1632 – Švedski kralj Gustav II Adolf (Gustaf), veliki vojskovodja i vojni reformator, poginuo je u bici kod Licena, u Tridesetogodišnjem ratu, u kojoj je njegova vojska potukla snage Protivreformacije pod komandom generala Valenštajna (Wallenstein).
1661 – Rodjen je španski kralj Karlos II (Carlos), poslednji monarh iz dinastije španskih Habsburga (1665-1700). Posle njegove smrti počeo je Rat za špansko nasledje (1701-14). Pošto nije imao sina, za naslednika je odredio Filipa Anžujskog, unuka Luja XIV i osnivača burbonske dinastije u Španiji koji je kao Filip V stupio na presto posle Utrehtskog mira 1714.
1771 – Rodjen je nemački izdavač i štampar Alojz Zenefelder (Alois Senefelder), koji je 1796. uveo hemijski postupak štampanja – autografiju i litografiju, a 1826. i višebojnu litografiju. Napisao je „Udžbenik litografije“.
1787 – Rodjen je Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pravopisa. Izdao je više zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gramatiku („Pismenica“) i rečnik (1818). Uredjivao je almanah „Danica“ i nastojao da Evropu upozna sa srpskim narodnim blagom. Borio se protiv samovlašća kneza Miloša Obrenovića i jakog fronta protivnika reforme jezika. Umro je u Beču 1864, a njegovi posmrtni ostaci su 1897. preneti iz Beča u Beograd i sahranjeni uz Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu.
1814 – Rodjen je belgijski proizvodjač duvačkih instrumenata Adolf Saks (Adolphe Sax), koji je 1840. izumeo muzički instrument po njemu nazvan saksofon.
1860 – Za predsednika SAD izabran je Abraham Linkoln (Lincoln) koji je u januaru 1863. proglasio oslobadjanje američkih robova. Tokom njegovog mandata vodjen je Američki gradjanski rat (1861-65) u kojem je Unija severnih država pobedila robovlasnički Jug. Šest dana po završetku rata ubijen je u pozorišnoj loži u atentatu koji je izvršio glumac J.W. But (Booth).
1861 – Rodjen je kanadski trener Džejms Nejsmit (James Naismith) koji je 1891. izmislio košarku, kao dopunski sport za igrače američkog nogometa. U Evropu su je doneli američki vojnici, a izaslanik Crvenog krsta, Amerikanac Vilijem Viland (William Wieland) 1923. je tu igru prikazao na kursu za učitelje u Beogradu.
1880 – Francuski mikrobiolog Šarl Laveran (Charles), dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907, otkrio je uzročnika malarije, ali nije mogao da objasni na koji način dospeva u organizam. Engleski lekar Ronald Ros (Ross) je 15 godina kasnije utvrdio da malariju prenose komarci.
1893 – U Petrogradu je umro ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski koga mnogi smatraju klasikom ruske muzike. Njegovo delo, inspirisano narodnom muzikom, bajkama i ruskom istorijom, obuhvata sve muzičke vrste, a najpoznatija dela su šest simfonija, tri klavirska koncerta, opere „Evgenije Onjegin“ i „Pikova dama“, balet „Labudovo jezero“ i uvertira „Romeo i Julija“.
1911 – Predsednik Meksika je postao Fransisko Madero (Francisco), vodja revolucije protiv diktatora Porfirija Dijasa (Porfirio Diaz).
1917 – Posle pet meseci borbi, u Prvom svetskom ratu je pobedom zapadnih saveznika nad Nemcima okončana treća bitka kod belgijskog grada Ipra. Linija fronta pomerena je za nepunih deset kilometara, a poginulo je najmanje 240.000 vojnika.
1931 – Održan je antirežimski protestni skup na Beogradskom univerzitetu, posle kojeg su studenti u protestnu povorci krenuli Knez Mihailovom ulicom. Policija je ranila šest studenata i uhapsila 13.
1943 – Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Kijev posle dvogodišnje nemačke okupacije.
1950 – U Beogradu je osnovan Muzej primenjene umetnosti Srbije.
1964 – U saobraćajnoj nesreći je poginuo Slobodan Penezić – Krcun, predsednik Vlade Srbije i visoki funkcioner Komunističke partije. Posle Drugog svetskog rata bio je načelnik OZNE za Srbiju, a potom ministar unutrašnjih poslova Srbije.
1975 – Na inicijativu kralja Hasana (Hassan) počeo je „Zeleni marš“ u kojem je 350.000 Marokanaca sa zastavama i Kuranom u rukama prešlo u Zapadnu Saharu, tražeći dekolonizaciju te oblasti. Narednih dana u Madridu je potpisan sporazum kojim je Španija predala Zapadnu Saharu Maroku i Mauritaniji.
1996 – Hrvatska je postala 40. članica Saveta Evrope.
1999 – Australijanci na referendumu nisu prihvatili da njihova zemlja postane republika u kojoj bi parlament birao presednika, niti da se Ustavom prizna da su Aboridžini njeno prvobitno stanovništvo.
2001 – Medijski magnat, republikanac Majkl Blumberg (Michael Bloomberg) izabran je za gradonačelnika Njujorka.
2005 – Monsinjor Kiro Stojanov postavljen je u Skoplju za skopskog biskupa i apostolskog egzarha u Makedoniji. On je prvi Makedonac koji je posle 104. godine preuzeo rukovodjenje tamošnjom katoličkom crkvom.
2007 – Umro je Raša Livada, književnik, glavni i odgovorni urednik časopisa „Pismo“ istoimenog književnog društva, jedan od osnivača Srpskog književnog društva.
2015 – Lideri četiri makedonske i albanske partije iz vlasti i opozicije, uz posredovanje belgijskog predstavnika Pitera Vanhauta, dogovorili su se o formiranju Prelazne vlade Makedonije, što je bio jedan od uslova za vanredne parlamentarne izbora aprila 2016. godine.
2017 – „Rajski papiri“ (Paradise Papers) naziv je za 13,4 miliona dokumenata koji dokazuju umešanost političara, preduzetnika i drugih u manipulacije i pranje novca ili utaje poreza preko ofšor (offshore) kompanija sa sedištima u tzv. „poreskim rajevima“. Objavljeni su u nemačkom listu „Zidojče Cajtung“ (Süddeutsche Zeitung) posle višemesečnog istraživanja Medjunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara koji je okupio 380 novinara iz 30 država i 95 medijskih kuća sa šest kontinenta.
