1312 – Papa Klement V je ukinuo francuski monaški viteški red Templara, osnovan u Palestini 1118. radi zaštite poklonika Hristovog groba.

1599 – Rodjen je flamanski slikar Anton Van Dajk (Anthony Van Dyck), istaknuti predstavnik Flamanske slikarske škole. Učenik i saradnik slavnog Rubensa, proslavio se kao portretista. Godine 1632. postao je dvorski slikar kralja Čarlsa I (Charles).

1622 – Indijanci su ubili oko 350 belih naseljenika u Virdžiniji. To se smatra prvim indijanskim masakrom nad evropskim kolonistima u Severnoj Americi.

1794 – Kongres SAD je usvojio zakon kojim se američkim brodovima zabranjuje prevoz crnih robova iz Afrike u Ameriku.

1832 – Umro je nemački pisac Johan Volfgang Gete (Johann Wolfgang Goethe), jedna od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti nemačke i svetske književnosti. Pored književnosti, gde se ogledao gotovo u svim rodovima, bavio se i filozofijom, prirodnim naukama, slikarstvom i državničkim poslovima u Vajmaru i smatra se jednim od poslednjih univerzalnih genija evropske tradicije („Faust“, „Verter“ „Vilhelm Majster“, „Ifigenija na Tauridi“ „Egmont“).

1848 – Pobunjena Venecija je proglasila nezavisnost od Austrije.

1876 – Rodjen je srpski pisac Borisav Stanković, jedan od začetnika moderne srpske proze. Prikazujući život rodnog Vranja s kraja 19. veka, dao je i psihološku analizu ličnosti, unoseći prvi put u srpsku literaturu erotiku i senzualnost („Nečista krv“, „Koštana“, „Iz starog jevandjelja“, „Stari dani“).

Povezana vest:  Na današnji dan - 24. jun

1895 – Pioniri filma, braća Ogist (Auguste) i Luj Limijer (Louis Lumiere) demonstrirali su u Parizu prvi put pokretne slike, upotrebivši celuloidnu traku.

1904 – U londonskom listu „Daily illustrated Mirror“ objavljena je na naslovnoj stranici prva novinska fotografija u boji.

1917 – SAD su prve priznale privremenu vladu Aleksandra Kerenskog, uspostavljenu nakon Februarske revolucije kojom je svrgnuta monarhija u Rusiji.

1919 – Letom izmedju Pariza i Brisela jednom u sedmici, uspostavljena je prva avionska medjunarodna linija u svetu.

1923 – Rodjen je francuski glumac i pantomimičar Marsel Marso (Marcel Marceau) koji je obnovio umetnost pantomime. Poznat je po svom „Bipu“, modernizovanom Pjerou (Pierrot) iz tradicionalne komedije.

1945 – Egipat, Irak, Jordan, Liban i Sirija osnovali su u Kairu Arapsku ligu.

1948 – Rodjen je kompozitor Endrju Lojd Veber (Andrew Lloyd Webber), koji se proslavio mjuziklima „Isus Hristos superstar“, „Evita“, „Mačke“ i „Fantom iz Opere“.

1979 – Irski teroristi ubili su u Hagu britanskog ambasadora u Holandiji Ričarda Sajksa (Richard Sykes).

1980 – Najviša indijska nagrada „Dragulj Indije“, uručena je misionarki Majci Terezi.

1983 – Kandidat Laburističke partije Haim Hercog (Chaim Herzog) izabran je za predsednika Izraela.

Povezana vest:  Na današnji dan 15. oktobar

1991 – Irak je oslobodio 1.150 Kuvajćana zarobljenih tokom Zalivskog rata i zatražio da se ubrza puštanje na slobodu 60.000 zarobljenih Iračana.

1992 – Na drugim višepartijskim izborima u Albaniji ubedljivo je pobedila Demokratska partija, čime je okončana vladavina komunista i njihovih naslednika.

1996 – Medjunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je trojicu bosanskih Muslimana i jednog bosanskog Hrvata za ubistva, torture i zlostavljanje Srba 1992. u logoru Čelebići kod Konjica. To su bile prve optužnice za zločine nad Srbima počinjene tokom Bosanskog rata (1992-95).

2001 – Umro je američki crtač Vilijam Hana (William Hanna) koji je sa Džozeom Barberom (Joseph) stvorio Toma i Džerija, junake crtanih filmova, koji su uz „Kamenka i Kremenka“, „Medveda Jogija“ i niz drugih animiranih filmova, autorima doneli sedam Oskara.

2002 – Vrhovni sud Velike Britanije uvažio je molbu žene, kvadriplegičara i dozvolio da se aparati koji su je održavali u životu isključe, čime je po prvi put u Engleskoj zvanično odobrena eutanazija.

2004 – U raketnom napadu izraelske vojske u Gazi ubijen je duhovni vodja i osnivač radikalnog palestinskog pokreta Hamas Šeik Ahmed Jasin. U tom napadu je poginulo još sedmoro ljudi. Mesec dana kasnije ubijen je i njegov naslednik Abdel Aziz Rantisi.

Povezana vest:  Na današnji dan - 4. januar

2006 – Baskijska separatistička organizacija ETA najavila je trajnu obustavu vatre, nakon gotovo četiri decenije terorističkih akcija u Španiji za nezavisnost Baskije. U napadima koje je do tada izvela ETA poginulo je oko 800 ljudi. ETA se pojavila 1959. kao studentski pokret otpora protiv španskog diktatora Fransiska Franka.

2011 – Bivši izraelski predsednik Moše Kacav osudjen je pred sudom u Tel Avivu na sedam godina zatvora zbog silovanja i drugih seksualnih delikata. Bio je predsednik Izraela od 2000. do 2007. kada se pod žestokim pritiskom javnosti povukao sa predsedničke funkcije dva meseca pre kraja mandata.

2013 – Jedan od najpoznatijih kubanskih pijanista Bebo Valdes, koji je snimao sa Net King Kolom i bio muzički direktor legendarnog kluba „Tropikana“ u Havani, umro je u Švedskoj u 95. godini.

2016 – U koordiniranim terorističkim akcijama bombaša samoubica na dve lokacije u Briselu (aerodrom i podzemna železnica) poginulo je 38 osoba, a povredjeno preko 300. Nakon napada u Belgiji je proglašeno vanredno stanje i usledile su brojne policijske akcije.

2017 – U dva odvojena napada u Londonu kod zgrade Britanskog parlamenta četiri osobe su poginule, a 20 je povredjeno.