814 – Umro je Karlo I Veliki, franački kralj od 768. i rimsko-nemački car od 800, kada ga je krunisao papa Lav III. Znatno je proširio kraljevstvo i postao gospodar gotovo cele zapadne i srednje Evrope. Uveo je sistem kraljevskih vazala kojima je dodeljivao nasledne posede (feude) i tako stvorio vladajuću klasu velikih zemljoposednika.
1547 – Umro je engleski kralj Henri VIII (Henry), koji je nakon dolaska na presto 1509. proširio vlast na Vels, Škotsku i Irsku i izgradnjom jake flote postavio temelj budućoj pomorskoj sili. Ženio se šest puta, a nakon sukoba s papom, koji je odbio da poništi njegov prvi brak, oduzeo je papi vlast nad crkvom u Engleskoj, proglasio 1534. sebe vrhovnim crkvenim poglavarom i utemeljio anglikansku crkvu.
1573 – Počela je velika hrvatsko-slovenska seljačka pobuna pod vodjstvom Matije Gupca. Pobuna je u krvi ugušena 9. februara, a njen vodja je zarobljen i nakon nekoliko dana je umro od posledica svirepog mučenja.
1596 – Umro je engleski gusar i admiral Frensis Drejk (Francis Drake) prvi Englez koji je oplovio svet (1577-80). Gusarskim napadima na španske brodove doprineo je engleskom osvajanju kolonija, posebno u severnoj Americi, a imao je i značajnu ulogu u pobedi britanske ratne mornarice 1588. nad španskom „Nepobedivom armadom“ u bici u Lamanšu. Preneo je 1586. krompir u Evropu iz Amerike.
1689 – Engleski parlament objavio je abdikaciju kralja Džejmsa II (James). Poslednji vladar iz dinastije Stjuart (Stuart) bio je prisiljen na napusti presto zbog njegovih pokušaja da vrati katolicizam u Englesku.
1812 – Rodjen je srpski državnik Ilija Garašanin, jedan od vodja ustavobranitelja i višegodišnji ministar unutrašnjih poslova u ustavobraniteljskim vladama. Tvorac je srpskog spoljnopolitičkog i nacionalnog programa „Načertanije“ (1844), koji je bio temelj srpske spoljne politike sve do Prvog svetskog rata. Smatra se prvim velikim srpskim političarem 19. veka.
1846 – Na balu u Beču prvi put je izveden „Srpski kvadril“, delo koje je Johan Štraus mladji (Johann Strauss) komponovao po nalogu kneza Miloša Obrenovića.
1857 – Rodjen je srpski političar i publicista Stojan Protić, jedan od osnivača Radikalne stranke, prvi premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918). Izdavao je i uredjivao časopis „Delo“ i list „Odjek“. Pisac je odgovora na austro-ugarski ultimatum Srbiji 1914.
1871 – Francuska „Vlada narodne odbrane“, koja je formirana u Parizu nakon što je svrgnut Napoleon III i proklamovana republika, prihvatila je kapitulaciju u ratu s Pruskom, u kojem je francuska vojska teško poražena.
1878 – U Nju Hevnu u SAD je puštena u rad prva telefonska centrala, dve godine nakon što je Aleksander Grejem Bel (Alexander Graham Bell) patentirao telefon.
1887 – Rodjen je poljski pijanista Artur Rubinštajn.
1935 – Island je postao prva zemlja u kojoj je legalizovan abortus.
1939 – Umro je irski pesnik i dramski pisac Vilijam Batler Jejts (William Butler Yeats), najznačajnija ličnost irskog nacionalnog preporoda, jedan od osnivača i upravnik narodnog pozorišta (Teatar Ebi). Njegova delatnost nadahnula je procvat irske nacionalne drame, a učestvovao je i u javnom političkom životu i bio senator od 1922. do 1928. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1923.
1986 – U eksploziji američkog vasionskog šatla „Čelendžer“, 72 sekunde posle lansiranja iz Kejp Kaneverala, poginulo je svih sedam astronauta.
1994 – Tri italijanska novinara ubijena su u Mostaru, a u Zenici je jedan Britanac ubijen, a dvojica teško ranjeni. Britanci su bili službenici agencije za dostavljanje humanitarne pomoći u Bosni.
1995 – U najkrvavijem sukobu od početka nasilja islamskih ekstremista u Egiptu, poginulo je 14 ekstremista, dvoje policajaca i dvojica prolaznika koji su se našli u unakrsnoj vatri.
1998 – U Indiji je osudjeno na smrt svih 26 optuženih za učešće u zaveri i ubistvu bivšeg premijera Radživa Gandija (Rajiv Gandhi).
2001 – U Zagrebu je umro hrvatski književnik Ranko Marinković. Dobitnik je mnogih književnih nagrada a njegova dela, poput romana „Kiklop“ i „Glorija“, uz stvaralaštvo Miroslava Krleže svrstavaju se u najveća dostignuća hrvatske književnosti.
2002 – U Stokholmu je umrla švedska književnica Astrid Lindgren, tvorac Pipi Duge Čarape. Napisala je više od 100 dela, a njene knjige prodate su u više od 100 miliona primeraka.
2003 – U Beogradu je preminuo Miloš Milutinović, jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena.
2003 – Na opštim izborima u Izraelu pobedila je desničarska partija Likud, čiji je lider izraelski premijer Ariel Šaron.
2004 – Predsednik britanske medijske korporacije Bi-Bi-Sija (BBC) Gevin Dejvis podneo je ostavku, a kompanija se izvinila zbog propusta u izveštavnju o naoružanju Iraka pred rat u toj zemlji. Otkaz je dao i novinar BBC Endru Giligan, autor spornih tekstova u kojima se optužuje britanska vlada da je preuveličala opasnost od iračkog naoružanja.
2011 – Umrla je operska diva Margaret Prajs (Price) koja je važila za jednu od vodećih soprana sveta. Najpoznatija je po izvodjenju Mocartovih složenih kompozicija.
2013 – Sedamdesetpetogodišnja holandska kraljica Beatriks abdicirala je u korist svog sina, prica Vilema-Aleksandera, koji je postao kralj te zemlje 30. aprila.
