1630 – Mirovnim sporazumom u Madridu završen je englesko-španski rat u kojem su Španija i njena saveznica Austrija poražene na moru i kopnu. Na strani Engleza borili su se Francuzi i Holandjani.
1879 – Umro je Džejms Klark Maksvel (James Clark Maxwell), najveći teorijski fizičar 19. veka, profesor u Londonu i Kembridžu. Medju njegove najznačajnije radove ubrajaju se istraživanja u oblasti elektromagnetizma u kojima je matematički formulisao Faradejeva otkrića. Rodjen je u Kembridžu 1831, istog dana kada je i umro.
1882 – U Zagrebu je umro naučnik i filolog Djura Daničić, sekretar Društva srpske slovesnosti, profesor Liceja i Velike škole u Beogradu. Podržao je Vuka Karadžića u borbi za reformu srpskog jezika i pravopisa („Rat za srpski jezik i pravopis“, 1847). Kao sekretar Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu 1880. je pokrenuo izradu kapitalnog dela „Rječnik hrvatskog ili srpskog jezika“. Sa latinskog je preveo Stari zavet.
1909 – U Požarevcu je rodjena slikarka i pesnikinja Milena Pavlović-Barili, najznačajnija predstavnica nadrealizma u srpskom slikarstvu. Od 1939. živela je u SAD gde je bila ilustratorka modnog časopisa „Vog“, scenografkinja i kostimografkinja u njujorškim pozorištima. Umrla je u Njujorku u 36. godini, posle pada s konja.
1911 – Italija je anektirala pokrajine Otomanskog carstva u Libiji – Tripoli i Kirenaiku, i držala ih do 1943, kada su nemačko-italijanske snage u Drugom svetskom ratu potisnute iz Afrike.
1913 – Rodjena je britanska pozorišna i filmska glumica Vivijen Li (Vivien Leigh) koja je stekla svetsku slavu ulogom Skarlet O’Hare (Scarlett) u američkom filmu „Prohujalo s vihorom“ za koju je dobila Oskar. U pozorištu je igrala vodeće uloge u dramama Vilijama Šekspira (William Shakespeare), najčešće kao partnerka Lorensa Olivijea (Laurence Olivier), za koga je bila udata od 1937. do 1960. Drugi Oskar dobila je za film „Tramvaj nazvan želja“.
1914 – Francuska i Velika Britanija su u Prvom svetskom ratu objavile rat Otomanskom carstvu.
1914 – Pod komandom generala Oskara Poćoreka (Potiorek) u Prvom svetskom ratu počela je nova austrougarska ofanziva na Srbiju čije su snage prisiljene da se povuku. Kontraofanziva pod komandom Živojina Mišića usledila je 3. decembra u Kolubarskoj bici, završenoj polovinom decembra pobedom vojske Srbije.
1926 – Posle četvrtog atentata na Musolinija, u Italiji je donet Zakon o zaštiti države kojim je uveden totalitarni fašistički režim.
1930 – Umro je holandski lekar Kristijan Ajkman (Christiaan Eijkman), dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1929, pronalazač uzroka bolesti beri-beri. Nobelovu nagradu je dobio za otkriće vitamina B.
1943 – U Jajcu je u Drugom svetskom ratu osnovana Telegrafska agencija Nove Jugoslavije – Tanjug. Prvi direktor bio je Vladislav Ribnikar.
1955 – Umro je francuski slikar Moris Utrilo (Maurice Utrillo), koji je mimo svih slikarskih pravaca i struja izgradio poseban doživljaj ambijenta slikajući pariske vedute, od kojih su najpoznatiji prizori zabitih uličica i trgova Monmartra.
1956 – Britanski padobranci su izveli desant na Port Said tokom britansko-francusko-izraelske agresije na Egipat, a Sovjetski Savez je zapretio da će upotrebiti rakete ukoliko Francuzi i Englezi ne prihvate prekid vatre.
1960 – Umro je američki filmski režiser kanadskog porekla Mak Senet (Mack Sennett), jedan od najznačajnijih autora burlesknih komedija u periodu nemog filma. Promovisao je Čarlija Čaplina (Charles Chaplin).
1989 – Umro je američki pijanista, poreklom ruski Jevrejin, Vladimir Horovic (Horowitz), jedan od najvećih majstora klavira 20. veka. SSSR je napustio 1925, da bi se prvi put vratio 1986. kada su njegovi koncerti u Moskvi i Lenjingradu propraćeni ovacijama.
1991 – Predsednici Srbije i Crne Gore Slobodan Milošević i Momir Bulatović su u Hagu, na Medjunarodnoj konferenciji o Jugoslaviji, odbacili četvrtu verziju Sporazuma za opšte rešenje jugoslovenske krize koju su ponudili medjunarodni posrednici.
1991 – Britanski medijski magnat češkog porekla Jan Robert Maksvel (Ian, Maxwell) nadjen je mrtav u Atlantskom okeanu kod Kanarskih ostrva gde je krstario jahtom.
1996 – Pakistanski predsednik je smenio premijerku Benazir Buto (Bhutto), pod optužbom da je njena vlada ogrezla u korupciji i nepotizmu.
1996 – Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton (Bill Clinton) ponovo je izabran za predsednika SAD, pobedivši republikanca Boba Dola (Dole).
2000 – Poslednji car Eziopije Hajle Selasije svečano je sahranjen u Sabornoj crkvi Svete Trojice u Adis Abebi, 25 godina pošto je umro pod sumnjivim okolnostima, a potom bio sahranjen na način koji ne dolikuje vladaru. Harizmatični afrički vodja koji je po legendi direktni potomak kralja Solomona i kraljice od Sabe, svrgnut je vojnim udarom 1974, posle 44 godine vladavine.
2001 – U Beogradu je potpisan sporazum o saradnji jugoslovenskih vlasti i UNMIK kojim su potvrdjeni osnovni principi i obaveze iz rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, čime je otvoren put za učešće Srba na izborima na Kosovu.
2001 – Umro je britanski filmski producent Roj Bolting (Roy Boulting), poznat po najboljim britanskim filmovima od 1940-tih do 1970-tih godina, kao što su „Brajton Rok“ i „U redu je, Džek“.
2004 – Umro je novinar Sergije Lukač. Bio je dugogodišnji urednik i novinar beogradskog nedeljnika NIN i osnivač Katedre za novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je bio redovni profesor do 1985. godine.
2006 – Umro je turski premijer Bulent Edževit koji je na tom položaju bio u pet mandata i čija je politička karijera trajala gotovo pola veka. On je poslao tursku vojsku na Kipar 1974, a za njegovoh mandata Turska je 1999. godine dobila status kandidata za članstvo u EU.
2006 – Bivši irački predsednik Sadam Husein osudjen je na smrt vešanjem, zbog zločina protiv čovečnosti. Bio je na čelu države od 1979. do 2003. Pogubljen je 30. decembra 2006. godine.
2008 – Umro je američki pisac Majkl Krajton (Michael Crichton) autor desetina bestselera medju kojima su „Park iz doba Jure“, „Mreža vremena“, „Plen“, „Koma“, „Izlazeće sunce“, „Stanje straha“ i „Gospodari gena“.
2013 – Indija je lansirala svoju prvu medjuplanetarnu sondu Mars Orbiter Mission (Mangalyaan).
2013 – Popisom stanovništva u Bosni i Hercegovini je uzvrdjeno da ona ima 3.791.662 stanovnika.
