Na današnji dna – 10. maj
1497 – Italijanski moreplovac Amerigo Vespuči (Vespuči) krenuo je na prvo putovanje u Novi svet. Doplovio je do obale Brazila i Hondurasa, uveren da je otkrio novi kontinent između Evrope i Azije.
1655 – Britanci su od Španije preuzeli Jamajku koja je pod španskom vlašću bila 161 godinu. 1760 – Rođen je francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil (Claude Joseph Rouget, Lisle) koji je 1792. napisao reči i melodiju francuske himne „Marseljeza“.
1774 – Kralj Francuske Luj XV (Louis) umro je od malih boginja. Presto je nasledio kao petogodišnjak 1715, posle smrti pradede Luja XIV. Poražen u Sedmogodišnjem ratu (1756-63) kao saveznik Austrije protiv Prusije i Velike Britanije, mirom u Parizu 1763. bio je prisiljen da posede u Severnoj Americi i Indiji preda Velikoj Britaniji. Njegova vladavina dovela je Francusku na prag revolucije.
1844 – Načelnik Ministarstva prosvete u srpskoj vladi, Jovan Sterija Popović, uputio je svim okružnim načelstvima dopis da se starine šalju u Narodni muzej. Ovaj datum smatra se danom osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu, mada je akt o osnivanju donet u septembru.
1865 – Trupe Unije zarobile su u Američkom građanskom ratu predsednika Konfederacije Džefersona Dejvisa (Jefferson Davis).
1871 – Francuska i Nemačka potpisale su sporazum u Frankfurtu kojim su Alzas i Lorena ustupljeni Nemcima.
1881 – Krunisan je rumunski kralj nemačkog porekla Karol I Hoencolern (Carol Hohenzollern), prvi kralj Rumunije.
1894 – Rođen je američki kompozitor i dirigent Dimitri Tjomkin (Tiompkin). Poznat je i kao autor filmske muzike („Tačno u podne“, „Rio Bravo“, „Starac i more“).
1923 – Između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Grčke sklopljena je Konvencija o osnivanju Slobodne zone u Solunu, kojom je na 50 godina Kraljevini pripala carinska uprava. Novi aranžman između Jugoslavije i Grcke potpisan je 1975. u Atini, s važnošću od 10 godina.
1933 – U Berlinu, ispred Rajhstaga, nacisti su spalili više od 25.000 knjiga (Marksa, Frojda, Brehta, Ajnštajna …), najavljujući na taj način „novo razdoblje u istoriji nemačke kulture“.
1940 – Vinston Čerčil je postao britanski premijer, pošto je Nevil Čembrlen (Neville Ćamberlain), potpisnik Minhenskog sporazuma, podneo ostavku.
1940 – Nemačka je bez objave rata napala Holandiju, Belgiju i Luksemburg, a Velika Britanija je posle nemačke invazije na Dansku, zaposela bivšu dansku koloniju Island.
1941 – Hitlerov zamenik Rudolf Hes (Heš) spustio se padobranom u Škotsku sa namerom da počne mirovne pregovore. Uhapšen je i kraj rata je proveo u britanskom zatvoru. Na suđenju u Nirnbergu 1946. osuđen je za ratne zločine na doživotnu robiju.
1844 – Načelnik Ministarstva prosvete u srpskoj vladi, Jovan Sterija Popović, uputio je svim okružnim načelstvima dopis da se starine šalju u Narodni muzej. Ovaj datum smatra se danom osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu, mada je akt o osnivanju donet u septembru.
1865 – Trupe Unije zarobile su u Američkom građanskom ratu predsednika Konfederacije Džefersona Dejvisa (Jefferson Davis).
1871 – Francuska i Nemačka potpisale su sporazum u Frankfurtu kojim su Alzas i Lorena ustupljeni Nemcima.
1881 – Krunisan je rumunski kralj nemačkog porekla Karol I Hoencolern (Carol Hohenzollern), prvi kralj Rumunije.
1894 – Rođen je američki kompozitor i dirigent Dimitri Tjomkin (Tiompkin). Poznat je i kao autor filmske muzike („Tačno u podne“, „Rio Bravo“, „Starac i more“).
