Na današnji dan – 12. maj
1607 – Engleski avanturista Džejms Smit osnovao je prvo englesko naselje na tlu Severne Amerike, koje je kasnije po njemu dobilo ime Džejmstaun.
1820 – Rođena je engleska bolničarka Florens Najtingejl (Florence Nightingale), koja je otvorila prvu školu za bolničarke. U Krimskom ratu (1853-56) organizovala je prvu ekipu za negu ranjenika.
1842 – Rođen je francuski kompozitor Žil Masne (Jules Mašenet). Komponovao je preko 20 opera, ulavnom lirske tematike, kao i balete, oratorijume, orkestarsku muziku, kantate, solo pesme („Manon“, „Verter“, „Don Kihot“, „Tais“).
1871 – Umro je francuski kompozitor Danijel Fransoa Espri Ober (Daniel Francois Esprit Auber), autor opera u kojima se smenjuju govorne i pevačke deonice („Fra Diavolo“, „Crni Domino“).
1884 – Umro je češki kompozitor Bedžih Smetana (Bedrić), osnivač češke opere i moderne muzike („Prodana nevesta“).
1888 – Britanija je uspostavila protektorat nad Severnim Borneom i Brunejom. 1904 – Rođen je čileanski pesnik Pablo Neruda. Bio je učesnik Španskog građanskog rata, nakon kojeg se posvetio idealima socijalne pravde. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1971. („Suton“, „Dvadeset ljubavnih i jedna očajna pesma“, „Španija u srcu“.
1918 – Rođen je američki inženjer Džulijus Rozenberg (Julius Rosenberg), koji je sa suprugom Etel (Ethel), 1953. kao prvi civil u SAD, osuđen na smrt i pogubljen zbog špijunaže, uprkos kampanji širom sveta da im bude pošteđen život.
1925 – Vrhovni Sovjet ŠSR-a usvojio je prvi sovjetski ustav.
1926 – Maršal Jozef Pilsudski izvršio je državni udar I uspostavio je vojnu diktaturu u Poljskoj.
1937 – Engleski kralj Džordž VI (George) krunisan je u Vestminsterskoj opatiji u Londonu. Ceremoniju je prenosila televizija BBC, prvi put uživo.
1943 – Predajom nemačkog generala fon Arnima u Tunisu završene su borbe u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu.
1949 – Zvanično je okončana sovjetska desetomesečna blokada Berlina tokom koje je grad snabdevan iz Savezne Republike Nemačke vazdušnim mostom.
1957 – Umro je američki filmski glumac i jedan od najvećih režisera nemog filma Erih fon Štrohajm (Erić von Stroheim) („Pohlepa“, „Svadbeni marš“, „Kraljica Keli“).
1965 – Zapadna Nemačka je uspostavila diplomatske odnose sa Izraelom, a arapske zemlje su prekinule odnose sa vladom u Bonu.
1988 – Svetska zdravstvena organizacija objavila je da u svetu ima više od 34.000 obolelih od side.
1992 – Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini je na zasedanju u Banjaluci donela odluku o formiranju Vojske Republike Srpske i osnivanju novinske agencije SRNA; nemoćni da spreče širenje sukoba u Bosni, posmatrači EZ napustili su Sarajevo.
1994 – Palestinska policija je stigla na Zapadnu obalu u okviru priprema da od Izraela preuzme grad Jerihon, sedište palestinske autonomije u toj oblasti.
1995 – Vlasnici „Rokfeler centra“ u Njujorku, iza kojih je stajao japanski kapital, objavili su bankrot.
1997 – Predsednik Rusije Boris Jeljcin i čečenski vođa Aslan Mashadov potpisali su sporazum o obustavi neprijateljstava.
2001 – Umro je popularni pevač Peri Komo (Perry Como) čiji je opušteni vokalni stil šest decenija vladao scenom, sa baladama kao što su „Uhvati zvezdu padalicu“ i „Nemoguće“.
2003 – Iranski predsednik Mohamad Katami (Mohammad Khatami) doputovao je u Liban i on je prvi iranski lider koji je posetio Liban od islamske revolucije 1979. Godine.
2005 – Umrla je švedska džez pevačica i glumica Monika Ceterlund (Zetterlund) koja je 60-tih godina prošlog veka pevala sa legendardnim pijanistom Bilom Evansom (Bill Evans). Ona je izgorela u požaru koji je izbio u njenom stanu.
2006 – U eksploziji gasovoda u Lagosu, glavnom gradu Nigerije, poginulo je oko 200 osoba. 2008 – U Varšavi je umrla Irena Sendler, koja je tokom Drugog svetskog rata postala simbol nesebične pomoći Jevrejima u jeku holokausta. Ona je iz Varšavskog geta spasila sigurne smrti najmanje 2.500 jevrejske dece.
2008 – U snažnom zemljotresu jačine 7,8 stepeni Rihterove skale koji je pogodio jugozapadnu kinesku oblast Sečuan poginulo je ili nestalo više od 87.000 ljudi, među kojima i 5.335 đaka.
2009 – Ivan Džon Demjanjuk, optužen za nacističke ratne zločine deportovan je iz SAD u Nemačku, gde je osuđen na pet godina zatvora, zbog učešća u ubistvu evropskih Jevreja u koncentracionom logoru Treblinaka-Sobibor.
