337 – Umro je rimski car Konstantin I Veliki, prvi rimski car koji je prihvatio hrišćanstvo u Rimskom carstvu. Godine 325. sazvao je prvi hrišćanski sabor u Nikeji.
1455 – Bitkom kod Sent Albansa u Engleskoj je počeo tridesetgodišnji „Rat dveju ruža“ između dinastija Lankaster (Lancaster) i Jork (York).
1813 – Rođen je nemački kompozitor Rihard Vagner, reformator opere i orkestra. Stvarao je muzičke drame epskih razmera, proširio Betovenov simfonizam u operskoj partituri i postigao prožimanje dramske radnje i muzike („Ukleti Holanđanin“, „Tanhojzer“, „Tristan i Izolda“, „Prsten Nibelunga“, „Parsifal“).
1833 – U Čileu je usvojen ustav kojim je data veća vlast predsedniku, a rimokatolička vera proglašena državnom.
1859 – Rođen je engleski pisac Artur Konan Dojl (Arthur Conan Doyle), proslavljeni autor kriminalističkih romana u kojima su glavni junaci detektiv Šerlok Holms (Sherlock Holmes) i njegov prijatelj dr Votson (Watson).
1873 – Umro je italijanski pisac Alesandro Manconi (Alešandro Manzoni), čije su delo i ideje snažno uticale na nacionalni pokret „rizorđimento“ četrdesetih godina 19. veka („Verenici“, posmrtna oda Napoleonu i Bonaparti (Bonaparte) „Svete himne“, drame „Grof Karmanjola“, „Adelki“).
1885 – Umro je francuski književnik Viktor Igo (Victor Hugo), uz Balzaka (Balzac) najznačajnija ličnost u francuskoj književnosti. Od 1841. je član Akademije, a od 1845. poslanik u parlamentu gde se zalaže za slobodu štampe, ukidanje smrtne kazne i socijalne reforme. Nakon državnog udara Napoleona Bonaparte, odlazi u 19-godišnje izgnanstvo gde je napisao najpoznatija dela, romane „Jadnici“ i „Zvonar Bogorodične crkve“.
1907 – Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac, režiser i producent Lorens Olivije (Laurence Olivier), jedan od najboljih tumača Šekspirovih (Shakespeare) likova, dobitnik Oskara za film „Hamlet“. Godine 1970. dobio je plemićku titulu.
1914 – Velika Britanija je od Anglo-persijske naftne kompanije preuzela kontrolu nad naftnim izvorima u Persijskom zalivu.
1915 – U najtežoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji u sudaru dva voza, u Škotskoj, poginulo je 227 ljudi.
1918 – Nemački avioni bombardovali su Pariz u Prvom svetskom ratu.
1939 – Hitler i Musolini potpisali su „Čelični pakt“ o desetogodišnjem vojnom i političkom savezu Nemačke i Italije.
1943 – U Moskvi je saopšteno da je raspuštena Komunistička internacionala (Kominterna). Smatra se da je to bio Staljinov gest dobre volje prema zapadnim saveznicima u Drugom svetskom ratu.
1970 – Umro je jugoslovenski reditelj i scenograf Bojan Stupica. Od 1949. bio je reditelj i jedan od glavnih organizatora u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, a od 1957. režirao je u beogradskom Ateljeu 212 i u Narodnom pozorištu.
1972 – Predsednik SAD Ričard Nikson (Richard Nixon) sreo se u Moskvi s predsednikom Vrhovnog sovjeta SSSR Leonidom Brežnjevom, kao prvi američki predsednik koji je posetio Sovjetski Savez.
1972 – Cejlon je postao republika u okviru Britanskog komonvelta pod nazivom Šri Lanka.
1975 – Rodezija je isključena iz Olimpijskih igara zbog rasističke politike vladajućeg režima.
1985 – U eksploziji automobila-bombe u jednom predgrađu Bejruta poginulo je 60, a ranjeno 190 ljudi.
1989 – Indija je izvršila probu svoje prve rakete zemlja-zemlja srednjeg dometa.
1992 – Generalna skupština UN primila je u punopravno članstvo tri bivše jugoslovenske republike Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Istog dana u Sarajevu je postignut sporazum predstavnika JNA i Predsedništva BiH o mirnom povlačenju vojnika i pitomaca, državljana SR Jugoslavije, iz vojnih kasarni u Sarajevu i Pazariću.
1994 – Pobunjenici u građanskom ratu u Ruandi zauzeli su međunarodni aerodrom u Kigaliju i ključnu kasarnu vladinih snaga, otklonivši najveću prepreku u pohodu na glavni grad.
1997 – Pola miliona Poljaka pohrlilo je da vidi svog zemljaka, Papu Jovana II tokom njegove desetosatne posete toj zemlji.
1997 – Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio je ministra odbrane i nekoliko generala, nakon što su odbili da smanje budžet i izvrše reorganizaciju vojske.
1998 – Glasači u Severnoj Irskoj izglasali mirovni ugovor kojim je okončana 20-godišnja borba između protestanata i katolika. Za ustavne promene glasalo je blizu 95 odsto glasača.
1999 – U najvećem talasu izbeglica sa Kosova oko 7.700 Albanaca prešlo je u Makedoniju.
2000 – Izraelske sudije oborile su zakon koji je branio ženama da se mole ispred Tora arabeski na Zapadnom zidu, jevrejskom sveštenom mestu.
2001 – Nacionalna skupština Francuske odobrila je kontroverzni predlog zakona kojim bi ostrvo Korzika dobilo više prava. Protesti separatista na tom ostrvu protiv Pariza trajali su 20 godina.
2002 – Bivši član Kju Klus Klana, Bobi Frenk Čeri (Bobby Frankk Cherry) proglašen je krivim za ubistvo četiri devojčice-crnkinje. One su poginule 1963. u eksploziji dinamita koji je on postavio u crkvi u Birmingemu.
2003 – Savet bezbednosti UN ukinuo je 13-godišnje sankcije Iraku, istovremeno dajući SAD i Velikoj Britaniji velika ovlašćenja u vođenju te zemlje i njene naftne industrije.
2007 – Pijanista Ben Vajsman (Weisman), koji je komponovao ili bio koautor oko 60 pesama za Elvisa Prislija (Presley), umro je u 86. godini („Follow That Dream“, „Fame and Fortune“).
2007 – Jedan od osnivača Svetske organizacije Roma i dugogodišnji borac za prava Roma Vanja de Gila Kohanovski preminuo je u Parizu. ;
2010 – U nesreći indijskog aviona prilikom sletanja ;u gradu Mangalor poginulo 158 ljudi, a osmoro je preživelo. Među poginulima je Zlatko Glušica pilot „JAT ervejza“, koji je upravljao avionom.
2012 – Britanka Sara Vest ; preuzela je komandu nad fregatom „HMS Portland“ kao prva žena komandant bojnog broda Kraljevske mornarice.
2012 – Prvi put je jedna privatna kompanija, ;američki Spejsiks (SpaceX), lansirala svemirsku letilicu ka Međunarodnoj svemirskoj stanici. Do tada su to činile isključivo vlade.
2013 – Novoizabrani premijer Islanda Sigmundur David Gunlaugson, lider Napredne stranke objavio je da neće nastaviti pregovore o ulasku te zemlje u EU bez prethodnog referenduma.
2014 – Vojska Tajlanda na čelu sa komandantom kopnene vojske, generalom Prajut Čan-Oča, preuzela je vlast sa ciljem uspostavljanja reda i stabilnost posle šest meseci političke blokade i nemira u zemlji. Tokom naredna dva dana vojska je uvela policijski čas i raspustila parlament.
