- p.n.e. – Rođen je rimski vojskovođa, pisac i državnik Gaj Julije Cezar (Gaius Iulius Caesar), jedna od najčuvenijih ličnosti svetske istorije. Posle pobede nad svojim suparnicima postao je diktator Rima. Ubijen je u zaveri pristalica republikanskog uređenja u Senatu 15. marta 44. p.n.e. kada je bio na vrhuncu moći. Njegovi zapisi iz galskih ratova spadaju u remek dela stare rimske književnosti. Uveo je Julijanski kalendar kojim se i danas služe neke pravoslavne crkve.1191 – Engleski kralj Ričard lavljeg srca (Richard) zauzeo je u Trećem krstaškom ratu grad Akru.
1536 – Umro je holandski humanista, filozof i filolog Erazmo Roterdamski, kritičar papske države i zloupotreba crkve. Svoje poglede na duhovne, crkvene i društvene prilike izneo je u satiričnom delu „Pohvala ludosti“, a njegov spis „De ratione studii“ prvi je sistematski program humanističkog školskog obrazovanja.
1543 – Engleski kralj Henri VIII (Henry) oženio se šesti, poslednji put, sa Katarinom Par (Catherine Parr), udovicom lorda Latimera.
1682 – Umro je francuski astronom Žan Pikar (Jean Picard). Prvi je precizno izmerio stepen meridijanskog luka i omogućio tačnije izračunavanje poluprečnika Zemlje. Pokrenuo je 1679. astronomski almanah „Connaissance des Temps“.
1806 – U Parizu je formirana Rajnska konfederacija u koju je ušlo 16 nemačkih država pod protektoratom Napoleonove Francuske. To je značilo i kraj Svetog Rimskog Carstva Nemačke, koje je ukinuto 6.avgusta kada se Franc I Habsburg odrekao carske nemačke krune. Konfederacija se raspala 1813. nakon Napoleonovog poraza u bici kod Lajpciga.
1854 – Rođen je američki izumitelj i industrijalac Džordž Istman (George Eastman). Osnovao je kompaniju „Kodak“ koja je godinama držala monopol u industriji kamera i filma.
1884 – Rođen je italijanski slikar i vajar Amadeo Modiljani (Modigliani). Dobar deo života proveo je u Parizu (1906-20), gde se uklopio u savremene likovne tokove „Pariske škole“, a proslavio se portretima i ženskim aktovima stilizovanim u izdužene forme.
1904 – Rođen je čileanski pisac i diplomata Pablo Neruda, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971. Hrabro se suprotstavio uvođenju Pinočeove (Pinochet) diktature, a njegova sahrana iste, 1973. godine, pretvorila se u manifestaciju čileanskih antifašista. („Dvadeset ljubavnih i jedna očajna“, „Pokušaj beskonačnog čoveka“, „Španija u srcu“, „Elementarne ode“).
1910 – U avionskoj nesreći poginuo je engleski proizvođač automobila i pilot Čarls Stjuart Rols (Ćarles Stewart Rolls), koji je s Frederikom Henrijem Rojsom (Frederick Henry Royce) 1906. osnovao kompaniju za proizvodnju automobila „Rols-Rojs“.
1920 – Zvanično je otvoren Panamski kanal, šest godina nakon što je kroz njega prošao prvi brod.
1941 – Nakon napada Nemačke na SSSR u Drugom svetskom ratu, sovjetska vlada i Velika Britanija potpisali su u Moskvi sporazum o uzajamnoj pomoći i zajedničkoj borbi protiv nacističke Nemačke.
1941 – Na Cetinju je u Drugom svetskom ratu proglašena kvislinška suverena i nezavisna Crna Gora pod protektoratom fašističke Italije.
1960 – Francuska je priznala nezavisnost kolonija u Africi Dahomeja, Nigera, Gornje Volte, Obale Slonovače, Čada, Centralne Afrike i Konga.
1979 – Gilbertova Ostrva u Tihom okeanu stekla su nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta pod nazivom Republika Kiribati, posle 87 godina britanske kolonijalne uprave.
1984 – Umro je srpski pisac i diplomata Marko Ristić, istaknuti teoretičar beogradske nadrealističke grupe i jedan od predstavnika moderne i avangarde u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti između dva svetska rata. Od 1945. do 1951. bio je jugoslovenski ambasador u Parizu („Od sreće i od sna“, „Bez mere“, „Nox microcosmica“).
1993 – Zemljotres na severu Japana aktivirao je klizišta i pokrenuo džinovske morske talase, u kojima je oko 200 ljudi izgubilo život.
1997 – Kubanska vlada je, nakon laboratorijskih ispitivanja, potvrdila autentičnost posmrtnih ostataka legendarnog gerilskog vođe Ernesta Če Gevare (Che Guevara), pronađenih u Boliviji, gde je ubijen, a potom prebačenih na Kubu, na osnovu sporazuma vlada dveju zemalja.
1998 – Francuska je pobedom nad Brazilom (3:0) u Parizu u finalu svetskog fudbalskog prvenstva, prvi put postala prvak sveta u fudbalu.
2000 – U Topoli je umro princ Tomislav Karađorđević, sin kralja Aleksandra I i brat kralja Petra II. Njegova sahrana 16. jula u porodičnoj grobnici na Oplencu okupila je skoro celu porodicu Karađorđević, koja je živela u inostranstvu od Drugog svetskog rata, kada su nove komunističke vlasti zabranile kralju i članovima njegove porodice povratak u zemlju. Princ Aleksandar Karađorđević, sin kralja Petra II, vratio se s porodicom u SRJ 2001, a odlukom savezne vlade porodici Karađorđević je dat na korišćenje dvorski kompleks na Dedinju.
2001 – SAD su objavile crnu listu zemalja koje nisu počele borbu protiv trgovine ljudima. Na tom spisku nalaze se 23 zemlje, uključujući Izrael, Grčku i Saudi Arabiju.
2001 – Bivši bugarski car Simeon II Saks Koburg prihvatio je kandidaturu za premijera. Na tu dužnost je zvanično izabran u parlamentu 24. jula.
2003 – Umro je legendarni saksofonista i džez kompozitor Beni (Benny) Karter. Tokom svoje 60-godišnje karijere nastupao je s brojnim istaknutim džez muzičarima, a dela u njegovom aranžmanu izvodili su najslavniji džez sastavi koje su predvodili Đuk Elington, Beni Gudman, Čik Veb i Glen Miler.
2004 – Francuska i Irak obnovili su diplomatske odnose prekinute pre 13 godina zbog iračke invazije na Kuvajt.
2006 – U napadu na izraelski vojni punkt na granici između Libana i Izraela gerilci Hezbolaha oteli su dva izraelska vojnika. Akcije Hezbolaha i žestoki odgovor Izraela izazvali su novi rat u Libanu, koji je trajao do 14. avgusta kada je nastupilo primirje. Tokom sukoba poginulo je 1.100 Libanaca, mahom civila i 154 Izraelaca, uglavnom vojnika.
2010 – Umrla je legendarna kubanska bolero povečica Olga Giljot (Guillot), prva latino zvezda koja je nastupala u Karnegi holu u Njujorku.
- – Umro Milorad Unković, dr ekonomskih nauka, profesor Beogradskog univerziteta, gradonačelnik Beograda, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom SRJ.
2015 – Rumunski premijer Viktor Ponta pošto se našao pod istragom zbog pranja novca, utaje poreza i sukoba interesa, podneo je ostavku na mesto predsednika vladajuće Socijaldemokratske partije, ali ne i na mesto predsednika vlade, iako je to od njega zatražio predsednik Rumunije Klaus Johanis.
