Na današnji dan – 4. jun

1783. – Francuski pronalazači braća Etjen (Etienne) i Žozef Mongolfje (Joseph Montgolfier) prvi put su javno demonstrirali letenje balonom punjenim zagrejanim vazduhom.

1798. – Umro je italijanski avanturista Đovani Kazanova de Saingalt (Giovanni Casanova, Saingalt). Tokom burnog života bio je sekretar kardinala, pomorski oficir, opat, kockar, alhemičar, violinista, špijun, bibliotekar, a u istoriju je ušao kao neumorni ljubavnik.

1831. – Belgijski Kongres proglasio je princa Leopolda iz dinastije Saks-Koburg za prvog monarha nezavisne Belgije.

1859. – Rođen je srpski slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma, član Srpske akademije nauka i umetnosti, prvi srpski slikar koji je stekao evropsku reputaciju („Seoba Srba“, „Proglašenje Dušanovog zakonika“, „Takovski ustanak“).

1867. – Rođen je finski maršal i državnik Karl Gustav Emil fon Manerhajm (Carl, von Mannerheim), predsednik Finske od 1944. do 1946. Prema njegovoj zamisli izgrađena je između dva svetska rata „Manerhajmova linija“ odbrane prema SSSR duž sovjetsko-finske granice.

1916. – Kod Ljvova, u Prvom svetskom ratu počela je ofanziva ruskog generala Alekseja Brusilova, koja je značajno olakšala položaj saveznika na zapadnom fronut i u Italiji. Brusilov je u avgustu potukao trupe sila Osovine i zarobio oko 400.000 vojnika.

1920. – U dvorcu Trijanon kod Pariza sile Antante su posle Prvog svetskog rata potpisale mirovni ugovor sa Mađarskom i oduzele joj teritorije koje je držala u okviru Austro-Ugarske. Oko 3,5 miliona Mađara ostalo je izvan matične zemlje, najviše u Rumuniji.

1941. – U egzilu u Holandiji umro je Fridrih Vilhelm II (Friedrich Wilhelm), pruski kralj i nemački car (1888-1918). Sprovodio je politiku ekspanzije Nemačke preko Balkana na Bliski i Srednji istok i učvršćivanja kolonijalnih poseda. U novembru 1918. primoran je da abdicira.

1942. – Počela je četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.

1943. – Vojnim pučem zbačen je sa vlasti predsednik Argentine Ramon Kastiljo (Castillo).

1944. – Savezničke trupe ušle su u Rim u Drugom svetskom ratu.

1946. – General Huan Peron (Juan) izabran je za predsednika Argentine. Oboren je s vlasti vojnim pučem 1955, nakon čega je živeo u egzilu. U zemlju se vratio 1973, kada je formirana peronistička vlada Hektora Kampore (Hector Campora) i ponovo je izabran za predsednika. Posle njegove smrti 1974. položaj predsednika preuzela je njegova supruga Izabela Peron (Isabel).

1971. – Umro je mađarski marksista i književni kriticcar Đerđ Lukač (Gyorgy Lukacs). Bio je ministar u vladi Imre Nađa (Nagy) 1956, a posle njegovog pada privremeno je proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života („Istorija i klasna svest“, „Razaranje uma“, „Mladi Hegel“).

1989. – Kineske vlasti su tenkovima rasturile studentske demonstracije na pekinškom trgu Tjenanmen na kojima je tražena demokratizacija zemlje. Prema zvaničnim podacima poginulo je 300 ljudi, a 7.000 je povređeno, a prema izveštajima većine svetskih medija poginulo je više hiljada ljudi.

1989. – Na prvim višepartijskim izborima u Poljskoj, nakon skoro 50 godina, opoziciona koalicija i alternativni sindikalni pokret „Solidarnost“ nadmoćno su pobedili vladajuće komuniste, što je označilo kraj komunizma i sovjetske prevlasti u Poljskoj. Vođa „Solidarnosti“ Leh Valensa u decembru 1990. postao je predsednik Poljske.

1991. – Komunistička vlada Fatosa Nanoa u Albaniji podnela je ostavku nakon 20-dnevnog generalnog štrajka.

1993. – Savet bezbednosti UN odobrio je slanje naoružanih trupa u Bosnu radi zaštite šest „zona bezbednosti“ (Sarajevo, Tuzla, Žepa, Srebrenica, Goražde i Bihać) sa ovlašchenjem da upotrebe oružje, a u slučaju potrebe, odobreno je dejstvo NATO avijacije.

1996. – Evropska raketa „Arijana 5“ eksplodirala je 40 sekundi posle lansiranja.

2003. – Hrvatska vlada je na šest meseci suspendovala vizni režim za građane Srbije i Crne Gore, koji je bio na snazi oko 12 godina.

2003. – Na izborima u Togou predsednik Gnasingbe Ejadema (Gnassingbe

Eyadema) osvojio je novi petogodišnji mandat. Na čelo države došao je vojnim udarom 1967. i važi za afričkog lidera koji najduže vlada.

2004. – U Rimu je umro poznati italijanski komičar Nino Manfredi, poslednji od čuvene četvorke italijanskih komičara koju su činili još Toto (Antonio de Curtis), Vitorio Gasman (Vittorio Gassman) i Alberto Sordi.

2006. – Pobedom na predsedničkim izborima, bivši predsednik Alan Garsia (Garcia) vratio se na političku scenu Perua, nakon što je njegova vlada 80-gih godina svoj mandat završila ekonomskim krahom, nasiljem pobunjenika i optužbama za zloupotrebu položaja.

2008. (Beta) – Četiri slike, radovi Brojgela (Bruegel), Sislija (Sisley) i Monea (Monet), koje su u avgustu 2007. ukradene iz Muzeja likovnih umetnosti u Nici, pronađene su u Marseju. ;

2008. – Više od 10.000 ljudi uhapšeno je u Bangladešu tokom nedelju dana borbe protiv kriminala. Cilj hapšenja je unapređivanje bezbednosti u zemlji uoči opštih izbora zakazanih za kraj godine.

2011.- Američki diplomata, nekadašnji ambasador SAD u Beogradu Lorens Iglberger preminuo je u 81. godini. Bio je angažovan u okviru američke diplomatije u rešavanju sukoba u bivšoj Jugoslaviji početkom ’90-tih. Iglberger je predvodio delegaciju SAD na sahrani premijera Srbije Zorana Đinđića.

2012.- Odeljenje Višeg suda u Beogradu za ratne zločine osudilo je pripadnike dobrovoljačke jedinice u sastavu Vojske Srpske Republike BiH, Dragana Jovića, Zorana Đurđevića i Alena Ristića na 15, 13 i 12 godina zatvora zbog ratnog zločina protiv civila 1992. godine u Bijeljini.

2014. – Na predsedničkim izborima u Siriji očekivano je pobedio Bassar el Asad. Izbori su održani u okolnostima trogodišnjeg građanskog rata između Asadovog režima i pobunjene opozicije koji je razorio zemlju i odneo više od 160.000 života. Trećina žrtava su civili. Glasanje je održano na teritorijama pod kontrolom vlade, a opozicija, zapadne sile i okolne zemlje ih smatraju farsom.