Na današnji dan – 11. april
1227 – Umro je Džingis-kan, vojskovođa i osnivačmongolske države.
1514 – Umro je Donato Bramante, italijanski arhitekt. Poslednjih petnaest godina života proveo je radeći za pape Aleksandra VI iJulija II. Njegovo delo je imalo presudan uticaj na arhitekturu Visoke renesanse.
1689 – Krunisan je engleski kraljevski par Vilijam III Oranski (William) i Meri II (Mary). Tokom njihove vladavine doneto jenekoliko važnih odredaba i zakona – Deklaracija prava, Akt tolerancije.
1713 – Utrehtskim mirom okončan je „rat za špansko nasleđe“. Nizom ugovora koje su 1713, 1714. i 1715. potpisale Engleska, Francuska, Holandija, Savoja, Portugal i Pruska preuređena je mapa Evrope, a Španija je prinuđena da za vladare prihvati francuske Burbone (Bourbon).
1755 – Rođen je Džejms Parkinson (James), britanski lekar koji je otkrio Parkinsonovu bolest.
1814 – Postignut je sporazum u Fontenblou prema kojem je Napoleon Bonaparta abdicirao i bio prognan na ostrvo Elba. Na prestolu ga je zamenio Luj XVIII.
1842 – Beogradski trgovci, braća German, završila su izgradnju prve srpske lađe, „Kneza Mihaila“. Majstori iz Carigrada počeli su izgradnju 1840. u Brzoj Palanci na Dunavu. Brod je mogao da se koristi i u vojne svrhe – na njemu je bilo mesta za 18 topova.
1894 – Uganda je postala britanski protektorat.
1899 – SAD su od Španije preuzele Filipine.
1919 – Osnovana je Međunarodna organizacija rada sa sedištem u Ženevi.
1945 – Američke trupe osvojile su u Drugom svetskom ratu nemačke gradove Esen I Vajmar i oslobodile koncentracioni logor Buhenvald.
1948 – Počela je izgradnja novog naselja na levoj obali Save – Novog Beograda.
1952 – Krvavim vojnim pučem vlast u Boliviji preuzeo je Nacionalni revolucionarni pokret.
1961 – U Jerusalimu je, zbog ratnih zločine nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu, počelo suđenje potpukovniku snaga SS nacističke Nemačke, Adolfu Ajhmanu (Eichman), jednom od organizatora Holokausta.
1973 – Zamenik firera nacističke Nemačke, Martin Borman zvanično je proglašen mrtvim i skinut s liste traženih ratnih zločinaca u SR Nemačkoj.
1977 – Umro je francuski pisac Žak Prever (Jacques Prevert) „pesnik ljubavi, prijateljstva i sreće“, autor pesme „Barbara“, veoma popularan među mladima 1950-ih godina. Poznat je i po scenarijima za filmove Marsela Karnea (Marcel Carnet) „Obala u magli“, „Hotel Sever“, „Deca raja“ i „Ljubavnici iz Verone“.
1979 – U glavni grad Ugande, Kampalu ušle su trupe Tanzanije I snage opozicije u egzilu, okončavši osmogodišnju vladavinu diktatora Idija Amina – Dade koji je pobegao u Libiju gde je i umro.
1984 – Konstantin Černjenko izabran je za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a.
1985 – Umro je šef Komunističke partije i albanske države Enver Hodža (Hoxa). Kao neprikosnoveni partrizanski i politički lider od Drugog svetskog rata do smrti, vodio je Albaniju od staljinizma do bliskosti s Kinom, a zatim do izolacije i nacionalizma.
1991 – Savet bezbednosti UN proglasio je kraj Zalivskog rata uz obećanje Iraka da će platiti ratnu odštetu zbog invazije Kuvajta avgusta 1990. i da će neutralisati oružje za masovno uništavanje.
1999 – Indija je uspešno isprobala interkontinentalni balistički projektil sistema „Agni“ (Vatra), sposoban da nosi i nuklearno bojevo punjenje.
1999 – U Beogradu je ubijen novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik listova „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“. Ubistvo nije razjašnjeno.
2001 – Škotska kompanija „PPL Terapeitiks Pielsi“ koja je 1996. stvorila prvog kloniranog sisara – ovcu „Doli“, saopštila je da je proizvela pet kloniranih prasića.
2002 – U sedištu UN u Njujorku zvanično je osnovan stalni Međunarodni sud za ratne zločine, pošto je više od 60 zemalja ratifikovalo Rimski sporazum iz 1998. kojim je taj sud uspostavljen.
2012 – Umro je Ahmed Ben Bela, simbol globalnog anti-kolonijalnog pokreta i prvi predsednik Alžira posle sticanja nezavisnosti od Francuske.
