1307 – Umro je engleski kralj Edvard I (Edward) na putu prema Škotskoj, gde je krenuo da uguši ustanak.
1572 – Umro je Sigismund II August, poslednji poljski kralj iz dinastije Jageloviča. Tokom njegove vladavine (od 1548) stvorena je unija Poljske, Litvanije i Zapadne Prusije (Lublinska unija 1569). Proglasio je 1572. opštu slobodu veroispovesti.
1585 – Pod pritiskom katoličke „Svete lige“ francuski kralj Anri III (Henry) izdao je Nemurski edikt protiv hugenota.
1752 – Rodjen je Žozef Mari Žakar (Joseph Marie Jacquard), francuski pronalazač, izumitelj razboja za tkanje (1801).
1807 – U Tilzitu je potpisan mirovni ugovor kojim je završen rat Francuske i Rusije, učesnice u koaliciji protiv Napoleona. Ugovor, koji je ostao na snazi do Napoleonove invazije na Rusiju 1812, podrazumevao je i savezništvo, a Napoleon se, pored ostalog, obavezao da neće progoniti Crnogorce zbog njihove borbe protiv Francuske.
1815 – Savezničke snage (šesta koalicija protiv Napoleona) ušle su u Pariz nakon abdikacije Napoleona Bonaparte.
1816 – Umro je irski dramski pisac i političar Ričard Šeridan (Richard Sheridan), autor popularnih komedija „Škola skandala“ i „Kritičar“. Kao član britanskog parlamenta (1780-1812) proslavio se kao politički govornik.
1854 – Umro je nemački fizičar Georg Simon Om (Ohm). Po njemu je dobila ime jedinica za merenje eletričnog otpora u medjunarodnom sistemu mera (om).
1860 – Rodjen je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler (Mahler), autor devet simfonija i ciklusa pesama. Bio je direktor Bečke opere (1897-1907) koja je pod njegovom upravom doživela zlatno doba.
1887 – Rodjen je francuski slikar i grafičar rusko-jevrejskog porekla Mark Šagal (Marc Chagall). Veći deo života proveo je u Parizu, ali se inspirisao ruskim folklorom i uspomenama iz detinjstva. Ilustrovao je Gogoljeve „Mrtve duše“ i Bibliju, i oslikao parisku Operu, sinagogu u Jerusalimu, zgradu UN u Njujorku i uradio vitraže u katedrali u Mecu.
1893 – U Zagrebu je rodjen pisac Miroslav Krleža, jedna od najznačajnijih ličnosti u kulturno-književnim zbivanjima 20. veka na jugoslovenskom prostoru. Od 1950. bio je na čelu Jugoslovenskog leksikografskog zavoda i glavni i odgovorni urednik Enciklopedije Jugoslavije. Njegov obimni književni opus obuhvata poeziju, romane, pripovetke, drame, eseje („Hrvatski bog Mars“, „Povratak Filipa Latinovića“, „Gospoda Glembajevi“, „U agoniji“).
1898 – SAD su anektirale Havajska ostrva.
1911 – Rodjen je italijanski kompozitor Djan Karlo Menoti (Gian Carlo Menotti), poznat po operama sa temama iz savremenog života, za koje je sam pisao libreta („Konzul“, „Medijum“, „Amelija na balu“). Osnovao je muzički festival u Spoletu.
1930 – Umro je engleski pisac Artur Konan Dojl (Arthur Conan Doyle). Po zanimanju lekar, oprobao se u raznim književnim žanrovima, a svetsku popularnost je stekao pričama o detektivu Šerloku Holmsu (Sherlock Holmes).
1937 – Sukobom japanskih i kineskih trupa kod mosta Marko Polo blizu Pekinga počeo je japansko-kineski rat.
1941 – U Srbiji je počeo ustanak protiv nemačke okupacije, pod vodjstvom Komunističke partije Jugoslavije.
1978 – Nakon sticanja nezavisnosti od Velike Britanije, proglašena je država Solomonska Ostrva.
1991 – Usvojena je Brionska deklaracija o mirnom rešenju jugoslovenske krize, kojom se vlada SFRJ obavezala da će povući saveznu vojsku (JNA) iz Slovenije, a slovenačke vlasti da će demobilisati svoje trupe. Odluke Slovenije i Hrvatske o nezavisnosti suspendovane su na tri meseca. Prihvaćeno je da u Sloveniju i Hrvatsku dodju posmatrači EZ.
1994 – U Jemenu je okončan dvomesečni gradjanski rat ulaskom trupa Severnog Jemena u glavni grad Južnog Jemena Aden.
1995 – U Beogradu je otvorena prva podzemna železnička stanica.
2000 – U Beogradu je umro jugoslovenski kompozitor i muzikolog Nikola Hercigonja. Njegova muzika inspirisana je nacionalnom istorijom i folklorom (scenski oratorijum „Gorski venac“, simfonijski ples „Lindjo“, ciklusi pesama za glas i orkestar, muzika za film).
2000 – Ceo tiraž knjige „Hari Poter i vatreni pehar“, četvrti nastavak avantura dečaka madjioničara, rasprodat je u pretplati, pre izlaska iz štampe.
2003 – Odlukom visokog predstavnika medjunarodne zajednice u BiH Pedika Ešdauna zamrznuti su bankarski računi 14 osoba u BiH, medju kojima i članova porodice haškog optuženika Radovana Karadžića.
2005 – U seriji eksplozija u podzemnoj železnici i gradskom autobusu u Londonu, poginulo je 56 ljudi, a 700 je ranjeno. Odgovornost za napade preuzela je islamistička grupa Al Kaida za Evropu.
2010 – Sud u Parizu osudio je bivšeg panamskog diktatora Manuela Norijegu na sedam godina zatvora zbog pranja novca u Francuskoj 1980-ih godina. Norijega je već proveo 20 godina u zatvoru u SAD zbog trgovine narkoticima.
2011 – Tribunal u Hagu odobrio je zahtev majora JNA Veselina Šljivančanina da bude pušten na slobodu pošto je izdržao dve trećine desetogodišnje zatvorske kazne za zločine 1991. godine na poljoprivrednom dobru Ovčara kraj Vukovara.
2012 – U poplavama na jugozapadu Rusije stradala je 171 osoba, a poplavljeno je oko 5.000 kuća.
2014 – Umro je beogradski pozorišni i filmski glumac Bora Todorović, dobitnik nagrada i priznanja, medju kojima i Gran prija u Kanu, za ulogu u filmu „Profesionalac“.
