1807. izgubila je celo područje između Rajne i Labe, i veći deo zemalja do kojih je došla deobom Poljske.
1831 – U atentatu je ubijen prvi, reformistički predsednik nezavisne Grčke,Joanis Kapodistrias (Ioannis Kapodistrias), jedan od vođa borbe za oslobođenje od turske vlasti. Kao predsednik od 1827. vladao je apsolutistički što je revoltiralo vođe ustanka protiv turske vlasti.
1835 – Rođen je francuski kompozitor i klavirski virtuoz Kamij Sen-Sans (Camille Saint-Saens), jedan od osnivača Nacionalnog muzičkog društva (1871). Njegov bogati opus obuhvata sve vrste mužičkih dela, od kojih je najpoznatija opera „Samson i Dalila“.
1854 – Rođen je fizičar i pronalazač Mihailo Pupin, profesor matematike i fizike (1901) na Univerziteta, u SAD. Njegov najznačajniji pronalazak, samoindukcioni kalemovi („Pupinovi kalemovi“) (1890), omogućio je telefonski i telegrafski prenos na velike daljine pomoću kabla. Za autobiografsku knjigu „Od iseljenika do pronalazača“ 1924. je dobio Pulicerovu nagradu.
1892 – Rođen je Ivo Andrić, čije je delo donelo međunarodni ugled i priznanje jugoslovenskoj književnosti. Jedini je jugoslovenski dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1961) („Ex ponto“, „Znakovi“ „Na Drini ćuprija“, „Travnička hronika“, „Gospođica“, „Prokleta avlija“).
1915 – Nemačke i austrougarske trupe su u Prvom svetskom ratu zauzele Beograd.
1934 – U Marseju je ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević. Atentat u kojem je poginuo i francuski minister inostranih poslova Žan Luj Bartu (Jean Louis Barthou), organizovali su lideri hrvatskog ustaškog pokreta i makedonskih nacionalista, a izvršio ga je Vlada Černozemski.
1944 – Počela je Treća moskovska konferencija na kojoj su britanski premijer Čerčil (Churchill) i lider ŠSR Staljin razmatrali problem Poljske, Grčke i Jugoslavije i dogovarali se o uređenju Evrope posle Drugog svetskog rata.
1962 – Uganda je stekla nezavisnost posle gotovo 70 godina britanske kolonijalne uprave.
1963 – Više od 2.000 ljudi je poginulo u poplavama kada je pukla brana „Vajont“ kod Beluna, u severoistočnoj Italiji, visoka 300 metara.
1967 – U Boliviji je ubijen Argentinac Ernesto „Če“ Gevara (Che Guevara), simbol revolucije u Južnoj Americi. Kao beskompromisni borac za pravdu, stekao je veliku popularnost širom sveta, posebno među mladima. Učesnik Kubanske revolucije, ministar u Kastrovoj vladi (Castro) (1961-65), postao je u novembru 1966. lider gerilaca u Boliviji gde je oktobra 1967. zarobljen i ubijen.
1975 – Sovjetski fizičar i disident Andrej Saharov dobio je Nobelovu nagradu za mir.
1983 – Eksplozijom bombe u Rangunu, glavnom gradu Burme, ubijeno je 18 vladinih funkcionera Južne Koreje, među kojima četiri ministra i šef diplomatije Li Bum Suk (Lee). Juznokorejske vlasti su za podmetanje bombe optužile agente Severne Koreje.
1992 – U pokušaju da spreči razbuktavanje rata u Bosni i Hercegovini, Savet bezbednosti UN rezolucijom je zabranio vojne letove iznad te e bivše jugoslovenske republike, a mirovnim snagama (UNPROFOR) naložio da nadgledaju poštovanje te zabrane.
1993 – Hrvatske snage su tokom sukoba s muslimanima u Mostaru (Bosna i Hecegovina) srušile je Stari most, simbol grada, sagrađen u 16. Veku za vreme turske vladavine. Most je bio pod zaštitom UNESKO-a, a njegova obnova je završena 2004.
1997 – Više od 200 ljudi je poginulo kada je uragan „Paulina“ pogodio meksičko letovalište Akapulko.
2002 – Prvi put u Srbiji je održan TV-duel kandidata za predsednika Srbije koji su ušli u drugi izborni krug: Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa.
2002 – Umro je Sava Mrmak, jedan od najznačajnijih TV-reditelja iz doba Jugosavije u domenu dokumentarne istorijske drame, a oprobao i se i u drugim TV-žanrovima.
2004 – U Avganistanu su održani prvi direktni predsednički izbori na kojima je pobedio dotadašnji privremeni predsednik Hamid Karzai.
