Na današnji dan – 26. jul
1847 Liberija, država oslobođenih američkih robova koji su se doselili u Afriku, postala je prva nezavisna republika na tm kontinentu.
1856 U Dablinu je rođen engleski dramski pisac, novinar i kritičar Džordž Bernard Šo (George, Shaw). Književnu karijeru počeo je pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1925. („Kandida“, „Zanat gospođe Voren“, „Major Barbara“, „Pigmalion“).
1858 Lajonel Rotšild (Lionel Rothshild) je postao prvi Jevrejin član donjeg doma britanskog parlamenta.
1875 Rođen je švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung (Carl), osnivač „analitičke“ ili „kompleksne“ psihologije, u kojoj se razlikuju dva sloja podsvesnog individualno i kolektivno („Psihološki tipovi“, „Psihologija i religija“, „Simbilika duha“, „Studija o arhetipovima“).
1894 Rođen je engleski pisac Oldos Haksli (Aldous Huxley) jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka. Njegovi „romani ideja“ zasnovani su na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela („Kontrapunkt života“, „Vrli novi svet“, „Slepi u Gazi“).
1908 Rođen je čileanski državnik Salvador Aljende Gosens (Allende Goshens), osnivač Socijalističke partije i prvi marksista predsednik Čilea (1970). Ubijen je u udaru vojne hunte pod vođstvom generala Augusta Pinočea 11. septembra 1973.
1909 Pokušaj španske vlade da u Kataloniji mobiliše rezerviste za borbe u Maroku doveo je do ustanka u Barseloni, koji je krvavo ugušen („Krvava katalonska nedelja“).
1928 Rođen je američki filmski režiser Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick) koji se proslavio filmovima različitih žanrova „2001 Odiseja u svemiru“, „Paklena pomorandža“, „Dr Strejndžlav“ i „Lolita“.
1941 Predsednik SAD Frenklin Delano Ruzvelt (Franklin, Roosevelt) zamrznuo je svu japansku imovinu u SAD i time obustavio američko-japansku trgovinu.
1943 Rođen je britanski muzičar Mik Džeger (Mick Jagger) osnivač i pevač rok grupe „Roling stouns“.
1945 Na parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji pobedili su laburisti i njihov lider Klement Atli (Clement Attlee) zamenio je na mestu premijera Vinstona Čerčila (Winston Churchill).
1950 Američki vojnici, tokom Korejskog rata, počinili su masakr nad stotinama nenaoružanih izbeglica u selu No Gun Ri.
1952 Umrla je Eva Peron (33), popularna supruga predsednika Argentine, Huana Perona (Juan).
1953 Napadom gerilaca na kasarnu Monkada u gradu Santjaguo de Kuba, Fidel Kastro (Castro) je počeo borbu protiv režima diktatora Fulhensija Batiste (Fulgencio).
1956 Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser (Nasser) nacionalizovao je Suecki kanal, koji je bio pod kontrolom anglo-francuske komapnije.
1963 Od zemljotresa u glavnom gradu Makedonije, Skoplju, poginulo je više od hiljadu ljudi, a grad je razrušen.
1965 Maldivska ostrva u Indijskom okeanu, britanski protektorat od 1887, stekla su nezavisnost.
1974 Konstantin Karamanlis, novi grčki premijer, formirao je prvu civilnu vladu, nakon sedmogodišnjeg vojnog režima u Grčkoj.
1984 Umro je američki statističar Džordž Horas Galup (George Horace Gallup), direktor i osnivač (1935) „Galupovog instituta“ za ispitivanje javnog mnjenja.
1995 Peru i Ekvador su se sporazumeli o demilitarizovanoj zoni od oko 500 kvadratnih kilometara u pograničnom amazonskom području, okončavši međusobni jednomesečni rat.
2001 Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu otpečatio je optužnicu protiv generala Hrvatske vojske u penziji Ante Gotovine, izdatu zbog zločina nad Srbima za vreme i posle operacije „Oluja“ 1995. u Krajini, u Hrvatskoj. Gotovina je uhapšen krajem 2005. u Španiji i izručen Tribunalu, gde je 2011. osuđen na 24 godine zatvora, ali je odlukom Apelacionog veća oslobođen krivice i pušten na slobodu.
2002 Umro je Badi Bejker (Baddy Baker), američki kompozitor koji je komponovao muziku za preko 200 filmova Volta Diznija.
2003 Umro je britanski reditelj Džon Šlezinger (John Schlesinger). Njegov film „Ponoćni kauboj“ nagrađen je Oskarom, a snimio je i filmove „Darling“, „Lažov Bili“, „Daleko od razuzdane gomile“ i „Maratonac“.
