1536 – Francuski kralj Fransoa I ušao je u savez s turskim sultanom Sulejmanom I da bi se suprotstavio Habsburgovcima.
1746 – Rođen je poljski nacionalni junak Tadeuš Košćuško (Tadeusz Kosciuszko), borac protiv podele Poljske i vođa ustanka protiv Rusa 1794. Učestvovao je u Američkom ratu za nezavisnost od 1776. i bio ađutant Džordža Vašingtona (George Washington).
1783 – Velika Britanija je u Parizu potpisala sporazum o priznanju SAD, čime je okončan osmogodišnji britansko-američki rat, poznat kao Američki rat za nezavisnost.
1789 – Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž Vašington (George Washington), koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Bio je predsednik osam godina i povukao se iz politike 1797. odbivši da se treći put kandiduje za šefa države.
1897 – Rođen je nemački političar i ekonomista Ludvig Erhard (Ludwig), zapadnonemački kancelar od 1963. do 1966, pobornik neoliberalne ekonomije i glavni tvorac nemačkog „privrednog čuda“.
1900 – Rođen je francuski pisac Žak Prever (Jacques Prevert), „pesnik ljubavi, prijateljstva i sreće“, autor čuvene „Barbare“, veoma popularan među mladima pedesetih godina 20. veka. Poznat je i po scenarijima za filmove Marsela Karnea (Marcel Carnet) „Obala u magli“, „Hotel Sever“, „Deca raja“, „Ljubavnici iz Verone“.
1901 – Umro je srpski političar, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj. Bio je gradonačelnik Novog Sada (1861) i predvodnik liberalne struje na Blagoveštenskom saboru (1861). Pokrenuo je čuveni list „Zastava“, vodeće glasilo vojvođanskih Srba.
1904 – Japanska ratna mornarica je blokirala rusku dalekoistočnu luku Port Artur, što je označilo početak rusko-japanskog rata.
1938 – Adolf Hitler je preuzeo resor ministra rata nacističke Nemačke, a za šefa diplomatije je imenovao Joahima fon Ribentropa (Joachim von Ribbentrop).
1945 – U mestu Jalta na Krimu sastali su se britanski premijer Čerčil (Churchill), predsednik SAD Ruzvelt (Roosevelt) i sovjetski lider Staljin da bi se dogovorili o akcijama za završetak Drugog svetskog rata i planovima u posleratnom periodu. Smatra se da je na toj konferenciji dogovorena podela „sfera uticaja“ tadašnjih svetskih sila, što je kasnije dovelo do hladnog rata između komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada.
1946 – Bivši predsednik srpske vlade general Milan Nedić izvršio je samoubistvo tokom istražnog postupka. Nedić je bio optužen za izdaju i ratne zločine u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu.
1961 – U Angoli je počeo ustanak protiv portugalske kolonijalne vlasti. Oslobodilački rat okončan je 1974, a u oktobru 1975. Angola je stekla nezavisnost.
1966 – Prilikom pada japanskog putničkog aviona „Boing 727“ u Tokijski zaliv, poginula su 133 putnika i člana posade.
1972 – Velika Britanija i devet drugih zemalja priznalo je Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš.
1974 – Grenada je stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta.
1976 – U Gvatemali je u zemljotresu poginulo 23.000 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.
1976 – Glavni grad Mozambika Lorenso Markeš je preimenovan u Maputo.
1980 – Umro je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od vodećih umetnika srpskog slikarstva 20. veka.
1989 – U oružanoj pobuni oboren je diktator Paragvaja Alfredo Štresner (Stroessner), koji je vladao 35 godina. U pobuni je poginulo više od 300 ljudi, uglavnom vojnika. Novi predsednik Paragvaja postao je general Andres Rodriges (Rodriguez).
1994 – Tokom bosanskog rata u sarajevskom predgrađu Dobrinja devet ljudi je poginulo i 15 ranjeno od artiljerijske granate. Među nastradalima koji su čekali u redu za humanitarnu pomoć, bilo je i troje dece.
1997 – U snažnoj oluji sudarila su se dva vojna izraelska transportna helikoptera tipa „CH-53 Sikorski“ koji su prevozili elitne jedinice. Poginula su 73 vojnika.
1998 – U zemljotresu koji je pogodio oblast Rustaka u severnoj avganistanskoj provinciji Tahar poginulo je najmanje 4.500 ljudi.
2000 – Formiranje nove austrijske koalicione vlade sa ekstremno desničarskom Slobodarskom strankom Jerga Hajdera (Joerg Haider) izazvalo je proteste u Beču i drugim mestima u Austriji. Izraelski ambasador napustio je Beč, a Evropska unija je uvela političke sankcije Austriji.
2003 – Oba veća jugoslovenskog parlamenta izglasali su Ustavnu povelju i Zakon o njenom sprovođenju, čime je prestala da postoji Savezna Republika Jugoslavija. Nova država dobila je ime Državna zajednica Srbija i Crna Gora.
2004 – Pakistanski vrhunski nuklearni fizičar Abdul Kadir Kan prihvatio je punu odgovornost za odavanje podataka o nuklearnoj tehnologiji Iranu, Libiji i Severnoj Koreji i zatražio od nacije da mu oprosti.
2005 – Umro je američki glumac i borac za građanska prava Osi Dejvis (Ossie Davis) koji je srušio barijere afričko-američkim umetnicima i postao jedan od najpriznatijih karakternih glumaca u SAD.
2005 – U 99. godini umro je Maks Šmeling â?? bokserska legenda, koji je titulu svetskog prvaka osvojio 1930. pobedom nad Džekijem Šarkom. Šmeling je prvi Nemac i Evropljanin svetski šampion u boksu. Iz ringa se povukao s 43 godine i 56 pobeda (39 nokauta), 10 remija i četiri poraza.
2006 – Za mandatara nove vlade Republike Srpske imenovan je Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata.
2009 – Ultrakonzervativnom biskupu Ričardu Vilijamsonu koji je negirao holokaust Vatikan je naredio da „nedvosmisleno i javno“ povuče svoju izjavu ukoliko želi da ostane biskup Rimokatoličke crkve.
2012 – U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija Rusija i Kina su uložile veto na arapsko-evropsku rezoluciju, kojom je zahtevano da predsednik Sirije Bašar al Asad napusti vlast zbog krvavog gušenja narodnih protesta.
2016 – Umro je Moris Vajt (Maurice White), američki kompozitor, producent i aranžer, osnivač benda „Earth, Wind & Fireâ?? autor velikog broja hitova („That’s the Way of the World“, „Reasons“, „Sing a Song“, „Getaway“, „Fantasy“, „September“, „Boogie Wonderland“, „After the Love Has Gone“, „Let’s Groove“).
2018 – Više od 100.000 ljudi učestvovalo je na protestu u Atini zbog mogućeg kompromisa Grčke u sporu oko naziva Makedonije.
2018 – Nikos Anastasijades, aktuelni predsednik Kipra, osvojio je drugi predsednički mandat.
