1431 – U Ruanu je na lomači spaljena francuska nacionalna heroina Jovanka Orleanka (Jeanne d’Arc), pošto je po nalogu Engleza pred crkvenim sudom optužena da je jeretik i veštica. Rehabilitovana je na reviziji procesa 1456, a odlukom pape Benedikta XV (Benedict) 1920. proglašena je za sveticu.
1498 – Kristofer Kolumbo (Cristoforo Colombo) je isplovio sa šest brodova iz španske luke Sanlukar na treće putovanje u Novi svet, tokom kojeg je otkrio Trinidad i obale Južne Amerike (ušće reke Orinoko u Atlantski okean).
1536 – Engleski kralj Henri VIII (Henry) venčao se s trećom ženom, Džejn Sejmor (Jane Seymour), 11 dana pošto je pogubljena njegova druga žena Ana Bolen (Anne Boleyn), majka potonje kraljice Elizabete I.
1593 – U tučnjavi u jednoj londonskoj krčmi ubijen je Kristofer Marlo (Christopher Marlowe), najznačajniji dramski pisac engleske renesanse pre Šekspira (Shakespeare), autor drama „Tamerlan Veliki“, „Dr Faustus“ i „Jevrejin sa Malte“.
1640 – U Antverpenu je umro flamanski barokni slikar Peter Paul Rubens. Njegovo delo imalo je ogroman uticaj na evropsko slikarstvo („Skidanje sa krsta“, „Poslednji sud“, „Parisov sud“). Kao uglednom građaninu poveravane su mu i diplomatske misije u Parizu, Londonu i Madridu.
1744 – Umro je engleski pesnik i satiričar Aleksander Poup (Alexander Pope). Komični ep „Krađa uvojka“ i satirična poema „Duncijada“ (O gluposti) smatraju se njegovim najznačajnijim delima.
1778 – Umro je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Volter (Francois Voltaire), jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u 18. veku („Kandid“, „Esej o običajima i duhu nacije“, „Filozofska pisma“, „Traktat o metafizici“).
1814 – Rođen je ruski revolucionar, anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja ruski Senat ga je 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru, odakle je uspeo da pobegne u Zapadnu Evropu, gde je nastavio revolucionarni rad.
1848 – SAD i Meksiko su ratifikovali sporazum potpisan u februaru 1848. nakon poraza Meksikanaca u američko-meksičkom ratu. Za naknadu od 15 miliona dolara, u sastav SAD ušle su meksičke teritorije Novi Meksiko, Kalifornija, delovi Nevade, Jute, Arizone i Kolorada.
1876 – Zbačen je turski sultan Abdul Azis, a na presto je stupio njegov nećak sultan Murat V, svrgnut nekoliko meseci kasnije i doživotno zatvoren u jednoj carigradskoj palati.
1909 – Rođen je američki klarinetista i kompozitor Beni Gudmen (Benny Goodmann), najpopularniji džez muzičar tridesetih godina, nazvan „kralj svinga“. Svirao je i sa simfonijskim orkestrima, najčešće dela Bele Bartoka i Arona Koplenda (Copland).
1912 – Umro je američki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt (Wilbur Wright), pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Orvilom (Orville), izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva.
1913 – U ; Londonu je zaključen mirovni ugovor članica Balkanskog saveza (Bugarska, Srbija, Crna Gora i Grčka) i Otomanskog carstva, kojim je okončan Prvi balkanski rat. Otomansko carstvo je tim ugovorom izgubilo sve posede na Balkanu, a na evropskom tlu mu je ostao samo Carigrad sa okolinom.
1918 – Umro je ruski filozof Georgij Valentinovič Plehanov. Godine 1883. osnovao je u Ženevi prvu rusku marksističku grupu „Oslobođenje rada“ koja je usko sarađivala s budućim vođom ruske Oktobarske revolucije Vladimirom Iljičom Lenjinom. Plehanov je kasnije krtikovao taktiku Lenjinovih boljševika i, smatrajući da Rusija nije dovoljno sazrela za socijalizam, Oktobarsku revoluciju ocenio je kao kobnu grešku („Osnovna pitanja marksizma“, „Pisma bez adrese“, „Umetnost i društveni život“, „Književni pogledi V. G. Belinskog“).
