1587 – Engleski gusar, a kasnije i admiral, ser Fransis Drejk (Francis Drake), ušao je u luku Kadiz i potopio špansku flotu.
1588 – Umro je Paolo Veroneze (Veronese), jedan od najznačajnijih slikara Venecijanske škole u 16. veku.
1689 – U Rimu je umrla švedska kraljica Kristina Augusta (Christina). Kraljica je postala 1632. u osmoj godini, a abdicirala je 1654. zbog tajnog prelaska u rimokatoličku veru koja je u Švedskoj bila zabranjena.
1713 – Rimsko-nemački car Karl VI (Charles) izdao je statut porodice Habzburg „Pragmatična sankcija“ da bi osigurao presto za ćerku Mariju Tereziju.
1775 – Porazom britanske vojske kod Leksingtona i Konkorda počeo je američki rat za nezavisnost od Velike Britanije. Kongres SAD objavio je istog dana 1783. završetak rata.
1824 – Engleski pesnik Džordž Gordon Bajron (George, Byron) umro je od malarije u Grčkoj, gde je učestvovao u borbi Grka za oslobođenje od Turaka („Čajld Herold“, „Kain“, „Manfred“, „Don Žuan“).
1839 – Potpisan je Londonski sporazum kojim su evropske države priznale nezavisnost Kraljevine Belgije.
1867 – Turski izaslanik predao je na Kalemegdanu knezu Mihailu Obrenoviću ključeve Beograda i drugih srpskih gradova iz kojih se povukla turska posada. Kao simbol osmanske suverenosti nad Srbijom ostala je turska zastava, uz srpsku, na zidinama Beogradske tvrđave.
1881 – Umro je engleski političar i državnik Bendžamin Dizraeli (Benjamin Disraeli). Bio je lider konzervativaca 1868. i premijer dva puta – 1868 i 1874-80.
1882 – Umro je engleski prirodnjak Čarls Robert Darvin (Charles Darwin), autor teorije o evoluciji živih bića koju je objavio u knjizi „Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja“.
1906 – Umro je francuski fizičar i hemičar Pjer Kiri (Pierre Curie), jedan od utemeljivača nauke o radioaktivnosti. Sa suprugom Marijom Kiri-Sklodovskom (Maria Sklodowska) i Anrijem Bekerelom (Henri Becquerel) podelio je 1903. Nobelovu nagradu za fiziku.
1911 – U Portugalu je odvojena crkva od države.
1921 – Stupio je na snagu zakon o podeli Irske na Republiku Irsku i Severnu Irsku, koja je ostala pokrajina Velike Britanije.
1932 – Vlada Kraljevine Jugoslavije donela je Zakon o zaštiti zemljoradnika kojim je proglašen šestomesečni moratorijum na dugove i obustavljena prisilna zaplena imovine. Oko 709.000 seljaka dugovalo je sedam milijardi dinara, mahom lihvarima i trgovcima.
1943 – Počeo je ustanak Jevreja u Varšavi, koji je, uz više hiljada žrtava, ugušen 16. maja. Nemački nacisti su tokom borbi potpuno razorili i spalili Varšavski geto, a 58.000 ljudi poslato je u koncentracione logore.
1945 – Američke trupe u Drugom svetskom ratu zauzele su nemački grad Lajpcig.
1951 – U Londonu je održano prvo takmičenje za mis sveta. Pobedila je mis Švedske.
1960 – Prvi predsednik Južne Koreje, Singman Ri (Syngman Rhee) povukao se sa vlasti pod pritiskom studentskih protesta širom zemlje zbog izbornih prevara.
1967 – Umro je nemački državnik Konrad Adenauer, jedan od osnivača i lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) posle Drugog svetskog rata, kancelar Zapadne Nemačke od 1949. do 1963. godine.
1975 – Indija je lansirala prvi veštački satelit.
1984 – Lansiran je prvi kineski telekomunikacioni satelit.
1993 – Više od 80 pripadnika jedne američke verske sekte, uključujući njihovog vođu Dejvida Koreša (David Koresh), ubili su federalni agenti kad su – posle 51 dana opsade – upali u sedište sekte u teksaškom gradu Vako.
1994 – U Francuskoj je na doživotnu robiju osuđen nacistički ratni zločinac iz Drugog svetskog rata Pol Tuvije (Paul Touvier).
1995 – Od eksplozije automobila bombe u devetospratnoj zgradi federalnih institucija u Oklahoma Sitiju (SAD) poginulo je 168, a više od 400 ljudi je ranjeno. Napad je izvršio bivši američki vojnik Timoti Mekvej (Timothy McVeigh) nad kojim je 2001. izvršena smrtna kazna.
2002 – U svojoj vili u Italiji umro je norveški antropolog, naučnik i istraživač Tor Hejerdal (Thor Heyerdal) koji se proslavio kada je na splavu Kon-Tiki 1947. prešao pacifik.
2003 – Somalijski predsednik Dahir Rijali (Riyale) Kahin proglašen je pobednikom prvih višestranačkih predsedničkih izbora u toj zemlji. On je dobio samo 80 glasova više od svog protivnika.
2004 – Umro je Britanac Noris Makverter (Norris Mc Whirter) koji je sa svojim bratom blizancem Rosom (Ross) 1955. osnovao „Ginisovu knjigu rekorda“.
2005 – Jozef Racinger, 78-godišnji nemački kardinal izabran je za novog papu, naslednika Jovana Pavla II. Racinger je uzeo ime Benedikt XVI, ; njegov pontifikat je trajao do kraja februara 2013. kada se dobrovoljno povukao.
2006 – Vrhovni kasacioni sud Italije potvrdio je izbornu pobedu koalicije levog centra Romana Prodija, na opštim izborima u toj zemlji i time odbacio pritužbe premijera Silvija Berluskonija o nepravilnostima na izborima.
2009 – Britanski književnik, predstavnik novog talasa u naučnoj fantastici, Džejms Graham Balard (James, Ballard) preminuo je u 79. godini. Njegovi najpoznariji romani su Sudar (Crash) i Imperija sunca (Emapire of the Sun) oba adaptirana u filmove.
2013 – Premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači potpisali su u Briselu sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, u prisustvu visoke predstavnice Evropske unije Ketrin Ešton.
