1265 – Prvi put je sazvan engleski parlament. Donji dom činila su dva predstavnika nižeg plemstva iz svake grofovije i dva gradjanina iz svih većih gradova, a Gornji dom baroni i više sveštenstvo.

1612 – U duševnom rastrojstvu umro je Rudolf II, rimsko-nemački car od 1576. Njegova nesposobnost da izmiri rimokatolike i protestante u mnogome je doprinela tridesetogodišnjim verskim ratovima u Evropi.

1667 – Završen je trinaestogodišnji rat Rusije i Poljske, koji je izbio kada su pobunjeni ukrajinski Kozaci priznali vrhovnu vlast ruskog cara. Mirom u selu Andrusovu kod Smolenska, Poljska je bila primorana da Rusiji ustupi Kijev, Smolensk i deo Ukrajine na levoj obali Dnjepra.

1841 – Završen je Prvi opijumski rat Velike Britanije i Kine. Mirom u Nankingu poražena Kina je bila primorana da Britancima plati ratnu odštetu i da im prepusti Hong Kong.

1876 – U Cetinju je održana prva konferencija Crvenog krsta Crne Gore.

1887 – SAD i Havaji su sklopili ugovor po kojem su Amerikanci dobili pravo da Perl Harbur koriste kao pomorsku bazu.

1921 – Umro je srpski vojvoda Živojin Mišić, jedan od najboljih srpskih vojskovodja, vojni pisac i profesor na Vojnoj akademiji. Kao komandant Prve armije (1914-15) komandovao je operacijama u Kolubarskoj bici, drugoj velikoj pobedi Srba nad austro-ugarskom vojskom (1914) u Prvom svetskom ratu. Napisao je više vojnih dela, medju kojima je najznačajnije „Strategija“ (1907).

Povezana vest:  Na današnji dan 16. septembar

1936 – Umro je Džordž V (George) britanski kralj od 1911. Tokom njegove vladavine Britanija je stekla (Versajskim ugovorom 1919) neke nemačke kolonije i mandat nad nekim turskim posedima (Severski ugovor 1920). Nasledio ga je Edvard VIII (Edward) koji je iste godine abdicirao.

1945 – Frenklin Delano Ruzvelt (Franklin Roosevelt) inaugurisan je četvrti put za predsednika SAD, jedini u istoriji SAD koji je četiri puta biran za predsednika.

1945 – Umro je srpski vojvoda Petar Bojović, učesnik u svim ratovima od 1876. do 1912, kada je unapredjen u čin generala. Od 1915. bio je načelnik Generalštaba, a u septembru 1918. komandovao je srpskim snagama u proboju Solunskog fronta, posle čega je dobio čin vojvode.

1961 – Džon Kenedi (John Kennedy) je u 43. godini inaugurisan za predsednika SAD kao najmladji šef države u njenoj istoriji.

1973 – U Konakriju je ubijen Amilkar Kabral (Amilcar Cabral), jedan od vodja borbe protiv portugalskog kolonijalizma u zapadnoj Africi, osnivač i generalni sekretar Afričke partije za nezavisnost Gvineje Bisao i Zelenortskih ostrva.

1981 – Ronald Regan (Reagan) je u 70. godini preuzeo dužnost šefa države, postavši najstariji predsednik u istoriji SAD.

1981 – Posle 444 dana u zarobljeništvu, iz ambasade SAD u Teheranu su oslobodjena 52 američka taoca.

Povezana vest:  Na današnji dan 14. april

1984 – Umro je američki sportista i filmski glumac Džoni Vajsmiler (Johnny Weissmuller), prvi čovek koji je preplivao 100 metara za manje od jedne minute, tumač naslovne uloge u nizu filmova o Tarzanu. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928.

1987 – U Libanu je kidnapovan Teri Vajt (Terry Waite), specijalni izaslanik Kenterberijskog nadbiskupa. U zatočeništvu je proveo skoro pet godina.

1990 – U Beogradu je održan poslednji kongres Saveza komunista Jugoslavije (14. vanredni kongres SKJ). Zbog neslaganja u rešavanju ključnih problema jugoslovenske zajednice, slovenačka i hrvatska delegacija napustile su taj skup. To je bio kraj Saveza komunista Jugoslavije, a mnogi smatraju da je time počeo raspad SFRJ.

1993 – Umrla je američka glumica holandskog porekla Odri Hepbern (Audrey Hepburn), dobitnica Oskara za film „Praznik u Rimu“, ambasador dobre volje UNICEF-a („Doručak kod Tifanija“, „Moja draga ledi“, „Sabrina“, „Rat i mir“, „Ljubav popodne“).

1996 – Na izborima u Gazi i na Zapadnoj obali, održanim prema sporazumu Izraela i Palestinaca, vodja PLO Jaser Arafat (Yasser) postao je prvi demokratski izabran lider palestinskog naroda, sa 88,1 odsto glasova.

2000 – U Ankari su se prvi put od 1962. sastali ministri inostranih poslova Grčke i Turske.

2001 – Filipinski predsednik Džozef Estrada (Josef) povukao se sa vlasti pod pritiskom demonstranata i vojske, a 16. aprila se predao Specijalnom sudu za borbu protiv korupcije.

Povezana vest:  Na današnji dan - 25. oktobar

2003 – Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović dobrovoljno se predao Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za zločine na Kosovu tokom 1999. godine. U februaru 2009. oslobodjen je krivice i pušten na slobodu.

2005 – Vrhovni sud Ukrajine potvrdio je pobedu Viktora Juščenka na ponovljenim predsedničkim izborima.

2008 – U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji lider Demokratske stranke Boris Tadić ponovo je izabran za šefa države.

2009 – Barak (Barack) Obama je postao 44. predsednik SAD nasledivši Džordža Buša (George W. Bush) na tom mestu. Obama je prvi tamnoputi predsednik SAD.

2012 – Umro je olimpijski šampion u skijaškim skokovima i najbolji skijaš Češke svih vremena Jirži Raška.

2014 – Umro je Klaudio Abado (Claudio Abbado) italijanski dirigent, muzički direktor Milanske skale, Berlinske filharmonije, Londonskog simfonijskog orkestra i Opere u Beču, osnivač Evropskog orkestra mladih.

2016 – Ruski Gasprom raskinuo je ugovor sa „Transport Južni tok B.V“ (South Stream Transport B.V.) zaključen 2. oktobra 2013. godine o izgradnji gasovoda Južni tok. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 1. decembra 2014. godine da se realizacija Južnog toka obustavlja.

2017 – Donald Tramp (Trump) je u Vašingtonu položio zaletvu kao 45. predsednik SAD.