Na današnji dan – 24. novembar
1572 – Umro je škotski protestantski reformator Džon Noks (John Knox), sledbenik Kalvina (Calvin), osnivač Škotske prezbiterijanske crkve i autor „Istorije Reformacije u Škotskoj“.
1632 – Rođen je holandski filozof jevrejskog porekla Baruh de Spinoza (Baruch), jedan od najznačajnijih i najdoslednijih predstavnika racionalističke i monističke filozofije. Njegova misao, izneta u kapitalnom delu „Etika“, izvršila je veoma značajan uticaj na evropsku filozofiju. Kritički odnos prema Bibliji i Talmudu izazvali su gnev u teološkim krugovima, a jevrejska zajednica ga je anatemisala i isključila iz svojih redova.
1642 – Holandski moreplovac Abel Janson Tasman (Janszoon) otkrio je južno od Australije ostrvo i nazvao ga Van Dimenova Zemlja, koje je kasnije njemu u čast nazvano Tasmanija.
1729 – Rođen je ruski general Aleksandar Vasiljevič Suvorov, jedan od najvećih vojskovođa 18. veka. Uspešno se borio protiv Turaka (1787-91), pod njegovom komandom austrijsko-ruske trupe potisnule su Francuze iz severne Italije 1799, kada se proslavio i prelaskom preko Alpa na povratku u Rusiju. Ugušio je ustanak Pugačova u Rusiji 1774. i ustanak u Poljskoj 1794. U ŠSR-u je 1942. uveden orden Suvorov za visoke vojničke zasluge.
1848 – Umro je britanski državnik lord Melburn (Melbourne), premijer i poverenik kraljice Viktorije (Victoria) po kojem je australijski grad Melburn dobio naziv.
1859 – Objavljena je knjiga engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina (Charles Darwin) „Poreklo vrsta“. Njegova revolucionarna teorija evolucije izazvala je velike kontroverze u naučnim krugovima, a crkveni su izrazili bojazan da će knjiga podriti religijska verovanja o postanku sveta.
1864 – Rođen je francuski slikar i grafičar Anri Tuluz Lotrek (Henri Toulouse Lautrec), majstor litografije, slikar boemskog Monmartra, atmosfere i likova noćnog života Pariza s kraja 19. veka.
1883 – Rođen je srpski pisac Jovan Jovanović Zmaj, jedna od najmarkantnijih ličnosti srpskog društva u drugoj polovini 19. veka. Borac za nacionalno i političko oslobođenje, član Srpske kraljevske akademije i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu (1890-98), urednik nekoliko časopisa, napoznatiji je kao dečiji pesnik i autor elegičnih ličnih ispovesti („Đulići“, „Đulići uveoci“).
1916 – Umro je britanski konstruktor oružja američkog porekla Hajrem Stivens Maksim (Hiram Stevens Maxim), izumitelj mitraljeza (1884) koji je po njemu nazvan „maksim“.
1929 – Umro je francuski državnik Žorž Benžamin Klemanso (Georges Benjamin Clemenceau), premijer od 1906. do 1909. i od 1917. do 1920, kada se povukao iz političkog života. Zbog žustrine kojom je delovao u parlamentu kao opozicija dobo je nadimak „Tigar“. U vreme Drajfusove afere objavio je 1898. u svom listu „L’ Oror“ (L’ Aurore) znamenito Zolino pismo predsedniku Republike „Optužujem“. Jedan je od tvoraca Antante i predsedavajući mirovne konferencije u Versaju 1919.
1941 – Počela je nemačka ofanziva na grad Užice u Drugom svetskom ratu. Odstupnicu glavnog dela partizanskih snaga činio je Radnički bataljon. Nemci su zauzeli grad krajem novembra, a tokom borbi na Kadinjači, 14 kilometara zapadno od Užica, poginulo je 180 branilaca grada.
1957 – U Meksiko Sitiju umro je čuveni meksički slikar i komunistički aktivista Dijego Rivera (Diego). Proslavio se monumentalnim muralima u javnim ustanovama u Meksiku (124 freske u palati Ministarstva prosvete) i u SAD.
1963 – Dva dana posle atentata u Dalasu na predsednika SAD Džona Kenedija (John Kennedy), Džek Rubi (Jack Ruby) je u policijskoj stanici ubio iz revolvera Lija Harvija Osvalda (Lee Harvey Oswald), koji je bio osumnjičen za atentat.
1974 – Predsednik SAD Džerald Ford (Gerald) i sovjetski lider Leonid Brežnjev postigli su u Vladivostoku privremeni sporazum o ograničenju ofanzivnog strateškog nuklearnog oružja.
1976 – U zemljotresu koji je razorio grad Muradije i stotine sela na istoku Turske poginulo je oko 5.300 ljudi, a 50.000 je ostalo bez domova.
1989 – Pod pritiskom masovnih demonstracija u Pragu, kompletno rukovodstvo Komunističke partije Čehoslovačke podnelo je ostavke, uključujući i generalnog sekretara Miloša Jakeša (Milos Jakes). Na mesto generalnog sekretara partije došao je Karol Urbanek.
1992 – Na jugu Kine srušio se putnički avion „Boing 737“. U najtežoj nesreći u istoriji kineskog vazduhoplovstva, poginula je 141 osoba – svi putnici i članovi posade.
1995 – Irci su na referendumu tesnom većinom (50,28 odsto) izglasali legalizaciju razvoda braka.
1998 – Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević smenio je načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije general-pukovnika Momčila Perišića.
1998 – General Emil Lahud (Emile Lahoud), prvi predsednik Libana posle okončanja 15-godišnjeg građanskog rata u toj bliskoistočnoj zemlji, preuzeo je dužnost šefa države.
2000 – Oko 900.000 ljudi protestovalo je na ulicama Barselone zbog terorističkih akcija baskijske separatističke organizacije ETA. Na čelu protestne kolone bili su španski premijer Hose Maria Aznar (Asnar) i `drugi visoki državni i politički zvaničnici.
2000 – Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica doputovao jeu Zagreb na Samit na vrhu država jugoistočne Evrope i EU. To je prva poseta srpskog zvaničnika Hrvatskoj od raspada bivše Jugoslavije.
2003 – Vrhovni sud u Glazgovu (Škotska) osudio je na 27 godina zatvora libijskog obaveštajca Abdela Baseta Ali al-Megrahija, koji je 2001. proglašen krivim za učešće u rušenju Pan Am-ovog aviona na letu broj 103 iznad jezera Lokerbi u Škotskoj 1998. godine.
2004 – Predsednik Francuske Žak Širak doputovao je u prvu zvaničnu posetu Libiji od kada je ta država 1951. Stekla nezavisnost.
2005 – Umro je Pat Morita, japansko-američki glumac, poznat po svojoj ulozi u filmu „Karate kid“.
2006 – Umrla je američka glumica, pozorišna i filmska scenaristkinja Beti Komden (Betty Comden) legenda Brodveja koja je napisala brojne hit pozorišne i filmske mjuzikle („Pevanje na kiši).
2011 – Umro je poznati fotograf Ivo Eterović, dobitnik oko 200 priznanja, među kojima je i posebno priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Srbije. Bio je i lični fotograf Josipa Broza Tita.
