Na današnji dan – 19. oktobar
1216 – Umro je engleski kralj Džon Bez Zemlje (John Lackland), mlađi sin Henrija II (Henry), koji je 1215. morao da popusti u sukobu s plemstvom i potpiše Veliku povelju sloboda („Magna karta“). Tom poveljom ograničena je vlast kralja i postavljeni su temelji engleske ustavnosti i javnog prava.
1745 – Umro je engleski pisac irskog porekla Džonatan Svift (Jonathan Swift), jedan od najoštrijih satiričara u evropskoj literaturi i značajna ličnost u političkom i javnom životu Londona („Guliverova putovanja“, „Priča o buretu“, „Suknareva pisma“).
1812 – Napoleonove trupe su počele povlačenje iz Moskve.
1813 – Okončana je „Bitka naroda“ kod Lajpciga u kojoj su ujedinjene vojske više evropskih država, predvođene Rusijom, Pruskom i Austrijom porazile Napoleona i prisilile ga da se povuče preko Rajne.
1841 – Rođen je crnogorski kralj, vojskovođa i pisac Nikola I Petrović Njegoš. Tokom njegove vladavine (1860-1918) Crna Gora je vodila oslobodilačke ratove i stekla međunarodno priznanje i znatno proširenje teritorije (Berlinski kongres 1878). U novembru 1918. Velika narodna skupstina u Podgorici zbacila ga je sa vlasti i proglasila prisajedinjenje Crne Gore Kraljevini Srbiji. Umro je u Francuskoj 1921. Posmrtni ostaci kralja Nikole i kraljice Milene preneti su u zemlju u oktobru 1989. i sahranjeni u Cetinju. Pisao je drame i pesme, od kojih su najpoznatije drama u stihovima „Balkanska carica“ i patriotska pesma „Onamo, ‘namo“.
1864 – Rođen je franucuski hemičar i industrijalac Ogist Limijer (Auguste Lumiere), koji je sa bratom Lujem (Louis) napravio prvu filmsku kameru. Braća Limijer su otkrili postupak snimanja u prirodnim bojama i u pariskoj kafani „Gran kafe“ priredili 28. decembra 1895. prvu filmsku predstavu u svetu („Ulazak voza u stanicu“, „Radnici izlaze iz fabrike“).
1872 – U Novom Južnom Velsu u Australiji nađen je „Holtermanov grumen“, ploča škriljca težine 235,14 kilograma, u kojoj je bilo 82,11 kilograma zlata, najvecha koliccina koja je dosad pronadjena.
1875 – Umro je engleski fizičar Čarls Vitston (Charles Wheatstone), pionir telegrafije. Pronašao je metod za određivanje električnog otpora („Vitstonov most“) i istraživao elektricitet, svetlost i zvuk.
1915 – Rusija i Italija su u Prvom svetskom ratu objavile rat Bugarskoj, koja je, pored proglašenja neutralnosti, napala srpsku vojsku 6. oktobra i time se priključila Centralnim silama.
1918 – U Zagrebu je u Prvom svetskom ratu Narodno veće Srba, Hrvata i Slovenaca donelo Deklaraciju o ujedinjenju svih Južnih Slovena u jednu državu.
1932 – U Beogradu je otvoren Kolarčev narodni univerzitet, zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca, koji je u tu svrhu testamentom zaveštao oko 50.000 dukata. Zgradu Kolarccevog univerziteta je projektovao srpski arhitekta Petar Bajalović.
1935 – Liga naroda uvela je sankcije protiv Italije zbog invazije na Etiopiju.
1937 – Umro je novozelandski fizičar engleskog porekla Ernest Raterford (Rutherford), dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908, jedan od utemeljivača moderne atomske teorije. Otkrio je tri tipa radijacije koje je nazvao alfa, beta i gama zracima.
1954 – Zaključen je anglo-egipatski sporazum o povlačenju britanskih trupa iz zone Sueckog kanala u roku od 20 meseci.
1964 – U udesu sovjetskog aviona „Iljušin-18“, koji se srušio na Avali, poginuli su svi putnici medju kojima je bila šestočlana delegacija sovjetske armije sa maršalom Sergejem Birjuzovom na čelu. Delegacija je upućena u Beograd da bi učestvovala u proslavi 20-godišnjice oslobođenja Beograda.
1984 – Pripadnici poljske slube bezbednosti („eskadroni smrti“) kidnapovali su varšavskog sveštenika Ježi Popjeluška i nakon mučenja bacili ga u veštačko jezero kraj Vloclaveka. Javni proces ubicama na čelu s funkcionerom službe bezbednosti Gžegožom Pjotrovskim 1985. odigrao je značajnu ulogu u procesu raspadanja komunističkog režima u Poljskoj.
1986 – Predsednik Mozambika Samora Mašel (Machel) i 30 njegovih pratilaca poginuli su u avionskom udesu u blizini granice sa Južnom Afrikom.
1994 – U eksploziji bombe, koju je u gradskom autobusu u Tel Avivu aktivirao bombaš-samoubica, poginule su 22 i ranjeno više od 40 osoba.
1999 – U Parizu je u 97. godini umrla francuska književnica Natali Sarot (Nathalie Sarraute), začetnik novog francuskog romana („Tropizmi“, „Portret nepoznatog“, „Zlatno voće“).
2000 – Međunarodni sud za ratne zločine u Ruandi osudio je bivšeg premijera te zemlje Žana Kambandu (Jean) na doživotni zatvor zbog genocida počinjenog 1994, kada je ubijeno oko pola miliona pripadnika plemena Tutsi i Hutu.
2001 – Najmanje 350 ljudi nastradalo je kada je prenatrpani brod, koji je prevozio iračke emigrante, na putu od Sumatre ka Australiji potonuo u blizini Jave.
2002 – Na referendumu u Irskoj prihvaćen je ugovor iz Nice o proširenju Evropske unije za 12 novih članica. Na prethodno održanom referendumu 7. maja 2001. ovaj ugovor je odbilo 54 odsto glasača.
2003 – Umro je Alija Izetbegović, bivši predsednik Bosne i Hercegovine i dugogodišnji lider Stranke demokratske akcije (SDA).
2003 – Misionarka Majka Tereza proglašena je blaženom. Čin beatifikacije obavio je papa Jovan Pavle Drugi pred više od 150 hiljada vernika na Trgu Svetog Petra u Vatikanu.
2005 – U Bagdadu je počelo suđenje svrgnutom iračkom predsedniku Sadamu Huseinu i još sedmorici njegovih saradnika, zbog ubistva više od 140 šiita u selu Dudžail, severno od Bagdada.
2008 – Umro je Sije Đin, veteran kineske kinematografije i poznati kritičar ultra levičarske kulturne revolucije. Najpoznatiji je po trilogiji filmova o žrtvama kulturne revolucije 1966-1976, kad su milioni ljudi, osumnjičeni za protivljene komunističkom rezžimu, bili proganjani.
