1221 – Rodjen je Alfonso X Učeni (el Sabio), kralj Kastilje i Leona (1252-82), utemeljivač zakonodavstva, pokrovitelj nauke i književnosti, pobornik verske tolerancije. Pokrenuo je pisanje španske istorije i astroloških dela, a njegovom zaslugom prevedeni su Biblija, Talmud i Kuran.
1531 – Mirom u Kapelu završen je drugi gradjanski rat u Švajcarskoj i rimokatoličke oblasti su priznate kao deo Švajcarske Konfederacije.
1831 – Dvodnevni štrajk lionskih tkača prerastao je u organizovani ustanak lionskih radnika. Ustanici su zauzeli ključne punktove u Lionu i uspostavili privremenu vladu. Njihovi zahtevi za povećanje nadnica nisu prihvaćeni, a vojska je početkom decembra ugušila ustanak.
1855 – U Senti je rodjen Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze i jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma („Iz knjiga starostavnih“, „Ivkova slama“, „Zona Zamfirova“, „Pop Ćira i pop Spira“). Bio je član Srpske kraljevske akademije.
1883 – Rodjen je meksički slikar Hose Klemente Orosko (Jose Clemente Orozco), osnivač novog meksičkog likovnog izraza koji je raskinuo s evropskom tradicijom i našao inspiraciju u autohtonoj umetnosti pretkonkvistadorskog doba. Smatra se najvećim slikarom murala u 20. veku.
1889 – U salonu Pale Rojal u San Francisku postavljen je prvi džuboks.
1891 – Deodoroda Fonseka (Fonseca), vodja prevrata 1889. kojim je oboreno brazilsko carstvo i prvi predsednik Brazila, zbog sukoba sa Kongresom prisiljen je da napusti položaj.
1932 – Spajanjem dva kraljevstva – Nejd i Hejaz, formirana je Kraljevina Saudijska Arabija s kraljem Abdulom Azirom ibn Saudom.
1933 – Rodjen je poljski kompozitor Kžištof Penderecki (Krzysztof), najmarkantnija ličnost poljske avangardne muzike u drugoj polovini 20. veka („Emanacije“, „Tužbalica za žrtve Hirošime“, „Muka po Luki“, opere – „Djavo iz Ludena“, „Kralj Ibi“).
1961 – Dominikanska Republika je promenila naziv glavnog grada Siudad Truhiljo u Santo Domingo.
1971 – Kina je postala stalna članica Saveta bezbednosti UN.
1976 – Umro je francuski pisac i političar Andre Malro (Malraux), učesnik Kineske revolucije (1924-27), Španskog gradjanskog rata (1936-39.), jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije, De Golov (Gaulle) ministar kulture od 1959. do 1969. („Kraljevski put“, „Ljudska sudbina“, „Iskušenje Zapada“, „Antimemoari“).
1980 – U zemljotresu koji je pogodio grad Eboli u južnoj Italiji poginulo je 2.735 ljudi, a povredjeno je najmanje 7.500.
1983 – SSSR je napustio pregovore o ograničenju nuklearnog naoružanja srednje dometa u Ženevi u znak protesta zbog razmeštanja američkih krstarećih raketa u Evropi.
1989 – Zahtevajući demokratske reforme u Čehoslovačkoj, 300.000 ljudi okupilo se na centralnom trgu Vaclavske namjesti u Pragu.
1995 – Umro je francuski filmski režiser Luj Mal (Louis Malle), jedan od najznačajnijih predstavnika francuskog „novog talasa“ („Ljubavnici“, „Lift za gubilište“, „Zaza u Metrou“, „Privatan život“).
1996 – Oteti etiopski avion „Boing 767“ sa 163 putnika i 12 članova posade, pao je u more blizu Komorskih ostrva pošto je ostao bez goriva. U nesreći je poginulo 125 ljudi.
1999 – Predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) stigao je na Kosovo gde je posetio američku vojnu bazu „Bondstil“ kod Uroševca i razgovarao s predstavnicima Srba i kosovskih Albanaca od kojih je zatražio da „oproste Srbima“ i poručio im da je „vreme za borbu prošlo“.
2001 – U sukobima Izraelaca i Palestinaca na Zapadnoj obali ubijen je vodja vojnog krila Hamasa Mahmud Abu Hanod.
2001 – Tribunal u Hagu je podigao treću i najtežu optužnicu protiv bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, za genocid u Bosni i Hercegovini. Milošević je ranije optužen za zločine na Kosovu i Hrvatskoj.
2002 – Novi premijer Pakistana Mir Zafarula Kan Džamali (Zafarullah Khan Jamali) je položio zakletvu, čime je formalno označen povratak civilne vlasti posle trogodišnje vojne diktature.
2003 – Pod pritiskom demonstranata i opozicije, dugogodišnji predsednik Gruzije Eduard Ševardnadze je podneo ostavku zbog falsifikovanja izbornih rezultata. Za novog predsednika izabran je lider gruzijskog „Nacionalnog pokreta“ Mihail Sakašvili.
2005 – Pobedom na prvim posleratnim izborima u Liberiji, bivša ministarka finansija Elen Džonson-Sirlif (Ellen Johnson-Sirleaf) postala je prva predsednica neke afričke zemlje.
2006 – Bivši agent KGB Aleksandar Litvinjenko umro je u Londonu od trovanja radioaktivnom supstancom. Britansko i rusko tužilaštvo su pokrenuli istragu.
2009 – Umro je Jang Hsiani (Yang Hsieni) renomirani književni prevodilac kineske literature. Zajedno sa suprugom, Britankom Gledis Tejlor, preveo je kineske klasike, medju kojima jedan od najčuvenijih roman iz 18. veka „San u crvenom paviljonu“. Njih dvoje su preveli i veliki broj stranih klasika na kineski jezik.
2011 – Predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh potpisao je ukaz o povlačenju s dužnosti i prenošenju vlasti na potpredsednika Abeda Rabu Monsura Hadia, u zamenu za imunitet od svih optužbi. Time su okončani devetomesečni nemiri u Jemenu u kojima je poginulo 2.000 ljudi.
2011 – Turski premijer Redžep Tajip Erdogan izvinio se za ubistva 14.000 Kurda tokom bombardovanja oblasti Kurdistan u Turskoj 1930-ih godina. To prvo izvinjenje jednog turskog premijera Kurdima upućeno je je u vreme posebno zaoštrenih odnosa.
2014 – U Tunisu su održani prvi slobodni i otvoreni izbori za predsednika, od kada je 2011. svrgnut višedecenijski predsednik Zin el Abidin Ben Ali u protestima koji su bili početak „Arapskog proleća“. Većinu glasova dobio je Beži Kaid Esebsi i svoju pobedu potvrdio u drugom krugu predsedničkih izbora 23. decembra.
