1542 – Rodjena je Meri Stjuart (Mary Stuart), škotska kraljica od 1560. Zbog prokatoličke politike bila je primorana da abdicira 1567. i da se skloni u Englesku gde je dospela u zatvor i posle 18 godina zatočeništva pogubljena (1587) pod optužbom da je pripremala zaveru protiv engleske kraljice Elizabete I.

1626 – Rodjena je švedska kraljica Kristina Augusta (Christina). Kraljica u šestoj godini (1632), krunisana 12 godina kasnije, jedna od najobrazovanijih žena Evrope, bila je mecena nauke i književnosti i na dvoru je okupljala učene ljude, medju kojima i francuskog filozofa Dekarta (Descartes). Prisiljena da abdicira 1654. prešla je u katoličanstvo i živela po evropskim gradovima. Sahranjena je u crkvi Svetog Petra u Rimu.

1638 – Umro je dubrovački barokni pesnik Ivan (Dživo) Gundulić, najznačajniji pesnik južnoslovenskog područja u 17. veku. Pisao je mitološke drame i romantične tragikomedije, a najvrednija njegova dela su lirski ep „Suze sina razmetnoga“, junački ep „Osman“ i pastirska igra „Dubravka“ koja završava čuvenom himnom slobodi.

1824 – Rodjen je srpski pisac Jakov Ignjatović, tvorac i najznačajniji predstavnik realističkog romana u srpskoj književnosti („Trpen-spasen“, „Milan Narandžić“, „Čudan svet“, „Vasa Rešpekt“, „Večiti mladoženja“, „Stari i novi majstori“, „Patnica“).

1832 – Rodjen je norveški pisac Bjernstjerne Martinius Bjernson (Bjornson), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1903, vodeća ličnost norveškog i nordijskog kulturnog života u 19. veku. Književnu slavu stekao je pripovetkama „Sineve Sulbaken“, „Arne“, „Srećan dečak“, „Otac“, kojima je otvorio novu epohu norveške proze.

1854 – Papa Pije IX proglasio je dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice.

1863 – Britanski bokser Tom King je postao prvi svetski šampion u teškoj kategoriji, pobedom nad Amerikancem Džonom Hinanom (John Heenan).

Povezana vest:  Na današnji dan - 14. april

1865 – Rodjen je finski kompozitor Jan Sibelijus (Jean Sibelius), čije delo je inspirisano finskim folklorom, posebno epom „Kalevala“ (simfonijska pesma „Finlandija“, uvertira „Karelija“, „Tužni valcer“, violinski koncert).

1925 – Objavljena je knjiga Adolfa Hitlera „Majn Kampf“, u kojoj je izložena koncepcija „Novog poretka“ i rasne superiornosti Nemaca.

1941 – SAD i Velika Britanija su objavile rat Japanu, dan posle japanskog napada na američku bazu u Perl Harburu na Havajima. Nemačka i Italija, u skladu sa obavezama iz Trojnog pakta, objavile su rat SAD.

1949 – Generalna skupština UN zatražila je od svetskih sila da priznaju nezavisnost Kine posle bekstva Čang Kaj-šeka (Chiang Kai-shek) na Tajvan.

1954 – Srpski i hrvatski pisci i lingvisti postigli su Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku, koji je potpisalo 25 uglednih stručnjaka za jezik. Zaključeno je da je narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan jezik s dva izgovora, da su oba pisma – ćirilica i latinica – ravnopravna i da jezik ima zajednički pravopis.

1966 – Sporazum o zabrani nuklearnog oružja u kosmosu potpisalo je 28 zemalja, uključujući SSSR i SAD.

1966 – Prilikom havarije grčkog feribota „Heraklion“, koji je potonuo tokom nevremena kod ostrva Melos, poginula su 234 putnika i člana posade.

1974 – Grci su na referendumu velikom većinom glasali za republiku, a protiv restauracije monarhije.

1978 – Umrla je izraelska državnica Golda Meir, prva žena premijer Izraela (1969-74).

