Na današnji dan – 31. jul
1498 – Španski moreplovac Kristofer Kolumbo (Cristiforo Colombo)je na trećem putovanju u Novi svet otkrio ostrvo koje je nazvao Trinidad.
1556 – Umro je Ignasio de Lojola (Ignacio, Loyola), osnivač katoličkog jezuitskog reda 1534, španski oficir i sveštenik. Sastavio je ustav jezuitskog reda i priručnik pod nazivom „Duhovne vežbe za vladavinu nad samim sobom“.
1648 – U borbi s Turcima poginuo je proslavljeni srpski junak iz Ravnih Kotara Vuk Mandušić, uz Stojana Jankovića i Iliju Smiljanića najomiljeniji junak narodne uskočke epike.
1658 – Veliki mogul Aurangzeb proglasio se carem u Indiji.
1789 – Ruske i austrijske trupe, pod komandom grofa Aleksandra Suvorova i vojvode od Koburga (Coburg), pobedile su tursku vojsku kod Fokšanija u Rumuniji.
1849 – U bici kod Šegešvara poginuo je veliki mađarski pesnik i revolucionar Šandor Petefi (Sandor Petoefi), jedan od vođanacionalnog pokreta 1848. Otac mu je bio Srbin Stevan Petrović, a Šandorovo kršteno ime bilo je Aleksandar. Smatra se najtalentovanijim i najboljim mađarskim lirskim pesnikom 19. veka i snažno je uticao na južnoslovenske pesnike, posebno na Đuru Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja („Petefijeve pesme“, „Apostol“, „Vitez Janoš“).
1886 – Umro je mađarski kompozitor, pijanista i dirigent Franc List (Franz Liszt), muzičar romantizma, pijanistički virtuoz, koji je izgradio modernu klavirsku tehniku i znatno uticao na razvoj evropske muzike 19. veka („Sonata h-mol“, simfonije „Faust“, „Dante“, „Mađarske rapsodije“).
1912 – Rođen je američki ekonomista Milton Fridman (Friedman), dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1976. Stvorio je novu kvantitativnu teoriju novca i bio pobornik ideje da je čvrsta monetarna politika osnova stabilne ekonomije.
1914 – Ubijen je francuski političar i istoričar Žan Žores (Jean Jaures), jedan od osnivača Francuske socijalističke partije ; 1902) i osnivač i urednik „Imanitea“, kasnije lista francuskih komunista.
1919 – U Nemačkoj je donet Vajmarski ustav, kojim je ukinuta carevina i uspostavljena republika. Nemački car Vilhelm II (Wilhelm) abdicirao je u novembru 1918. nakon kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu.
1941 – Nemački maršal Herman Gering (Hermann Goering) dao je pismenu direktivu šefu policije Rajnhardu Hajdrihu (Reinhard Heydrić) da sačini nacrt plana za istrebljenje evropskih Jevreja („konačno rešenje“).
1944 – Kao pilot savezničkog aviona u Drugom svetskom ratu nad Mediteranom je poginuo francuski pisac Antoan de Sent Egziperi (Antoine, Saint Exupery), autor „Malog princa“, jedne od najčitanijih knjiga u svetu.
1954 – Italijanska ekspedicija koju je predvodio Ardito Desio, prva je osvojila vrh Godvin Ostin, poznat kao K2, na Karakorumu, drugi najviši planinski vrh na svetu (8611 m). ;
1964 – Američki vasionski brod bez ljudske posade „Rendžer 7“ emitovao je prve snimke tamne strane Meseca.
1965 – Rođena je škotska književnica Džoan Rouling (Joanne Rowling), autorka bestselera o dečaku Hariju Poteru (Harry Potter), koji su prevedeni na 31 jezik i prodati u desetinama miliona primeraka.
1969 – Papa Pavle VI stigao je u Ugandu, u prvu papsku posetu Africi.
1971 – Američki astronauti Dejvid Skot (David Scott) i Džejms Irvin (James Irwin), članovi misije „Apolo 15“, drugog dana boravka na Mesecu proveli su više od šest časova u vožnji lunarnim vozilom („moon buggy“). To je bila prva vožnja po tlu Meseca.
1991 – Predsednici SSSR-a i SAD Mihail Sergejevič Gorbačov i Džordž Buš (George Bush) potpisali su u Moskvi sporazum o ograničenju nuklearnog oružja velikog dometa (START).
1993 – Napadom Izraela na jug Libana, tokom kojeg je ubijeno 140 ljudi, a 500.000 izbeglo prema severu zemlje, prekinuto je jednonedeljno primirje na Bliskom istoku.
1994 – Savet bezbednosti UN odobrio je upotrebu sile u Haitiju, čime je dozvoljena vojna intervencija, koju su protiv vojnog režima predvodile SAD, i omogućen povratak na vlast izbeglog predsednika Žana Bertrana Aristida (Jean Bertrand Aristide).
1997 – Umro je bivši vijetnamski car Bao Daj (Dai), poslednji monarh Vijetnama, koji je kao marioneta vladao zemljom pod francuskom kolonijalnom upravom. Posle četiri decenije u izbeglištvu, umro je u vojnoj bolnici u Parizu u 83. godini.
2001 – Umro je bivši portugalski predsednik Francisko Kosta Gomes. Gomesa je na funkciju predsednika postavila revolucionarna hunta, pet meseci nakon aprilske pobune 1974. kojom je okončana 50-godišnja desničarska diktatura.
2003 – Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić doputovao u Izrael. To je prva poseta ministra odbrane u istoriji dve zemlje.
2003 – Haški tribunal osudio je bosanskog Srbina Milomira Stakića na duživotni zatvor zbog zločina protiv čovečnosti nad nesrbima u Prijedoru i okolini 1992. On je prvi optuženik kome je taj sud izrekao doživotni zatvor. U martu 2006. Žalbeno veće Haškog tribunala preinačilo je prvostepenu presudu u kaznu zatvora od 40 godina.
2003 – Austrijanac Feliks Baumgartner (Felix) prvi je padobranom preleteo Lamanš, padajući brzinom većom od 200 kilometara na sat.
2014 – Argentina je ušla u bankrot, drugi put u poslednjih 13 godina, nakon neuspešnih dogovora u Njujorku sa „hađ fondovima“ koji su tražili da im se u punom iznosu isplate dugovi po osnovu argentinskih državnih obveznica iz 2002. godine.
