1226  –  Umro je italijanski fratar Djovani Bernardone (Giovanni), poznat kao Franjo Asiški (Francesco d’Assisi), osnivač rimokatoličkog Franjevačkog reda.

1796  –  Predvodjeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem, Crnogorci su na Krusima porazili višestruko brojnije snage skadarskog paše Mahmuta Bušatlije koji je poginuo u toj bici.

1824  –  Skupština Meksika je donela Ustav, prema kojem je država postala nezavisna federativna republika pod nazivom Sjedinjene Države Meksika.

1866  –  Mirovnim ugovorom u Beču, kojim je okončan sedmonedeljni rat Italije i Austrije, Italiji su pripali oblast Veneto i grad Venecija.

1888  –  Rodjen je nemački novinar Karl fon Osjecki (Carl von Ossietzky), dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. Zbog pacifističkog delovanja nacisti su ga 1933. zatvorili u koncentracioni logor, a 1938. je umro od posledica mučenja.

1895  –  Rodjen je Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpopularnijih ruskih pesnika 20. veka. Njegovo delo, kao i njegov život, koji je okončao samoubistvom u 30. godini, imali su značajan uticaj na evropsko pesnisštvo („Kafanska Moskva“, „Povratak u zavičaj“, „Ispovest mangupa“, „Sovjetska Rusija“).

1897  –  Rodjen je francuski pisac Luj Aragon (Louis), jedan od osnivača dadaističkog i nadrealističkog pokreta. Od 1930, posle učešća na kongresu revolucionarnih pisaca u Harkovu, opredelio se za socijalistički realizam, a tokom Drugog svetskog rata je, uz Elijara (Eluard), bio najznačajniji pesnik Pokreta otpora u Francuskoj („Vatra radosti“, „Elzine oči“, „Ura Ural“, „Blanša ili zaborav’).

Povezana vest:  Na današnji dan - 27. jul

1906  –  Na Radio konferenciji u Berlinu SOS je ustanovljen kao medjunarodni signal za pomoć. Najčešće se tumači kao skraćenica engleskih reči „Save Our Souls“. Konvencija je stupila na snagu u julu 1908.

1929  –  Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je promenila naziv u Kraljevina Jugoslavija, a državna teritorija je podeljena na devet oblasti – banovina.

1932  –  Irak je, po isteku britanskog mandata, stekao nezavisnost i postao član Lige naroda.

1952  –  Velika Britanija je na ostrvima Monte Belo, pored severozapadne obale Australije, isprobala svoju prvu atomsku bombu.

1968  –  Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri (Terry) oboren je s vlasti vojnim udarom Nacionalne revolucionarne hunte koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado (Juan Velasco). Po dolasku na vlast, vojna hunta je nacionalizovala izvore nafte i počela agrarnu reformu.

1977  –  Umro je književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta.

1981  –  Posle sedam meseci, irski nacionalisti su u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili štrajk gladju protiv britanskih vlasti, tokom kojeg je umrlo deset štrajkača.

Povezana vest:  Na današnji dan - 4. januar

1989  –  U okružnom sudu u Prištini počelo je sudjenje Azemu Vlasiju i još trinaestorici kosovskih Albanaca optuženih za „kontrarevolucionarno delovanje“ i organizovanje štrajka albanskih rudara u rudniku Stari Trg.

1990  –  Istočna i Zapadna Nemačka su se, posle 45 godina, ponovo zvanično ujedinile, dok je taj proces neformalno počeo 9. novembra 1989, kada je pao Berlinski zid.

1991  –  Predsedništvo SFR Jugoslavije u nepotpunom sastavu odlučilo je da predje na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je gradjanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predvidjeni Ustavom. Od tada sednicama Predsedništva prisustvovali su samo članovi iz Srbije, Vojvodine, s Kosova i iz Crne Gore, te je nazvano „krnje Predsedništvo“.

1995  –  Predsednik Makedonije Kiro Gligorov ranjen je u atentatu eksplozijom automobila-bombe u centru Skoplja, a njegov vozač i jedan prolaznik su poginuli.

1997  –  Japanski voz na magnetnim jastucima je brzinom od 451 kilometar na čas oborio svetski rekord na eksperimentalnoj železničkoj pruzi kod od Tokija.

1999  –  U saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula su četiri člana Srpskog pokreta obnove, jedne od najjačih opozicionih političkih stranaka u Srbiji. Predsednik SPO Vuk Drašković koji je tom prilikom lakše povredjen, optužio je srpske vlasti za ubistvo i atentat na njega.

Povezana vest:  Na današnji dan - 23. septembar

1999  –  Prvi put posle Drugog svetskog rata na parlamentarnim izborima u Austriji nacionalistička Slobodarska partija Jorga Hajdera (Joerg Haider) osvojila je drugo mesto i dobila mogućnost da učestvuje u formiranju vlade.

2001  –  Senat Kongresa SAD je odobrio sporazum o trgovinskoj saradnji s Vijetnamom, koji je toj zemlji obezbedio normalan trgovinski status i odnose sa SAD.

2003  –  Pakistan je uspešno izvršio testiranje nuklearnog projektila Hatf-III, dometa 290 kilometara.

2010  –  Ustoličen je 45. patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Irinej.

2013  –  Brod sa oko 400 imigranata iz Somalije zapalio se i potonuo kod Lampeduze, italijanske vlasti su spasle 155 osoba.

2016 – Referendumu o izbegličkim kvotama EU  održan u Madjarskoj proglasen je nevažećim zbog nedovoljnog odziva birača, glasalo je 43,9 odsto gradjana, a za validno glasanje potrebna je izlaznost 50 odsto plus jedan glas. Referendum je odžan pošto se Madjarska usprotivila planu Evropske komisije o raspodeli više od 160.000 izbeglica medju članicama EU.