Povezana vest:  Na današnji dan - 2. maj

1980 – U Njujorku je ubijen bivši član „Bitlsa“ Džon Lenon (John Lennon). Ubio ga je mentalno poremećeni obožavalac Mark Dejvid Čepmen (David Chapman), koji je kasnije osudjen na doživotni zatvor.

1991 – Lideri Rusije, Belorusije i Ukrajine Boris Jeljcin, Leonid Kravčuk i Stanislav Šuškevič potpisali su u Minsku Belovežski sporazum o formiranju Zajednice Nezavisnih Država. Time je prestao da postoji Sovjetski Savez.

1995 – U Londonu je počela dvodnevna Konferencija na kojoj je umesto ženevske Mirovne konferencije za bivšu Jugoslaviju, osnovan Savet za sprovodjenje mira. U radu Konferencije učestvovali su ministri inostranih poslova 40 zemalja i predstavnici brojnih medjunarodnih organizacija. Švedski diplomata Karl Bilt (Carl Bildt) imenovan je za Visokog predstavnika medjunarodne zajednice u Bosni.

2000 – U Otavi je održan prvi svetski samit posvećen kulturi i umetnosti na kojem je osnovana Medjunarodna federacija agencija za podršku umetnosti.

2000 – Umro je srpski slikar nadrealista Milić Stanković, poznat kao Milić od Mačve.

2001 – Umrla je Frensis Elizabet Snajder Holberton, jedan od pionira kompjuterskog programiranja. Ranih 40-tih programirala je revolucionarni ENIAC digitalni kompjuter za američku vojsku, a kasnije je učestvovala u kreiranju kompjuterskog jezika COBOL i FORTRAN.

2002 – Ponovljeni predsednički izbori u Srbiji nisu uspeli zbog nedovoljnog odziva birača 45,17 odsto. Najviše glasova osvojio je lider Demokratske stranke Srbije (DSS) i predsednik SRJ Vojislav Koštunica 1.699.089, odnosno 57,66 odsto.

2003 – Umro je Hans Hoter (Hotter), austrijski operski pevač nemačkog porekla, koji se proslavio u operama Riharda Vagnera (Richard Wagner), posebno ulogama u „Ring Cycle“ i „Parsifal“. U glavnoj ulozi pojavio se u „Letećem Holandjaninu“ i „Die Meistersinger“.

Povezana vest:  Na današnji dan - 13. mart

2005 – Norveška je usvojila zakon kojim se norveške firme obavezuju da do 2008. godine najmanje 40 odsto članova upravnih odbora moraju da budu žene. U suprotnom, kompanije će se suočiti sa opasnošću od zatvaranja. Ovo je prvi zakon ove vrste u svetu.

2009 – U seriji bombaških napada u iračkoj prestonici Bagdadu poginulo je 127 ljudi, dok je 448 ranjeno. Odgovornost za napad se pripisuje Al Kaidi, za koju se veruje da je organizovala brojne terorističke napade u Iraku od početka godine.

2010 – Tribunal u Hagu je osudio oficira bivše JNA Veselina Šljivančanina na 10 godina zatvora zbog zločina nad hrvatskim zarobljenicima na farmi Ovčara kod Vukovara u jesen 1991. Apelaciono veće je time poništilo prethodnu pravosnažnu presudu kojom je u maju 2009. godine osudilo Šljivančanina na 17 godina zatvora.

2013 – Blizu 400 ljudi ubijeno je u tri prethodna dana u Banguiju u Centralnoafričkoj Republici, koja je u previranju od kad je u martu svrgnut predsednik. Savet bezbednosti UN je 5. decembra odobrio zajedničku vojnu akciju Francuske i afričkih trupa u Centralnoafričkoj Republici, kako bi sukobi u toj zemlji bili okončani.

2015 – U Grčku je od početka godine morem stiglo 720.000 izbeglica iz Sirije, Avganistana i Iraka. Obalska straža Grčke i istočnog regiona spasla je više od 93.000 izbeglica koje su brodovima stigle iz Turske, dok su se u prvih 10 meseci 2015. godine 1.032 osobe utopile.