1356 – Engleska vojska pod vođstvom Crnog Princa (The Black Prince), sina kralja Edvarda III (Edward), u bici kod Poatjea porazila je vojsku francuskog kralja Žana II (Jean), čime je okončana prva faza Stogodišnjeg rata. Istog dana 1370. Crni Princ je zauzeo i opustošio Limož.
1551 – Rođen je francuski kralj Anri III (Henri), poslednji vladar iz dinastije Valoa (Valois). Tokom njegove vladavine od 1574. zemlja je bila zahvaćena sukobima rimokatolika i hugenota (francuskih protestanata).
1802 – Rođen je mađarski revolucionar Lajoš Košut (Lajosz Koszuth), vođa Mađarske revolucije 1848. i rata za nezavisnost od Austrije, guverner oslobođene Mađarske od aprila do avgusta 1849. Nakon mađarske kapitulacije 13. avgusta 1849. živeo je u izbeglištvu (Turska, Engleska, SAD, Italija) gde je kao vođa emigracije agitovao za nezavisnost Mađarske.
1814 – U Požeškoj nahiji u Srbiji počela je Hadži-Prodanova buna. Ustanak pod vođstvom igumana Pajsija i Hadži-Prodana proširio se i na Kragujevačku i Jagodinsku nahiju, ali nije dobio podršku Miloša Obrenovića koji je smatrao da je ustanak preuranjen. I pored obećanja da će ustanicima biti oprošteno, Turci su pogubili oko 300 ustanika među kojima i igumana Pajsija, a Hadži-Prodan je prebegao u Austriju.
1837 – Kod Požarevca su održani prvi vojni manevri regularne srpske vojske, koji su trajali 20 dana uz učešće 1.700 vojnika.
1888 – Prvo svetsko takmičenje za izbor lepotice održano je u belgijskoj banji Spa, a prva zvanično najlepša žena na planeti je postala 18-godišnja Kreolka iz Gvadelupe Berta Sukare (Bertha Soucaret).
1911 – Rođen je engleski pisac Vilijam Golding (William), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. Njegov prvi objavljeni i najpoznatiji roman „Gospodar muva“ postao je svetski bestseler.
1914 – Počela je bitka na Mačkovom kamenu u Prvom svetskom ratu. Nakon četvorodnevnih borbi, nadmoćnija austrougarska vojska prisilila je Srbe na povlačenje.
1922 – Rođen je češki atletičar Emil Zatopek, koji je na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. osvojio zlatnu medalju u trci na 10.000 metara, a na Igrama 1952. u Helsinkiju na 5.000, 10.000 i u maratonu. Oborio je 18 svetskih rekorda i pobedio zaredom u 69 trka između 1949. i 1951.
1928 – „Parobrod Vili“, prvi animirani crtani film u kojem se pojavio Miki Maus (Mickey Mouse), prikazan je u njujorškom bioskopu „Koloni teatar“.
1939 – Sovjetske trupe stigle su na mađarsku granicu i istovremeno su na severu Evrope okupirale Vilnus (danas glavni grad Litvanije), koji je bio pod poljskom upravom.
1941 – Nemci su u Drugom svetskom ratu zauzeli Kijev, posle bitke koja je trajala 45 dana britanske trupe ušle su u Teheran.
1955 – U Argentini je vojska oborila sa vlasti predsednika Huana Dominga Perona (Juan), koji je izbegao i do 1973. živeo u inostranstvu. Po povratku u zemlju, ponovo je izabran za predsednika i bio na čelu države do smrti 1974.
1957 ; – ; Amerikanci su u Nevadi izvršili prve podzemne nuklearne probe.
1961 – Građani Jamajke su se na referendumu izjasnili za izdvajanje zemlje iz Zapadnoindijske Federacije.
1985 – U glavnom gradu Meksika Sjudad Meksiku i okolini u zemljotresu poginulo je oko 12.000, a ranjeno 40.000 ljudi.
1989 – U eksploziji aviona DC-10 francuske kompanije UTA, na liniji Brazavil-Pariz, iznad Nigera, za koju je kasnije optužena Libija, poginuli su svi putnici i članovi posade (171).
1991 – Kolone tenkova Jugoslovenske narodne armije krenule su iz Beograda prema Hrvatskoj, gde su počeli sukobi srpskih naoružanih grupa i hrvatske policije. Hrvatska je 25. juna 1991. proglasila samostalnost i izdvojila se iz SFR Jugoslavije.
1992 – Savet bezbednosti UN isključio je SR Jugoslaviju iz svetske organizacije, osporivši joj pravo da automatski nasledi SFRJ. SRJ je ponovo postala članica UN 2. novembra 2000. godine, nakon što je demokratska opozicija preuzela vlast u Srbiji.
1994 – Američke trupe iskrcale su se na Haiti u operaciji koju je Vašington označio kao „ponovno uspostavljanje demokratije“ u toj zemlji.
1999 – U Beogradu je umro Pavle Ivić, jedan od vodećih jugoslovenskih lingvista, član Srpske akademije nauka („O govoru galipoljskih Srba“, „Srpski narod i njegov jezik“).
2000 – U Pragu je počelo petodnevno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, tokom kojeg se više hiljada demonstranata, protivnika globalizacije sukobilo sa policijom. U sukobima su povređena 142 demonstranta i 123 policajca, a centar Praga je demoliran.
2001 – Islamski sveštenici su pozvali terorističkog lidera Osamu Bin Ladena da dobrovoljno napusti Avganistan, ali mu nisu odredili rok za izlazak iz zemlje. SAD zapretile da će napasti Talibane, ukoliko ne predaju Bin Ladena.
2003 – Bivši američki predsednik Bil Klinton (Clinton) posetio je Prištinu gde je proglašen za počasnog doktora prištinskog univerziteta.
2006 – Tajlandska vojska je preuzela vlast, proglasila vanredno stanje i raspustila vladu i zbacila premijera Taksina Šinavatru, koji je za to vreme u Njujorku učestvovao na godišnjem zasedanju Generalne skupštine UN.
2008 – Umro je Mauricio Kagel, jedan od najznačajnijih savremenih kompozitora, koji se bavio filmom, esejistikom, kamernom muzikom, komponovao je za radio drame i imao ključan uticaj u oblasti instrumentalnog teatra.
2009 – Preminuo je akademik Dušan Kanazir, predsednik Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) od 1981. do 1994. godine. Bio je doktorant fizioloških nauka Univerziteta Libr u Briselu, dobitnik mnogobrojnih priznanja i član nekoliko stranih akademija.
2010 – Vladajuća koalicija desnog centra pobedila je na parlamentarnim izborima u Švedskoj osvojivši 172 mesta od ukupno 349 mesta parlamenta, odnosno za tri mesta izgubila apsolutnu većinu u parlamentu u koji je prvi put ušla i ekstremna desnica.