1923 – Između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Grčke sklopljena je Konvencija o osnivanju Slobodne zone u Solunu, kojom je na 50 godina Kraljevini pripala carinska uprava. Novi aranžman između Jugoslavije i Grcke potpisan je 1975. u Atini, s važnošću od 10 godina.
1933 – U Berlinu, ispred Rajhstaga, nacisti su spalili više od 25.000 knjiga (Marksa, Frojda, Brehta, Ajnštajna …), najavljujući na taj način „novo razdoblje u istoriji nemačke kulture“.
1940 – Vinston Čerčil je postao britanski premijer, pošto je Nevil Čembrlen (Neville Ćamberlain), potpisnik Minhenskog sporazuma, podneo ostavku.
1940 – Nemačka je bez objave rata napala Holandiju, Belgiju i Luksemburg, a Velika Britanija je posle nemačke invazije na Dansku, zaposela bivšu dansku koloniju Island.
1941 – Hitlerov zamenik Rudolf Hes (Heš) spustio se padobranom u Škotsku sa namerom da počne mirovne pregovore. Uhapšen je i kraj rata je proveo u britanskom zatvoru. Na suđenju u Nirnbergu 1946. osuđen je za ratne zločine na doživotnu robiju.
1945 – Sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu zauzele su Prag; Saveznici su preuzeli Rangun od Japanaca. 1960 – Američka nuklearna podmornica „Triton“ završila je 84-dnevno putovanje oko sveta.
1977 – Umrla je američka filmska glumica Džoan Kraford (Joan Crawford), jedna od najvećih holivudskih zvezda 1930-ih godina 20. veka, dobitnica Oskara 1945. za film „Mildred Pirs“. 1979 – Umrla je Ita Rina, najpoznatija jugoslovenska filmska glumica između dva svetska rata, koja je slavu stekla filmom „Erotikon“. Ušla je u svetsku enciklopediju filma.
1981 – Fransoa Miteran (Francois Mitterrand) postao je predsednik Francuske pobedivši u drugom krugu Valeri Žiskar D’Estena (Valery Giscard D’Estaing). 1988 – SAD su stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom je Izrael osuđen za invaziju na jug Libana.
1993 – Više od 200 tajlandskih radnika poginulo je u požaru koji je zahvatio fabriku igračaka u provinciji Nakon Patom. 1994 – Nelson Mandela izabran je za predsednika Južne Afrike i postao prvi crnac predsednik te zemlje. 1994 – Italijanski medijski magnat Silvio Berluskoni (Berlusconi) postao je predsednik italijanske vlade u koju su, prvi put od Drugog svetskog rata, ušli neofašisti.
1995 – Svetska zdravstvena organizacija u Ženevi saopštila je da bi uzročnik smrtonosne epidemije u Zairu mogao biti virus ebola.
1997 – U zemljotresu u istočnom Iranu poginulo je najmanje 1.560 ljudi. 2001 – Jugoslovenska skupština ratifikovala je Sporazum o specijalnim, paralelnim vezama SRJ i Republike Srpske koji su 5. Marta u Banjaluci potpisali predsednici SRJ i RS, Vojislav Koštunica i Mirko Šarović.
2002 – Bivši agent FBI Robert Hansen (Hanšen) osuđen je u Americi na doživotnu robiju, zbog prodaje Moskvi strogo poverljivih dokumenata, čime je postao špijun koji je naneo najveću štetu u američkoj istoriji.
2002 – Umro je Iv Rober (Yves Robert) francuski glumac i režiser, koji je najveći domet ostvario filmovima „Visoki Plavi Čovek sa Jednom Crnom cipelom“ i „Rat dugmadima“.
2003 – Sud u Jemenu osudio je na smrt Abeda Abdula Razaka Kamela zbog ubistva tri američka baptistička misionara i ranjavanje jednog, u decembru 2002. godine u jednoj bolnici u gradu Džibla.
2005 – Egipatski parlament odobrio je ustavni amandman kojim je, po prvi put u istoriji ove države, dozvoljeno učešće više kandidata na predsedničkim izborima.
2005 – U Berlinu u Nemačkoj, otvoren je Memorijalni centar u spomen šest miliona stradalih Jevreja tokom vladavine nacista. 2006 – Za predsednika Italije, jedanaestog po redu posle II svetskog rata, izabran je Đorđo Napolitano i on je prvi bivši komunista na toj funkciji.
