Na današnji dan – 16. januar
1547 – U Moskvi je za prvog ruskog cara krunisan Ivan IV Vasiljevič. Poznat je po veoma značajnim reformama u Rusiji, ali i okrutnosti prema bojarima koju je primenjivao u nastojanju da centralizuje vlast i zbog ubistva vlastitog sina zbog čega je dobio naziv Grozni. Osnovao je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom, 1584. podigao je grad Arhangelsk. Potukao je Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, a potom je pripojio Sibir.
1778 – Francuska je priznala nezavisnost SAD tokom Američkog rata za nezavisnost od britanske kolonijalne uprave (1775-83). U februaru iste godine u Parizu je potpisan sporazum o savezu u tom ratu, a hiljade dobrovoljaca krenulo je da pomogne Amerikancima, među kojima i Lafajet (Lafayette), Sen Simon (Saint), Košćuško (Kosciuszko).
1794 – Umro je engleski istoričar Edvard Gibon (Edward Gibbon), autor dela „Opadanje i propast Rimskog carstva“, koje se smatra jednim od najznačajnijih u svetskoj istoriografiji.
1864 – Austrija i Pruska uputile su ultimatum Danskoj zahtevajući da povuče ustav po kojem su pokrajine Šlezvig i Holštajn postale sastavni deo Danske. U ratu koji je usledio Danci su poraženi, a sporna vojvodstva potpala su pod zajedničku upravu Pruske i Austrije.
1908 – U Beogradu je otvoren hotel „Moskva“, podignut na mestu kafane „Velika Srbija“. Zgradu su projektovali arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga.
1920 – U SAD je stupila na snagu prohibicija, zakonska zabrana proizvodnje i prodaje alkohola.
1927 – Umro je srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije i Geografskog društva u Beogradu (1910). Predsednik Srpske kraljevske akademije od 1921. do smrti i počasni doktor više inostranih univerziteta i akademija, predsednik teritorijalne komisije na Mirovnim pregovorima u Versaju (1919-20) („Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva“, „Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje“, „Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja“).
1945 – Pobedom savezničkih snaga pod komandom generala Bernarda Montgomerija (Montgomery) i Omara Bredlija (Bradley) okončana je nemačka ofanziva u Ardenima, u Belgiji. Nemci su u toj operaciji izgubili 220.000 vojnika (110.000 zarobljih), savezničke snage 77.000 (21.000 zarobljenih).
1957 – Umro je italijanski dirigent Arturo Toskanini (Toscanini), jedan od najznačajnijih u 20. veku. Dirigovao je u milanskoj Skali i Metropoliten operi u Njujorku gde je organizovao i simfonijski orkestar.
1969 – U centru Praga češki student Jan Palah (Palać) izvršio je samoubistvo spaljivanjem u znak protesta zbog okupacije Čehoslovačke koju su, po nalogu Sovjetskog Saveza, izvršile članice Varšavskog ugovora u avgustu 1968.
1969 – Sovjetski kosmonauti u svemirskim brodovima „Sojuz 4 „Vladimir Šatalov i „Sojuz 5“ Boris Voljanov, Aleksej Jelisejev i Jevgenij Krunov su prvi put u istoriji spojili dve letilice s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.
1979 – Šah Irana Reza Pahlavi je napustio zemlju pod pritiskom sledbenika ajatolaha Homeinija (Khomeini) koji su potom preuzeli vlast.
1987 – Šef Komunističke partije Kine Hu Jaobang (Yaobang) podneo je ostavku, prihvativši krivicu za političke greške koje su izazvale studentske nemire. Funkciju generalnog sekretara Partije preuzeo je Džao Cijang (Zhao Ziyang).
1991 – SAD i zapadni saveznici započeli su u Zalivskom ratu operaciju „Pustinjska oluja“ masovnim vazdušnim udarima po vojnim i industrijskim ciljevima u Iraku i Kuvajtu, 19 časova posle isteka ultimatuma UN Bagdadu.
1993 – U opkoljenom Sarajevu, koje je već mesecima bez struje I vode, poginulo je osam, a ranjeno 19 ljudi od eksplozije granate koja je pala na mesto gde su ljudi čekali u redu za vodu.
1996 – Premijer Rusije Anatolij Čubajs, tvorac programa privatizacije, podneo je ostavku.
1998 – U eksploziji metana u rudniku „Soko“ u Čitluku kod Sokobanje poginulo je 29 rudara.
2000 – Za predsednika Čilea izabran je Rikardo Lagos. On je prvi predsednik socijalista posle svrgnutog Salvadora Aljendea, koga su 1973. ubili pučisti predvođeni generalom Augustom Pinočeom.
2001 – U pokušaju državnog udara u Demokratskoj Republici Kongo (Zair) ubijen je predsednik Loran Dezire Kabila, a dužnost predsednika preuzeo je njegov sin Žozef (Joseph). Kabila je na vlast došao u maju 1997. godine posle pobune, koju su podržale Uganda i Ruanda, protiv tadašnjeg diktatora Mobutua Sese Sekoa.
2001 – U Ljubljani je umro Sergej Krajger, poznati slovenački i jugoslovenski političar iz vremena komunizma. Bio je član Predsedništva SFR Jugoslavije od 1970. i predsednik Predsedništva od maja 1981. do maja 1982.
2002 – Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio sankcije protiv terorističke mreže Al Kaida i ostataka Talibana u Avganistanu i van te zemlje.
2003 – Iz svemirskog centra Kenedi na Floridi, lansiran je šatl „Kolumbija“. Neposredno pred sletanje na Floridi (1. februar) posle 16-dnevne misije, šatl se raspao u plamenu iznad Teksasa. Poginulo je svih sedam astronauta, među kojima je bio i prvi izraelski astronaut Ilon Ramon.
2004 – Vrhovni sud Španije podržao je zabranu radikalne baskijske separatističke partije Batasuna, za koju se dugo veruje da predstavlja političko krilo oružane baskijske terorističke grupe ETA. Batasuna je prva partija koja je od 1975. godine zabranjena u Španiji.
2005 – Na izborima u Hrvatskoj predsednik Stjepan Mesić osvojio je, u drugom izbornom krugu, novi petogodišnji mandat.
2006 – Amerikanac koji je dezertirao iz redova marinaca tokom rata u Vijetnamu, uhapšen je u Teksasu nakon 36 godina bekstva.
2009 – Preminuo je beogradski novinar, publicista i jedan od najpoznatijih filmskih kritičara Bogdan Tirnanić.
2011 – Umrla je britanska glumica i jedna od najpoznatijih zvezda 1960-ih Suzana Jork (Susannah York). Međunarodnu slavu je stekla igrajući u nizu klasičnih filmova kao što su „Čovek za sva vremena“ i „Konje ubijaju, zar ne“.
