1595 – Umro je italijanski pesnik Torkvato Taso (Torquato Tašo) autor epa „Oslobođeni Jerusalim“. Jedan broj pesama posvetio je Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić koja je u svom salonu u Firenci okupljala književnike i umetnike.
1599 – Rođen je voa Engleske revolucije Oliver Kromvel (Cromwell) koji je 1653. postao protektor Engleske, Škotske i Irske. Dve godine posle njegove smrti 1658, obnovljena je monarhija.
1744 – Umro je švedski fizičar i astronom Anders Celzijus (Celsius), izumitelj jedne od skala za merenje toplote.
1765 – Rođen je srpski pesnik-guslar Filip Višnjić, koji je opevao sve značajnije događaje iz Prvog srpskog ustanka. Njegove pesme zabeležio je Vuk Stefanović Karadžić.
1792 – Na pogubljenju drumskog razbojnika Žaka Peletjea (Jacques Pelletier) na trgu De Grev u Parizu u Francuskoj je prvi put upotrebljena giljotina.
1859 – Prema projektu konzula Francuske u Aleksandriji Ferdinanade Lesepsa (Ferdinand, Lešeps), počelo je kopanje Sueckog kanala. Kanalom dugim 161 kilometar spojeno je, u novembru 1869, Sredozemno i Crveno More i stvoren najkraći plovni put iz Evrope ka Srednjem i Dalekom istoku.
1874 – Rođen je italijanski inženjer Guljermo Markoni (Guglielmo Marconi). Radio je na usavršavanju bežične telegrafije i prvi je uspeo da pošalje radio signal preko Atlantika (1901). Nobelovu nagradu 1909. podelio je sa nemačkim fizičarem Braunom.
1915 – Počela je bitka na Galipolju, jedna od najvećih bitaka u Prvom svetskom ratu, u kojoj je Turska pobedila savezničke trupe pod britanskom komandom. To je bila i jedina pobeda Turske vojske u tom ratu. U osmomesečnoj bici poginulo je oko 7.000 Australijanaca i oko 2.000 Novozelanđana.
1918 – Rođena je američka pevačica Ela Ficdžerald (Ella Fitzgerald), nekrunisana „kraljica džeza“.
1920 – Poljske trupe upale su u Ukrajinu, potom brzo napredovale i 6. maja zauzele Kijev. Mirom u Rigi 12. marta 1921. Poljska je dobila od Sovjetske Rusije teritoriju s više miliona Ukrajinaca i Belorusa.
1938 – Umro je srpski general i vojni pisac Živko Pavlović, član Srpske kraljevske akademije, učesnik oba balkanska rata i Prvog svetskog rata („Bitka na Kolubari“, „Beogradska operacija“).
1945 – Sovjetske i američke trupe susrele su se prvi put u Drugom svetskom ratu kod mesta Torgau u Nemačkoj.
1945 – U San Francisku, 45 zemalja antihitlerovske koalicije, uključujući Jugoslaviju, počelo je osnivačku konferenciju UN.
1974 – U Portugalu je u udaru, poznatom kao „revolucija karanfila“, oboren autokratski režim Marsela Kaetana (Marcelo Caetano). Istog dana, godinu dana kasnije, na prvim slobodnim izborima posle pola veka, pobedila je Socijalistička partija Marija Soareša (Mario Soares).
1980 – Misija američkih komandosa, koja je trebalo da spase u Teheranu 53 člana ambasade SAD, pretvorene u taoce, propala je u iranskoj pustinji, posle pogibije osam Amerikanaca u sudaru helokoptera s avionom.
1980 – Srušio se danski „Boing 727“, koji je čarter letom prevozio britanske turiste na liniji Mančester-Tenerife. Poginulo je svih 146 putnika i članova posade.
1982 – Poslednji izraelski vojnici napustili su Sinaj, okončavši 15-godišnju okupaciju tog egipatskog poluostrva.
1993 – Na referendumu u Rusiji 62 odsto glasača je podržalo reforme predsednika Borisa Jeljcina.
1993 – U prisustvu mirovnog posrednika lorda Ovena, predsednici SRJ, Srbije i Crne Gore Dobrica Čosić, Slobodan Milošević i Momir Bulatović pokušali su da ubede lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića da potpiše korigovani Vens-Ovenov mirovni plan. Narednog dana Skupština RS je odbila ovaj plan, rat u Bosni je nastavljen, a SRJ su pooštrene sankcije međunarodne zajednice.
1994 – U Londonu je formirana Kontakt grupa za koordinaciju diplomatskih akcija SAD, Rusije i EU u bosanskom ratu.
1995 – Umrla je američka pozorišna i filmska glumica Džindžer Rodžers (Ginger Rogers), koja je svetsku slavu stekla u mjuziklima kao partnerka Freda Astera (Astaire). Oskar je dobila za film „Kiti Foil“.
1999 – Avijacija NATO-a srušila je drumsko-železnički „Žeželjev most“, već oštećen u tri napada prethodnih dana. Time je Novi Sad ostao bez poslednjeg od tri mosta na Dunavu.
2000 – U Beogradu je ubijen direktor Jugoslovenskog aerotransporta (JAT) Žika Petrović.
2002 – Rusija je saopštila da su ruske trupe ubile jednog od najtraženijih ljudi u zemlji – Kataba (Khattab), čečenskog lidera arapskog porekla, za koga se sumnjalo da ima bliske veze sa terorističkom mrežom Osame bin Ladena – al Kaidom.
2005 – U okviru bliskoistočne turneje predsednik Rusije Vladimir Putin posetio je Egipat i Izrael. On je prvi i jedini ruski, odnosno sovjetki lider koji je posetio Egipat u poslednjih 40 godina i prvi ruski zvaničnik koji je posetio Izrael.
2008 – Filozof Milan Kangrga, utemeljivač i višedecenijski šef i profesor Katedre za etiku zagrebačkog Filozofskog fakulteta, preminuo je u 85. godini. Bio je jedan od osnivača Hrvatskog filozofskog društva (1957), časopisa „Praksis“ i Korčulanske ljetnje škole (1963). Autor je četrnaest knjiga i mnoštva članaka ( „Etički problemi u delu Karla Marksa“, „Etika ili revolucija“, „Praksa-vrijeme-svijet“).
2009 – Svjetska zdravstvena organizacija saopštila je da bi novi oblik gripa AH1N1, od koga je u Meksiku umrlo 68 osoba, mogao da preraste u pandemiju.
2010 – Britanski književnik Alan Silito, poznat po prikazu porodičnih problema i posleratne stvarnosti siromašnih Britanaca, umro je u 83. godini. Silito je sredinom prošlog veka bio član književne grupe „gnevni mladi ljudi“, njegov najpoznatiji roman je „Subotom uveče, nedeljom ujutru“ iz 1958. i kratka priča „The Lonelineness Of The Long Distance Runner“ iz 1959. Oba dela kasnije su pretočena u filmove.
2015. – Više od 8.000 ljudi poginulo je u razornom zemljotresu magnitude 7,9 stepeni po Rihteru (Richter) koji je pogodio Nepal. Povređeno je 16.000 ljudi i uništeno 300.000 kuća. To je bio najgori potres u ovoj zemlji u poslednjih 80 godina.
