Na današnji dan – 29. maj
1167 – Vojska udruženih italijanskih gradova Lombardijske lige porazila je u bici kod Lenjana trupe nemačkog cara Fridriha I Barbarose (Friedrich Barbarossa).
1453 – Turci su posle duge opsade osvojili Konstantinopolj (Carigrad) i ubili cara Konstantina XI Paleologa.
1500 – Portugalski moreplovac Bartolomeo Dijač (Bartolomeu Dias) koji je otkrio Rt Dobre Nade, utopio se u brodolomu.
1839 – Uspostavljeni su diplomatski odnosi Srbije i Velike Britanije.
1868 – U Topčideru, kod Beograda, ubijen je srpski knez Mihailo Obrenović. Atentatori su uhapšeni, odmah osuđeni i streljani na Karaburmi. Za učešće u zaveri optužen je bivši knez Aleksandar Karađorđević.
1894 – Rođen je američki filmski režiser austrijskog porekla Džozef fon Šternberg (Josef von Sternberg), autor filmova „Šangaj ekspres“ i „Plavi anđeo,“ u kojima se proslavila Marlen Ditrih (Marlene Dietrich).
1903 – U Beogradu su ubijeni kralj Srbije, Aleksandar Obrenović i njegova žena Draga Mašin. Ubistvo poslednjeg vladara iz dinastije Obrenovića izvršila je grupa oficira. Kralj Srbije postao je Petar I Karađorđević.
1914 – U sudaru britanskog putničkog broda „Carica Irske“ i norveškog teretnjaka „Storstat“ na reci Sent Lorens, u Kanadi, poginulo je 1.012 ljudi.
1917 – Rođen je američki državnik Džon Ficdžerald Kenedi (John Fitzgerald Kennedy), predsednik SAD od januara 1961. do 22. novembra 1963. kada je ubijen u atentatu u Dalasu.
1929 – Prvi zvučni film u koloru, „On with the Show“, prikazan je u Njujorku.
1942 – Umro je američki filmski i pozorišni glumac Džon Barimor (John Barrymore), poznat po ulogama ljubavnika u doba nemog filma („Romeo i Julija“, „Dr Džekil i mister Hajd“, „Raspućin i carica“).
1953 – Novozelanđanin Edmund Hilari (Edmond Hillary) i Nepalac Tenzing Norgaj (Norgay), prvi su osvojili najviši planinski vrh sveta, Mont Everest (8.848 mnm).
1968 – Savet bezbednosti UN uveo je sankcije Rodeziji zbog brutalne rasne dikriminacije ko ju je sprovodio režim Jana Smita (Ian Smith).
1972 – Generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR, Leonid Brežnjev i predsednik SAD Ričard Nikson (Richard Nixon) potpisali su u Moskvi deklaraciju kojom je počela era miroljubivih odnosa dve tada vodeće svetske sile.
1979 – Umrla je zvezda nemog filma Meri Pikford (Mary Pickford). Sa Daglasom Ferbanksom (Douglas Fairbanks), D.W. Grifitom (Griffith) i Čarli Čaplinom (Charlie Chaplin) osnovala je 1919. kompaniju „United Artists Corporation“.
1985 – Na stadionu „Hejsel“ u Briselu, u neredima pred finalni meč evropskog Kupa šampiona između italijanskog prvaka „Juventusa“ i engleskog „Liverpula“, poginulo je 39 i povređeno više od 400 ljudi, uglavnom italijanskih navijača.
1990 – Boris Jeljcin je izabran za prvog predsednika Ruske Federacije. U decembru 1999. podneo je ostavku i postavio premijera Vladimira Putina za vršioca dužnosti Šefa države. Putin je 26. marta 2002. izabran za predsednika Rusije.
1994 – U izbeglištvu u Čileu umro je Erih Honeker (Erich Honecker), vođa komunista i predsednik (Istočne) Nemačke Demokratske Republike od 1976. do 1989. kada je, pod pritiskom masovnih antirežimskih demonstracija i ostavši bez podrške Moskve, bio primoran da ode s vlasti. Pod njegovim nadzorom i uz sovjetski doprinos je 1961. izgrađen Berlinski zid, simbol „hladnog rata“ izmešu Istoka i Zapada.
1997 – Loran Kabila (Laurent) preuzeo je dužnost predsednika Demokratske Republike Kongo (bivši Zair), 12 dana pošto su njegove snage u sedmomesečnom građanskom ratu porazile armiju lojalnu diktatoru Mobutuu Sese Sekou.
1999 – Hrvatska je odbila zahtev Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu za pokretanje istrage zločina nad Srbima u operaciji „Oluja“ avgusta 1955.
2001 – Četvorica sledbenika Osame Bin Ladena, vođe teroristiÄke mreže Al-Kaida, osuđena su u SAD zbog planiranja ubistava Amerikanaca u inostranstvu i postavljanje bombi u dve američke ambasade u Africi.
2002 – U Velikoj Britaniji je Pol Boteng (Paul Boateng) postavljen za generalnog sekretara Trezora čime je postao prvi crnac koji je u toj kolonijalnoj zemlji zauzeo visok državni položaj.
2003 – Američki predsednik Džordž Buš (George Bush) povukao je posle 11 godina naredbe koje su omogućile uvođenje sankcija SR Jugoslaviji. Na snazi su ostale sankcije protiv bivšeg predsednika Slobodana Miloševića i njegove porodice.
2004 – Umro je Arčibald Koks (Archibald Cox), specijalni tužilac u aferi špijuniranja opozicije, Votergejt, koga je smenila Bela kuća. Njegovo smenjivanje je izazvalo političku buru koja je uzdrmala tadašnjeg predsednika Ričarda Niksona koji je takođe smenjen zbog Votergejta.
2005 – U Libanu su održani poslanički izbori, prvi posle 30 godina prisustva snaga Sirije.
2005 – Francuzi su ubedljivom većinom na referendumu odbacili predlog Ustav Evropske unije. Francuska, iako je bila među osnivačima EU, i mada je njen bivši predsednik Žiskar d’Esten bio autor tog dokumenta o temeljnoj reformi EU i njenom postepenom prerastanju u konfederaciju, prva je odbacila predlog Ustava EU koji je do tada ratifikovalo devet evropskih država. Dva dana kasnije premijer Žan-Pjer Rafaren je podneo ostavku. Francuska je ratifikovala Lisabonski sporazum u parlamentu 8. februara 2008.
