Na današnji dan – 4. januar
1494 – Štamparija u Cetinju štampala je prvu knjigu na srpskom jeziku – „Oktoih prvoglasnik“ Đurđa Crnojevića i štampara Makarija, jednu od najviše korišćenih bogoslužnih knjiga u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
1717 – Engleska, Francuska i Holandija formirale su Trojnu alijansu da bi se suprotstavile ambicijama Španije u južnoj Evropi.
1785 – Roden je nemački pisac Jakob Grim (Grimm), osnivač savremene germanistike. S bratom Vilhelmom (Wilhelm) sakupio je i objavio čuvene priče i bajke za decu. Započeo je rad na velikom „Nemačkom rečniku“ (1852). Prevodio je srpske narodne pesme koje je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.
1797 – Francuski general Napoleon Bonaparta (Bonaparte) pobedio je Austrijance kod Rivolija u Italiji.
1809 – Rođen je francuski učitelj Luj Braj (Louis Braille), koji je 1829. pronašao sistem pisma za slepe (Brajova azbuka).
1842 – U dvorani Teatra na Đumruku vojni kapelmajstor Josif Šlezinger, kapelnik kneza Miloša Obrenovića, priredio je prvi javni muzički koncert u Beogradu.
1890 – Rođen je srpski političar, slikar i novinar Moša Pijade, član Komunističke partije od 1920. i visoki državni i partijski funkcioner posle Drugog svetskog rata. U novembru 1943. organizovao je u Jajcu Telegrafsku agenciju nove Jugoslavije (Tanjug), a posle rata je bio predsednik Skupštine FNR Jugoslavije.
1892 – Rođen je srpski pisac i književni kritičar Milan Bogdanović. Bio je urednik „Srpskog književnog glasnika“, časopisa „Danas“ (s Krležom) i „Književnih novina“, upravnik pozorišta u Novom Sadu i Beogradu, član Srpske akademije nauka. Celokupna njegova dela objavljena su u višetomnoj knjizi „Stari i novi“.
1932 – Vlada Indije proglasila je ilegalnim Indijski nacionalni kongres i uhapsila vođu Mahatmu Gandija (Gandhi), što je izazvalo talas štrajkova u zemlji.
1944 – Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu počele napad na nemačke položaje na Monte Kasinu, duž najvišeg dela Apeninskog poluostrva. U žestokim borbama je razoren gradić Kasino i najstariji benediktinski manastir, koji je 529. podigao osnivač tog reda Sveti Benedikt (Benedict) od Nursije.
1948 – Velika Britanija je priznala Burmu kao nezavisnu republiku s prvim premijerom Takinom Nuom (Thakin).
1951 – Severnokorejske i kineske trupe su u Korejskom ratu zauzele Seul.
1958 – Sovjetski „Sputnjik I“, prvi veštački satelit lansiran u oktobru 1957, raspao se i pao na Zemlju.
1960 – U saobraćajnoj nesreći je poginuo francuski pisac Alber Kami (Albert Camus), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. Njegov književni opus, u kojem su najpoznatiji romani „Stranac“ i „Kuga“ i eseji „“Mit o Sizifu“ i „Pobunjeni čovek“, zasnovan je na ideji o apsurdnosti ljudske sudbine.
1965 – Umro je engleski pisac američkog porekla Tomas Sterns Eliot (Thomas Stearns), jedan od najpoznatijih evropskih pesnika 20. veka, dobitnik mnogih nagrada među kojima Nobelove 1948. i Geteove 1954. Nosilac je 16 počasnih doktorata. („Sabrane pesme“, „Sabrani eseji“, poetske drame „Ubistvo u katedrali“, „Porodični sastanak“, „Koktel-partija“).
1967 – Poginuo je engleski vozač brzih automobila i čamaca Donald Malkolm Kempbel (Malcolm Campbell). Svetski rekord u vožnji automobilom od 648,7 kilometara na čas postavio je 1964. Poginuo je vozeći čamac s mlaznim motorom „Plava ptica“ na jezeru Koniston.
1973 – Pokraden je Muzej umetnosti u Montrealu. Odnete su slike u vrednosti od dva miliona dolara, među kojima i jedna Rembrantova čija je vrednost milion dolara.
1993 – Bosanski Srbi i Muslimani odbili su na konferenciji u Ženevi Vens-Ovenov mirovni plan za Bosnu. Pregovori su supendovani, a rat u Bosni nastavljen je još većom žestinom.
1994 – Gradu Foča u Bosni je posle 500 godina, po odluci Skupštine Republike Srpske, promenjen naziv u Srbinje.
1995 – Domaća i svetska javnost oštro je protestovala zbog preuzimanja lista „Borba“ od strane države i pritiska vlasti na ostale nezavisne medije. Taj nezavisni beogradski dnevnik privatizovan je početkom 90-ih u vreme reformske vlade Ante Markovića u bivšoj SFR Jugoslaviji.
1998 – Šef izraelske diplomatije David Levi (Levy) podneo je ostavku, rekavši da više ne želi da se jedini brine o pitanjima mira i socijalnim problemima u zemlji.
2004 – Avganistan je usvojio novi Ustav, čime je stvorena mogućnost održavanja prvih slobodnih izbora posle skoro 25 godina rata u toj zemlji.
2007 – Liberalni demokrata Nensi Pelozi izabrana je za predsednicu američkog Kongresa i ona je prva žena predsednica najvišeg zakonodavnog tela SAD u više od 200 godina njegove istorije.
2007 – Daval Patrik položio je zakletvu kao prvi guverner crne puti američke države Masačusets, a kao drugi u istoriji SAD.