1942 – Britansko ratno vazduhoplovstvo (RAF) je u Drugom svetskom ratu sa 1.047 aviona bombardovalo nemački grad Keln.
1956 – Jugoslovenska državno-partijska delegacija s Josipom Brozom Titom na čelu doputovala je u SSSR, u prvu posetu nakon smrti Staljina i raskida sa Moskvom 1948.
1960 – Umro je ruski pisac Boris Leonidovič Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. Najveći uspeh kod publike i književne kritike doneo mu je roman „Doktor Živago“, objavljen u inostranstvu, nakon čega je izbačen iz ruskog Saveza pisaca. U SSSR-u je „Doktor Živago“ štampan tek 1988.
1961 – Iz zasede je ubijen dominikanski diktator Rafael Truhiljo (Trujillo).
1973 – Zapadna Nemačka i Čehoslovačka su postigle dogovor o normalizaciji odnosa koji su zbog odgovornosti Nemačke za Drugi svetsk rat i zbog okupacije Čehoslovačke bili prekinuti 32 godine.
1980 – Jovan Pavle II stigao je u Pariz, u prvu posetu jednog pape Francuskoj od 1814.
1992 – Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 757 kojom su uvedene sankcije protiv SR Jugoslaviji, zbog njene umešanosti u rat u BIH. Uvedeni su potpuna ekonomska blokada i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sveta sa SRJ.
1992 – U Beogradu je ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta nekoliko stotina dramskih umetnika jednosatnim ćutanjem protestovalo protiv rata na tlu SFR Jugoslavije i saosećanje sa svim žrtvama.
1994 – Umro je srpski nuklearni fizičar i hemičar Pavle Savić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Doprineo je razvijanju procesa nuklearne fisije.
1995 – Rusija je ozvaničila odnose s NATO-om, ali je ponovila upozorenje da bi širenje zapadnog vojnog saveza na istok Evrope moglo da podeli kontinent.
1998 – U severnoj avganistanskoj provinciji Tahar u zemljotresu je poginulo najmanje 3.000 ljudi.
1999 – U NATO-a bombardovanju SR Jugoslavije pogođen je sanatorijum u Surdulici. Poginulo je 20 ljudi.
1999 – Najmanje 54 osobe poginule su u Minsku kada je nekoliko hiljada mladih posle koncerta potrčalo u stanicu podzemne železnice da bi se sklonilo od provale oblaka.
2000 – Vojna komanda na Fidžiju proglasila je vanredno stanje da bi okončala krizu koju su izazvali pobunjenici zatočivši premijera i grupu vladinih službenika.
2001 – Na poslednjem suđenju u Nemačkoj za zločine u Drugom svetskom ratu, bivši oficir SS-a i nadzornik u koncentracionom logoru Terezijenštat, 89-godišnji Anton Malot (Malloth), osuđen je na doživotni zatvor zbog svirepog ubistva trojice i pokušaja ubistva četvrtog zatvorenika jevrejske nacionalnosti.
2004 – Izraelski nuklearni naučnik Mordekaj (Mordechai) Vanunu izjavio je da je izraelska invazija na Liban 1982. godine uticala na njegovu odluku da 1986. progovori o tajnom nuklearnom vojnom programu Izraela. On je tada britanskom novinaru Piteru Hounamu dao fotografije izraelskog nuklearnog reaktora koje je objavio londonski „Sandej tajms“. Agenti Mosada uhapsili su Vanunua u Rimu i odveli u Izrael gde je osuđen na 18 godina zatvora zbog izdaje.
2008 – Županijski sud u Zagrebu oslobodio je Rahima Ademija optužbi za ratne zločine protiv civila u vojnoj akciji Medački džep, dok je drugooptuženi Mirko Norac osuđen na sedam godina zatvora. Postupak protiv njih hrvatsko pravosuđe preuzelo je od Haškog suda.
2012 – Specijalni tribunal za Sijera Leone osudio je na 50 godina zatvora bivšeg predsednika Liberije Čarlsa Tejlora za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom građanskog rata u Sijera Leoneu od 1991. do 2002. u kojem je poginulo 120.000 ljudi. Tejlor je prvi bivši šef države osuđen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti pred međunarodnim sudom.
2015 – Italijanska obalska straža spasla je 4.243 migranta u teritorijalnim vodama Libije tokom 22 operacije u jednom danu.
