Na današnji dan – 27. jul
916 Umro je slovenski prosvetitelj Kliment Ohridski, najpoznatiji učenik braće Ćirila i Metodija i njihov saradnik u širenju slovenske pismenosti i književnosti.
1189 Veliki župan Stefan Nemanja ugostio je u Nišu nemačkog cara Fridriha I Barbarosu (Friedrich Barbarossa) na njegovom proputovanju kroz Srbiju u Trećem krstaškom ratu, i ponudio mu savez protiv Vizantije.
1540 Pod optužbom za veleizdaju, pogubljen je Tomas Kromvel (Thomas Cromwell), glavni savetnik engleskog kralja Henrija VIII.
1675 U bici kod Sazbaha, u Holandskom ratu, poginuo je francuski vojskovođa Anri Tiren (Henri de Turenne), komandant francuske vojske u Tridesetogodišnjem ratu.
1789 Kongres SAD osnovao je Odeljenje za spoljne poslove, koje je kasnije postalo Stejt department.
1830 U Francuskoj je izbila trodnevna „Julska revolucija“ izazvana odlukom kralja Šarla X Burbonskog (Ćarles Bourbon) da ukine slobodu štampe, raspusti tek izabranu skupštinu i promeni izborni zakon. Kralj je abdicirao i emigrirao u Škotsku.
1832 Rođen je Đura Jakšić, najveći liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pored poezije, koja je najvrednija u njegovom književnom opusu, pisao je pripovetke i herojske poeme („Na Liparu“, „Ponoć“, „Padajte braćo“, „Otadžbina“, „Seobe Srbalja“, „Stanoje Glavaš“).
1835 Rođen je Đozue Karduči (Giosue Carduči), najveći italijanski pesnik u prvim decenijama posle ujedinjenja Italije, profesor italijanske književnosti Univerziteta u Bolonji. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1906. („Jambi i epode“, „Nove rime“, „Varvarske ode“).
1839 Počeo je Opijumski rat Kine i Velike Britanije kada su kineske vlasti u luci u Kantonu zaplenile i uništile 20.000 sanduka opijuma.
1841 U dvoboju je poginuo ruski pisac Mihail Jurjevič Ljermontov, pesnik kavkaskih pejsaža i romantičnog buntovništva, jedan od najznačajnijih pesnika i prozaista ruske književnosti 19. veka („Junak našeg doba“, „Demon“, „Pesma o trgovcu Kalašnikovu“).
1844 Umro je engleski hemičar i fizičar Džon Dalton (John), jedan od osnivača atomske teorije materije („Novi sistem filozofije hemije“). Proučavao je anomaliju neprepoznavanja boja, koja je po njemu nazvana daltonizam.
1872 Rođen je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor prve izvedene srpske opere „Na uranku“ (na tekst B. Nušića) i „Marša na Drinu“. Osnovao je Beogradski vojni orkestar (1899), a sa Stevanom Mokranjcem Srpsku muzičku školu, koja je kasnije dobila ime „Mokranjac“.
1874 U Kragujevcu je pokrenut list „Glas javnosti“, glasilo socijalista Svetozara Markovića.
1905 U Ljubotinju, u Crnoj Gori, rođen je Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih slikara 20. veka. Izlagao je na mnogim izložbama u zemlji i inostranstvu i dobitnik je mnogobrojnih nagrada. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
1917 Umro je švajcarski hirurg Emil Teodor Koher (Theodor Kocher), dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1909. Ispitivao je funkciju štitne žlezde i znatno doprineo razvoju savremene hirurgije.
1921 Kanadski lekari Frederik Grant Benting (Frederick, Banting) i Čarls Best (Charles) izolovali su insulin, što je ubrzo omogućilo efikasno lečenje dotad smrtonosne šećerne bolesti.
1953 U Panmundžomu je potpisan sporazum o primirju u Korejskom ratu, čime je okončan trogodišnji rat u kojem je poginulo 1,6 miliona Korejaca i Kineza i preko 118.000 pripadnika trupa UN.
1954 Velika Britanija i Egipat postigli su sporazum o okončanju 72-godišnje britanske kontrole nad Sueckim kanalom.
1955 Austrija je obnovila državni suverenitet pošto su zemlju nakon 17 godina napustile strane trupe nemačke po završetku Drugog svetskog rata, a savezničke 10 godina kasnije.
1967 Umro je srpski pisac Veljko Petrović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Matice srpske u Novom Sadu, Srpske književne zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog Narodnog muzeja („Rodoljubive pesme“, zbirke pripovedaka „Bunja i drugi u Ravangradu“, „Pomerene savesti“, „Prepelica u ruci“).
1970 Umro je portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar. Postao je premijer 1932. i vladao uz pomoć vojske i tajne policije do 1968, kada se zbog bolesti povukao sa vlasti.
1980 U izbeglištvu u Kairu umro je bivši iranski šah Mohamed Reza Pahlavi (Mohammed). Na vlast je došao 1941, a zbačen je u Islamskoj revoluciji ajatolaha Homeinija (Khomeini) 1979.
1984 Umro je britanski filmski i pozorišni glumac Džejms Mejsn (James Mason), koji je u dugačkoj filmskoj karijeri snimio više od 80 filmova („Požar nad Engleskom“, Čovek u sivom“, „Pustinjski lisac“, „Julije Cezar“).
1985 U državnom udaru u Ugandi svrgnut je predsednik Milton Apolo Obote (Apollo), koji je bio šef države od 1966. do 1971, kada ga je oborio Idi Amin Dada. Drugi put je postao predsednik 1979.
1989 Krister Peterson proglašen je krivim i osuđen na doživotnu robiju zbog ubistva švedskog premijera Olofa Palmea 1986. On je kasnije oslobođen, a ubistvo je ostalo nerazjašnjeno.
1990 Belorusija je proglasila nezavisnost od tadašnjeg SSSR-a.
1996 Tokom Olimpijskih igara u Atlanti eksplodirala je bomba u zabavnom parku. Poginulo je dvoje i ranjeno 110 ljudi.
1998 Bivša stažistikinja u Beloj kući, Monika Levinski dala je prvu izjavu istražiteljima i time prekinula šestomesečnu ćutnju u vezi sa ljubavnom aferom sa američkim predsednikom Bilom Klintonom.
2001 SAD su produžile sankcije Iranu i Libiji na još pet godina.
2003 Umro je slavni američki komičar Bob Houp (Hope) koji je tokom 70-godišnje karijere igrao u vodviljima, radio dramama, pozorištu, filmu i televiziji. Najniža temperatura biće oko 19, a najviša dnevna oko 29 stepeni.
