Na današnji dan – 14. avgust
1385 – Pobedom u bici kod Alžubarote, Portugalci su sprečili pokušaj invazije kralja Kastilje Huana I (Juan), čime je osigurana nezavisnost Portugala.
1457 – Gutenbergova štamparija u Majncu izdala je prvu štampanu knjigu u boji. „Majnciški psaltir“ bio je štampan u crvenoj i crnoj boji.
1777 – Rođen je danski fizičar Hans Kristijan Ersted (Christian Oersted), osnivač nauke o elektromagnetizmu. Otkrio je magnetski učinak električne struje i po njemu je nazvana jedinica za jačinu magnetskog polja u elektormagnetskom CGS sistemu (Oe).
1784 – Na ostrvu Kodijak pored Aljaske osnovana je prva ruska kolonija. SAD su od Rusije 1867. kupile Aljasku za 7,2 miliona dolara.
1867 – U pokušaju da stvori veliki balkanski savez protiv Otomanskog carstva, knez Srbije Mihailo Obrenović sklopio je ugovor sa Grcima.
1893 – U Francuskoj su, prvi put u svetu, uvedene registarske tablice za motorna vozila.
1900 – Snage evropskih velesila, SAD i Japana, zauzele su Peking, čime je okončan „Bokserski ustanak“ u Kini. Cilj ustanka je bio proterivanje stranaca iz Kine i domaćih hrišćana kao eksponenata stranih ugnjetača.
1920 – U Beogradu je potpisan ugovor o stvaranju „Male Antante“, vojno-odbrambenog saveza Čehoslovačke i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca protiv restauracije Habsburgovaca i revizionističkih težnji Mađarske posle Prvog svetskog rata. Savezu je 19. avgusta pristupila i Rumunija. ;
1934 – U prvi nacistički koncentracioni logor Dahau, kod Minhena, dovedeni su prvi zatvorenici, protivnici režima Adolfa Hitlera. Kasnije je, u Drugom svetskom ratu u tom logoru ubijeno 70.000 zatočenika iz okupirane Evrope.
1941 – Britanski premijer Vinston Čerčil (Winston Churchill) i predsednik SAD Frenklin Rozevelt (Franklin Roosevelt) potpisali su „Atlantsku povelju“, kojom su se založili za pravo svakog naroda da izabere vlast u svojoj zemlji i da se izjašnjava o teritorijalnim ; promenama. Ta povelja kasnije je uključena u Povelju UN.
1945 – Japan je prihvatio savezničke zahteve za bezuslovnu kapitulaciju, čime je okončan Drugi svetski rat. Kapitulacija je potpisana 2. septembra na američkom bojnom brodu „Misuri“ u Tokijskom zalivu.
1947 – Formirana je država Pakistan, nastala po završetku britanske vladavine u regionu i podele azijskog potkontinenta na islamski Pakistan i Indiju naseljenu pretežno Hindusima. Pakistan je bio podeljen na dva dela, Zapadni i Istočni, koji je kasnije postao nezavisna država Bangladeš.
1949 – U Zapadnoj Nemačkoj su održani prvi izbori posle Drugog svetskog rata. Konrad Adenauer je postao prvi kancelar Zapadne Nemačke.
1956 – Umro je nemački pisac Bertolt Breht (Brecht), jedan od najvećih dramskih autora i teoretičara pozorišta 20. veka. Svetsku slavu stekao je „Prosjačkom operom“, za koju je muziku napisao nemački kompozitor Kurt Vajl (Weill). Po povratku u Nemačku 1949, koju je napustio 1933. kada su nacisti došli na vlast, osnovao je u tadašnjem Istočnom Berlinu čuveno pozorište „Berlinski ansambl“ („Kavkaski krug kredom“, „Majka hrabrost“).
1969 – Vlada Velike Britanije odobrila je ulazak britanskih trupa u Severnu Irsku da bi sprečila eskalaciju sukoba između katolika i protestanata.
1970 – SFR Jugoslavija i Vatikan obnovili su pune diplomatske odnose posle 18-godišnjeg prekida. ;
1980 – Počeo je štrajk radnika u poljskom brodogradilištu u Gdanjsku. Radnički protesti ubrzo su se proširili na celu zemlju i doveli do velikog društvenog preokreta u Poljskoj, a značajno su uticali i na promene u ostalim komunističkim zemljama istočne Evrope.
1986 – U Pakistanu je izbila pobuna protiv vlasti predsednika Zije ul Haka (Zia ul-Haq). Nekoliko ljudi je ubijeno, a lider opozicije Benazir Buto (Bhutto) je uhapšena.
1988 – Umro je italijanski konstruktor sportskih automobila Enco Ferari (Enzo Ferrari).
1996 – Južnoafrička Nacionalna partija, nosilac politike aparthejda u Južnoj Africi, u parlamentu je prešla u opozicione klupe, posle 48 godina.
2000 – Ruska pravoslavna crkva proglasila je za svece poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova i članove njegove porodice, koji su ubijeni tokom Oktobarske revolucije, 1918. godine.
2000 – Savet bezbednosti UN doneo je rezoluciju o formiranju posebnog suda za zločine počinjene tokom građanskog rata u Sijera Leoneu.
2004 – Umro je poljski pisac i nobelovac Česlav Miloš (Czeslaw Milosz) koji je skoro 30 godina proveo u egzilu. Zbirka eseja o totalitarizmu „Zarobljeni um“ donela mu je svetsku slavu i priznanje.
2010 – Umro je fotograf Herman Leonard, jedan od najvećih fotografa džez scene sredinom dvadesetog veka. Slavu je stekao crno-belim fotografijama džez velikana poput Bili Holidej, Đuka Elingtona, Čarlija Parkera, Luisa Armstronga, Majlsa Dejvisa i Frenka Sinatre.
2012 – Umro je šahovski velemajstor Svetozar Gligorić, jedan od najvećih srpskih šahista svih vremena. Među brojnim priznanjima osvojio je 13 medalja na šahovskim olimpijskim igrama, dve zlatne, šest srebrnih i pet bronzanih.
