1419 – U Stogodišnjem ratu Francuske i Engleske, grad Ruan predao se engleskom kralju Henriju V (Henry), koji je time okončao osvajanje Normandije.
1736 – Rođen je škotski inženjer i fizičar Džejms Vat (James Watt). Razvio je i usavršio konstrukciju parne mašine (1765) koja je postala glavni pokretač Industrijske revolucije od druge polovine 18. veka.
1785 – U Novom Sadu je umro Zaharija Stefanović Orfelin, pesnik, istoričar, naučnik, bogoslov, izdavač, kartograf, kaligraf, prevodilac, leksikograf i farmaceut. Rođen u Vukovaru 1726, bio je jedan od najprosvećenijih Srba 18. veka. Njegovo najznačajnije književno delo je „Život Petra Velikog“, a delo „Kaligrafija“ (1778) donelo mu je članstvo u Bečkoj umetničkoj akademiji.
1809 – Rođen je američki pisac Edgar Alan Po (Allan Poe). Za života gotovo nepoznat, postao je jedan od najuticajnijih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler (Baudelaire), Malarme (Mallarme) i Valeri (Valery). U spisu „Filozofija kompozicije“ analizirao je pesnički postupak najčuvenije poeme „Gavran“. Njegove kratke pripovetke smatraju se pretečom detektivskog romana.
1853 – U Rimu je prvi put izvedena Verdijeva opera „Trubadur“.
1878 – Srpska vojska je u ratu s Turskom osvojila Vranje.
1899 – Velika Britanija i Egipat su uspostavili zajedničku kontrolu nad Sudanom.
1902 – U Petrogradu je rođen vizantolog Georgije Ostrogorski. Dugogodišnji profesor vizantijske istorije na Beogradskom univerzitetu i osnivač Vizantološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, jedno je od najvećih imena vizantologije 20. veka. U mnogobrojnim delima proučavao je sve vidove života Vizantije, a njegova „Istorija Vizantije“ prevedena je na više svetskih jezika.
1916 – Na grčko ostrvo Krf u Jonskom moru počele su da stižu prve jedinice srpske vojske posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Do aprila je na Krf došlo 140.000 srpskih vojnika.
1918 – Boljševici su u Petrogradu raspustili Ustavotvornu skupštinu Rusije.
1919 – Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je u Srbiji i Crnoj Gori zamenila julijanski kalendar gregorijanskim koji je u drugim delovima novostvorene države već bio u upotrebi. Srpska pravoslavna crkva je zadržala julijanski kalendar.
1938 – Umro je Branislav Nušić, najveći srpski i jugoslovenski komediograf, član Srpske kraljevske akademije. Uzori su mu bili Gogolj i raniji srpski komediografi Sterija i Trifković. Njegove komedije i danas su na pozorišnim repertoarima („Sumnjivo lice“, „Gospođa ministarka“, „Narodni poslanik“, „Protekcija“, „Ožalošćena porodica“, „Pokojnik“).
1938 – Vazduhoplovstvo generala Fransiska Franka (Francisco Franco) bombardovalo je u Španskom građanskom ratu Barselonu i Valensiju. Poginulo je najmanje 700 ljudi.
1945 – Sovjetska Crvena armija u prodoru ka Berlinu u Drugom svetskom ratu, zauzela je poljski grad Krakov.
1966 – Indira Gandi (Gandhi) je izabrana za predsednicu Vlade Indije, osam dana posle iznenadne smrti premijera Lala Bahadura Šastrija (Shastri). Siki ekstremisti, pripadnici njenog ličnog obezbedenja ubili su je 31. novembra 1984. ispred rezidencije u Nju Delhiju.
1983 – Umro je lekar i naučnik Aleksandar Kostić, autor prvih jugoslovenskih udžbenika „Osnove histologije“ i „Osnove embriologije“ i „Medicinskog rečnika“ koji je preveden na više stranih jezika.
1983 – U Boliviji je uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi (Barbie), zloglasni nacistički šef Liona u Francuskoj pod nemačkom okupacijom u Drugom svetskom ratu.
1989 – SSSR je saopštio da će jednostrano povući iz Evrope deo nuklearnih raketa kratkog dometa.
1993 – Prve američke jedinice napustile su Somaliju posle neuspele intervencije SAD u toj afričkoj zemlji.
1995 – Ruske trupe zauzele su predsedničku palatu u Groznom, glavnom gradu Čečenije.
2000 – U egzilu u Tunisu je umro bivši italijanski premijer Betino Kraksi (Bettino Craxi), koji je napustio Italiju 1994. nakon što je optužen za korupciju.
2002 – Umro je Marti Mietunen koji je, kao pripadnik Partije centra, od 1950-tih do kasnih 1970-tih bio član nekoliko vlada u Finskoj, a potom i premijer u više mandata.
2003 – Vlasti u Indiji su saopštile da je od veoma velike hladnoće u delovima Indije, Bangladeša i Nepala, od decembra 2002. umrlo 1.300 ljudi širom tog regiona.
2003 – Umrla je novinarka Fransoaz Žiru (Francoise Giroud) koja je pisala o politici, seksu i feminizmu. Bila je glavna i odgovorna urednica magazina za žene „El“, i suosnivačica vodećeg nedeljnika „L’Ekspres“. Žiru je bila prva ministarka Francuske za ženska pitanja.
2006 – Umro je veteran soula Vilson Piket (Wilson Pickett) poznat po hitovima „Mustang Sallhy“, „In the Midnight Hour“ i „Fanky Broadway“.
2007 – U Istanbulu je ubijen novinar Hrant Dink, istaknuti član jermenske zajednice u Turskoj i česta meta nacionalističkih napada zbog izjava o genocidu nad Jermenima u Prvom svetskom ratu.
2009 – Advokat Stanislav Markelov i novinarka Nove Gazete Anastasija Baburova, koja je radila na istraživanju neonacističkih grupa u Rusiji, ubijeni su u Moskvi.
2011 – Evropski parlament u Strazburu je ratifikovao Sporazum Srbije i EU o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i izglasao Rezoluciju o evropskoj integraciji Srbije, kojom se pozivaju preostale članice Unije da ratifikuju taj sporazum i pruža podrška prijemu Srbije u EU.
2013 – Četvorodnevna kriza sa taocima u gasnom postrojenju na jugu Alžira okončana je upadom specijalnih alžirskih snaga. U obračunu su poginula 32 ekstremista i 23 taoca, dok je 107 stranih talaca i 685 Alžiraca oslobođeno.
2015 – Umro je profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Francuskoj Predrag Simić.
2016 – Umro je Etore (Ettore) Skola, italijanski reditelj više od 40 igranih i dokumentarnih filmova, od kojih su najpoznatiji „Dobar, loš, zao“ (Brutti, sporchi e cattivi), „Poseban dan“ (Una Giornata particolare) i „Viva Italia“.
2017 – Lavina je udarila u hotel na planini Gran Saso u italijanskom regionu Abruco i usmrtila 29 ljudi.
