1459 – Turci su zauzeli utvrdjeni grad Smederevo, poslednje uporište srpske srednjovekovne države, čime je ona i formalno izgubila samostalnost i potpala pod vlast Osmanskog carstva.
1597 – Umro je holandski polarni istraživač Vilem Barenc (Villem Barents) dok je pokušavao da nadje severoistočni pomorski prolaz iz Evrope u Ameriku. Po njemu je dobilo naziv Barencovo more na severu Evrope. Delove njegovog dnevnika našao je norveški kapetan Karlsen 1871.
1756 – U ćeliji zatvora u Kalkuti ugušila su se 123 od 146 britanskih vojnika koje je uhapsio indijski guverner (nabob) Bengala. Zatvor je kasnije postao poznat ka „crna rupa Kalkute“.
1789 – Poslanici Trećeg staleža novoproklamovane Narodne skupštine u Francuskoj položili su zakletvu da se neće razići dok ne donesu novi ustav, što je bio uvod u početak Francuske revolucije.
1819 – Rodjen je francuski kompozitor nemačkog porekla Žak Ofenbah (Jacques Offenbah), tvorac francuske operete („Orfej u paklu“, „Plavobradi“) i autor opere „Hofmanove priče“.
1819 – U engleski grad Liverpul uplovio je brod „Savana“, prvi parobrod koji je preplovio Atlantski okean. Putovanje od američke luke Savana (Džordžija) trajalo je 27 dana i 11 časova.
1836 – Umro je francuski revolucionar i sveštenik Emanuel Žozef Siejes (Emmanuel Joseph Sieyes), jedan od vodja Francuske revolucije i osnivača Jakobinskog kluba. Odigrao je ključnu ulogu u državnom udaru 1799. kojim je na vlast došao Napoleon Bonaparta (Bonaparte).
1837 – Umro je britanski kralj Vilijam IV (William). Nasledila ga je njegova nećaka Viktorija (Victoria) koja je vladala do smrti 1901.
1861 – Rodjen je engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins (Frederick Gowland), jedan od osnivača nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom (Christiaan Eijkman), podelio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu.
1891 – Velika Britanija i Holandija definisale su granice kolonijalnih poseda na ostrvu Borneo.
1902 – Rodjen je pisac i diplomata Marko Ristić, istaknuti teoretičar beogradske nadrealističke grupe i jedan od predstavnika moderne i avangarde u srpskoj književnosti izmedju dva rata. Od 1945. do 1951. bio je jugoslovenski ambasador u Parizu. („Od sreće i od sna“, „Bez mere“, „Nox microcosmica“).
1905 – Rodjena je američka književnica Lilijan Helman (Lilian Hellman). Proslavila se dramskim delima koja sadrže oštru kritiku američkog društva („Dani koji će doći“, „Male lisice“) i memoarima u kojima je opisala vreme makartizma.
1909 – Rodjen je američki filmski glumac australijskog porekla Erol Flin (Errol Flynn), jedan od najpopularnijih holivudskih glumaca („Krvavi kapetan“, „Avanture Robina Huda“, „Gusar“, „Kraljević i prosjak“).
1923 – Ubijen je meksički revolucionar Fransisko Pančo Vilja, vodja seljačkog pokreta u revoluciji od 1910. do 1917. Proglašen je za meksičkog nacionalnog junaka 1966.
1933 – Umrla je nemačka revolucionarka Klara Cetkin (Zetkin), članica medjunarodnog radničkog pokreta. Organizovala je 1907. prvu medjunarodnu konferenciju žena. Na njen predlog 8. mart je proglašen Medjunarodnim danom žena.
1944 – Porazom japanske flote okončana je pomorska bitka u Filipinskom moru u Drugom svetskom ratu.
1960 – Američki bokser Flojd Paterson (Floyd Patterson) nokautirao je u meču u Njujorku Švedjanina Ingemara Jonansona (Johanšon) i postao prvi bokser koji je uspeo da povrati titulu svetskog prvaka u teškoj kategoriji.
1963 – SSSR i SAD dogovorile su se da uspostave „vruću“ telefonsku liniju.
1973 – U Argentinu se posle 18 godina izbeglištva vratio bivši predsednik (1946-55) Huan Domingo Peron (Juan). Za predsednika je ponovo izabran septembra 1973.
1991 – Parlament Nemačke je tesnom većinom izglasao premeštanje glavnog grada iz Bona koji je bio glavni grad Zapadne Nemačke, u Berlin. Istočna i Zapadna Nemačka ujedinile su se oktobra 1990.
1992 – Lideri Češke i Slovačke Vaclav Klaus i Vladimir Mečijar (Meciar) postigli su dogovor o podeli Čehoslovačke u dve države.
1992 – Predsedništvo Bosne i Hercegovine proglasilo je ratno stanje, objavilo opštu mobilizaciju i uvelo radnu obavezu.
2000 – Francuski sud oslobodio je optužbi nemačkog doktora Hansa Muenka (89), koji je radio u laboratoriji u logoru Aušvic, uz obrazloženje da je suviše star za sudski proces. Oslobodjen je presudom koju je 1946/47. doneo sud u Krakovu, u Poljskoj, gde je uhapšen posle rata, a potom je pušten na slobodu.
2000 – Francuska medijska kuća Vivendi, odnosno njena kablovska TV Kanal Plus i kanadska kompanija Sigram postigle dogovor o ujedinjenju u poslu vrednosti 33,7 milijardi dolara, kojim je stvorena nova svetska medijska sila.
2001 – Skupština Srbije je donela Zakon o jednokratnom porezu na ekstraprofit i ekstraimovinu stečenu korišćenjem posebnih pogodnosti u vreme režima Slobodana Miloševića.
2001 – Vodja pakistanskog vojnog režima, general Pervez Mušaraf položio je predsedničku zakletvu, zamenivši Muhameda Rafika Tarara koji je na mestu šefa države figurirao od vojnog udara koji je 1999. izvršio Mušaraf.
2003 – Italijanski predsednik Karlo Azeljo Ćampi potpisao je zakon kojim je petorici italijanskih lidera omogućeno da se pri krivičnom gonjenju pozovu na imunitet. Tim potezom je zaustavljeno sudjenje premijeru Silviju Berluskoniju zbog korupcije.
2006 – Bivši liberijski predsednik Čarls Tejlor (Charles Taylor) stigao je u Holandiju, na sudjenje pred Medjunarodnim krivičnim sudom za ubistva, silovanje i sakaćenje stotine hiljada ljudi u Zapadnoj Africi.
2007 – Japanskom ostrvu Ivo Džima koje je bilo poprište krvave bitke pred kraj Drugog svetskog rata, promenjeno je ime u Ivo To, saopštio je japanski Institut za geografiju.
2012 – Umro je filmski kritičar Endru Saris, jedan od najvećih zastupnika autorskog filma u SAD. Smatraju ga zaslužnim za predstavljanje evropskog filma američkoj publici (Federiko Felini, ; Ingmar Bergman), kao i novog talasa američkih stvaralaca Roberta Altmana i Martina Skorsezea.
2015 – Reprezentacija Srbije osvojila je prvo mesto na Svetskom prvenstvu za fudbalere do 20 godina, pobedom nad Brazilom sa 2:1.
