976  –  Osnovana je kneževska loza Babenberga koja je vladala Austrijom do 1246. Njihov porodični arhiv postao je osnovni fond današnjeg Državnog arhiva u Beču.

1542  –  Papa Pavle III formirao je inkviziciju – kongregaciju kardinala sa ovlašćenjima da progone jeretike, kako bi pojačao borbu protiv protestantizma.

1718  –  Zaključen je Požarevački mir Turske, Austrije i Mletačke Republike, nakon turskog poraza u ratu 1714-18. Turska je time prepustila Austriji severnu Srbiju, južno od Save, Banat i deo Srema.

1773  –  Papa Klement XIV izdao je papsku bulu „Dominus ac Redemptor“ kojom je raspustio jezuitski red.

1774  –  Sklopljen je Kučuk-Kajnardžijski mir kojim je okončan rat Rusije i Turske 1768-74, u kojem je turska vojska doživela niz poraza.

1796  –  Umro je škotski pesnik Robert Berns (Burns), poslednji veliki škotski književnik koji je pisao na škotskom dijalektu.

1798  –  Napoleon Bonaparta je, nakon pobede u bici kod piramida, zavladao Egiptom.

1816  –  Rodjen je osnivač britanske novinske agencije Rojter Paul Julijus fon Rojter (Julius von Reuter).

1820  –  Danski fizičar Hans Kristijan Ersted (Christian Oersted) predstavio je svoje otkriće – elektromagnetizam.

1884  –  Rodjen je biolog i fiziolog Ivan Djaja, član Srpske akademije nauka i umetnosti, osnivač katedre za fiziologiju (1910). Pariska Akademija nauka dodelila mu je 1946. nagradu za rad u oblasti fiziologije (Prix Montyon).

Povezana vest:  Na današnji dan - 13. maj

1897  –  Princ od Velsa (Wales) otvorio je Tejt galeriju u Londonu.

1899  –  Rodjen je američki pisac Ernest Miler Hemingvej (Miller Hemingway), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1954. Poznat je po svojim izuzetnim romanima i novelama, i po uzbudljivom životu, koji je 2. jula 1961. okončan samoubistvom („Za kim zvona zvone“, „Sunce se ponovo radja“, „Starac i more“).

1904  –  Završena je 13-godišnja izgradnja Trans-sibirske železnice, od Moskve do Nahotke kod Vladivostoka (9.300 kilometara).

1921  –  U Delnicama, u Hrvatskoj, ubijen je ministar unutrašnjih poslova Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Milorad Drašković. Atentat je, u znak protesta zbog donošenja Obznane, zakona kojim je zabranjen rad komunističkoj i drugim levičarskim partijama, izvršio Alija Alijagić, pripadnik levičarske organizacije „Crvena pravda“.

1940  –  U baltičkim državama Litvaniji, Letoniji i Estoniji uspostavljena je sovjetska vlast.

1960  –  Sirimavo Bandaranaike postala je predsednica Vlade Cejlona (Šri Lanke), kao prva žena u svetu koja je došla na čelo neke vlade. Ona je na to mesto došla nakon ubistva njenog muža Solomona.

1967  –  Pod točkovima voza poginuo je Albert Džon Lutuli (John Luthuli), južnoafrički političar, borac protiv aparthejda. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1960.

Povezana vest:  Na današnji dan 13. jul

1973  –  Uprkos protestima svetskog javnog mnjenja, Francuska je počela seriju nuklearnih proba na atolu Mururoa, u južnom delu Tihog okeana.

1974  –  Grčka je prihvatila rezoluciju UN o prekidu vatre na Kipru, jedan dan nakon turske invazije. Narednog dana rezoluciju je prihvatila i Turska.

1983  –  U Poljskoj je ukinuto ratno stanje, uvedeno u decembru 1981.

1985  –  Umro je Zoran Radmilović, jedan od najvećih jugoslovenskih glumaca. Legenda za života, upamćen je po nizu briljantnih uloga – kralja Ibija, Radovana III, Trigorina u „Galebu“, Laze Kostića u „Santa Maria della Salute“.

1985  –  Umro je Aleksandar Vučo, jedna od najznačajnijih ličnosti jugoslovenske književnosti 20. veka. Pesnik, romanopisac i aktivni učesnik nadrealističkog pokreta, smatra se i rodonačelnikom moderne poezije za decu („Gluho doba“, „Poziv na maštanje“, „Mastodonti“, „Ako se još jednom setim“).

1993  –  U poplavama i klizištima, prouzrokovanim jednomesečnim kišama, u Indiji, Bangladešu i Nepalu poginulo je oko 1.000 ljudi, a više miliona je napustilo svoje domove.

1994  –  Ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin stigao je u Moskvu, posle dvomesečnog putovanja po Rusiji, iz koje je 20 godina ranije otišao u egzil.

1995  –  Predstavnici 16 zemalja na Medjunarodnoj konferenciji u Londonu o Bosni i Hercegovini upozorili su bosanske Srbe da će, ako napadnu zaštićenu zonu UN u Goraždu, biti suočeni sa „odlučnim odgovorom, uz upotrebu vazduhoplovne sile“.

Povezana vest:  Na današnji dan - 31. januar

1998  –  Umro je američki kosmonaut Alen Šepard (Alan Shepard), prvi Amerikanac koji je poleteo u kosmos (1961) i jedini čovek koji je igrao golf na Mesecu.

2000  –  Umro je kompozitor Stanojlo Rajičić, član Srpske akademije nauka i umetnosti i direktor Muzikološkog instituta SANU (1958-63) (opere „Simonida“, „Karađorđe“, balet „Pod zemljom“, šest simfonija, ciklusi pesama).

2003  –  UNICEF je saopštio da je više od 1.000 dece u Iraku ubijeno ili ranjeno zaostalim minama.

2004  –  Umro je američki kompozitor Džeri Goldsmit (Jerry Goldsmith) autor muzike za mnoge klasične filmove („Paton“, „Osmi putnik“, „Velika pljačka voza“, „Momci iz Brazila“, „Totalni opoziv) i popularne TV serije („Doktor Kilder, „Zvezdane staze“). ;

2008  –  Posle 13 godina skrivanja, u Beogradu je uhapšen bivši lider bosanskih Srba i haški optuženik Radovan Karadžić, i izručen Tribunalu u Hagu.

2010  –  Slovenija je zvanično postala partner Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) kao 32 zemlja članica te organizacije.

2013  –  Belgijski kralj Albert Drugi je, posle skoro 20 godina vladavine, abdicirao u korist svog sina Filipa

2017  – Preminuo je  Predrag Gojković Cune popularni pevač sevdalinki, starogradskih, narodnih i  zabavnih pesama.