1442 – Rodjen je engleski kralj Edvard IV (Edward), sin vojvode od Jorka (York). U ratu protiv dinastije Lankaster (Lancaster), posle zauzimanja Londona i pobede kod Toutona, izabran je za kralja. Time je kraljevska vlast prešla na kuću Jork.
1789 – Pobunjena posada engleskog broda „Baunti“ ostavila je kapetana broda Vilijama Blaja (William Blight) i 18 njegovih pristalica u vodama kod Tahitija. Blaj je posle 48 dana dramatične plovidbe i više od 3.500 milja uspeo da se domogne ostrva Timor, blizu Jave.
1804 – Tokom Prvog srpskog ustanka, u Zemunu je održan sastanak srpskih ustanika i Turaka, uz posredovanje Austrije. Nakon neuspelih pregovora o uspostavljanju mira, srpski pregovarači vratili su se u Ostružnicu i počeli pripreme za napad na Beograd.
1878 – Rodjen je američki filmski i pozorišni glumac Lajonel Barimor (Barrymore). Kao dete proslavio se u ulozi Olivera Tvista, a kasnije je značajne uloge odigrao u filmovima „Grand hotel“, „Ostrvo Largo“, „Dama s kamelijama“, kao i u TV seriji „Dr Kilder“.
1918 – U zatvoru u Terezinu (Češka) umro je Gavrilo Princip. Na dvadesetogodišnji zatvor osudile su ga austrougarske vlasti nakon atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda (Franz) u Sarajevu 1914, čime je počeo Prvi svetski rat.
1919 – Na Versajskoj mirovnoj konferenciji u Parizu 32 države, uključujući Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, prihvatile su pakt o osnivanju Lige naroda.
1924 – Rodjen je zambijski državnik Kenet Kaunda (Kenneth), prvi predsednik Zambije od 1964. do 1991. i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.
1936 – Umro je egipatski kralj Fuad I. Za kralja se proglasio 1922, kada je ukinut britanski protektorat nad Egiptom. Nasledio ga je sin Faruk I (Farouk).
1939 – Adolf Hitler odbacio je nemačko-poljski pakt o nenapadanju sklopljen u januaru 1934. i nemačko-britanski ugovor iz juna 1935.
1952 – Japanu je vraćen suverenitet koji mu je, nakon poraza u Drugom svetskom ratu, bio oduzet mirovnim ugovorom iz San Franciska 1951. godine.
1969 – Predsednik Francuske Šarl de Gol (Charles, Gaulle) dao je ostavku nakon referenduma o regionalizaciji zemlje i reorganizaciji Senata, na kojem je većina Francuza glasala protiv njegovih predloga.
1977 – Članovi nemačke levičarske terorističke grupe „Bader-Majnhof“ (Meinhoff, Baader) osudjeni su na doživotnu robiju.
1980 – Državni sekretar SAD Sajrus Vens (Cyrus Vance) podneo je ostavku posle neuspele misije komandosa u spasavanju američkih taoca u Iranu.
1992 – Prokomunistička vlada u Kabulu predala je vlast islamskim gerilcima, čime je okončan 14-godišnji gradjanski rat u Avganistanu.
1995 – U eksploziji gasa poginula su najmanje 103 stanovnika južnokorejskog mesta Tegu.
1999 – Vlada SR Jugoslavije podnela je Medjunarodnom sudu pravde u Hagu tužbu protiv zemalja NATO-a zbog „neovlašćene upotrebe sile“ u vazdušnim udarima koji su počeli 24. marta.
1999 – Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković smenjen je sa mesta potpredsednika vlade SR Jugoslavije zbog kritika na račun vlasti tokom ratnog stanja.
2001 – Prvi turista u svemiru, američki biznismen Denis (Dennis) Tito, platio je 20 miliona dolara za svoje putovanje na Medjunarodnu svemirsku stanicu, na koje je otišao sa ruskom posadom.
2002 – U padu helihoptera u Rusiji, poginuo je gubernator sibirske oblasti Krasnojarsk, general Aleksandar (Alexander) Lebed, bivši savetnik za bezbednost predsednika Borisa Jeljcina.
2004 – Snimci američke TV Si-Bi-Es (CBS) o zlostavljanju iračkih zarobljenika u iračkom zatvoru Abu Graib, pod kontrolom američke vojske, izazvali su šok u svetu. Američki predsednik Džordž Buš uputio je javno izvinjenje iračkom narodu za poniženje koje su pretrpeli irački zatvorenici i njihove porodice.
2005 – Irak je dobio prvu demokratsku vladu u poslednjih više od 50 godina.
2008 – U sudaru dva voza na istoku Kine poginulo je preko 70 ljudi, više od 420 je povredjeno od kojih je 70 sa kritičnim povredama.
2011 – Sezona tornada u južnim američkim državama, odnela je preko 330 života i napravila ogromnu materijalnu štetu. Nekoliko država proglasilo vanredno stanje, a u najteže pogodjenoj Alabami nevreme je uništilo čitave gradove i ostavilo velika područja bez struje.
2014 – Sud u Kairu osudio je na smrtnu kaznu 683 islamista, uključujući lidera Muslimanske braće Mohameda Badija. Na istom ročištu preinačene su u kaznu doživotnog zatvora 492 od 529 smrtne kazne dosudjene u martu. Islamisti su osudjeni za učešće u ubistvu i pokušaju ubistva policajaca u egipatskoj provinciji Minja 14. avgusta prošle godine.
