1455 – Umro je italijanski vajar, zlatar i slikar Lorenco Giberti (Lorenzo Ghiberti), koji je izradio čuvena vrata na krstionici katedrale u Firenci. Njegov spis „Commentarii“ predstavlja vredan dokument za izučavanje italijanske arhitekture i slikarstva.
1640 – Portugalija je posle ustanka kojim je zbačena španska vlast ponovo stekla nezavisnost. Dve sedmice kasnije vojvoda od Braganse (Braganca) krunisan je za portugalskog kralja pod imenom Žoao IV (Joao). Španija je nezavisnost Portugalije priznala tek 1668.
1761 – Rodjena je Mari Tiso (Marie Tussaus), koja se proslavila praveći voštane maske ličnosti pogubljenih u Francuskoj revoluciji, a u Velikoj Britaniji je 1802. postavila stalnu izložbu voštanih figura svojih savremenika (danas Muzej Madam Tiso).
1821 – Dominikanska Republika, koja obuhvata dve trećine istočnog dela karipskog ostrva Haiti, tada poznatog kao Hispanjola, proglasila je nezavisnost od Španije.
1822 – Osnivač brazilskog carstva Dom Pedro krunisan je za prvog cara Brazila pod imenom Pedro I.
1825 – Umro je ruski car Aleksandar I Romanov, koji je tokom vladavine 1801-25. proširio teritoriju Rusije (Gruzija 1801, Finska 1809, Besarabija 1812, Azerbejdžan 1813). Nakon poraza Napoleona u Rusiji 1812. imao je vodeću ulogu u antifrancuskoj koaliciji evropskih sila i jedan je od glavnih incijatora stvaranja Svete alijanse 1815. Uspešno je ratovao protiv Otomanskog carstva (1806-12) i pomagao je srpskim ustanicima.
1906 – U Parizu je otvoren bioskop „Omnija Pate“, prva dvorana u svetu namenski izgradjena za prikazivanje filmova.
1918 – Odlukom danskog parlamenta Island je stekao nezavisnost.
1918 – Provincija Transilvanija, ranije u sastavu Madjarske, odnosno Austro-Ugarske, ujedinila se sa Rumunijom. U sastav Rumunije ušao je i rumunski deo Banata i još neke pokrajine. Ovaj datum Rumuni slave se kao nacionalni praznik Dan ujedinjenja.
1918 – U Beogradu je proglašena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, s princem Aleksandrom I Karadjordjevićem kao regentom i Beogradom kao prestonicom.
1925 – U Lokarnu u Švajcarskoj potpisani su sporazumi izmedju evropskih država o garanciji mira i nepovredivosti granica. Najvažnijim smatra se Rajnski pakt kojim su se Nemačka, Francuska i Belgija obavezale na poštovanje granica, a Nemačka prihvatila demilitarizaciju Rajnske oblasti. Ove sporazume prekršio je Hitler 1936, kada je okupirao Rajnsku oblast, a potom napao Čehoslovačku (1938) i Poljsku (1939).
1934 – U Lenjingradu je ubijen Sergej Kirov, blizak Staljinov saradnik, član Politbiroa i sekretar Centralnog komiteta sovjetske Komunističke partije. Atentat na Kirova bio je Staljinu povod da otpočne sa žestokim obračunima sa protivnicima.
1936 – Umro je italijanski pisac Luidji Pirandelo (Luigi Pirandello), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1934, jedan od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka, koji je otvorio nove puteve moderne dramaturgije. Od njegove 44 drame sabrane pod naslovom „Gole maske“, najpoznatije su „Djakomino“, „Henri IV“, „Šest lica traže pisca“.
1971 – U Karadjordjevu je na sednici Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije smenjen deo rukovodstva Saveza komunista Hrvatske – nosilaca politike tzv. masovnog pokreta. Usledile su „čistke“ u političkim i privrednim vrhovima u Srbiji, Sloveniji i Makedoniji, čime je sprečen pokušaj političkih i privrednih reformi u SFR Jugoslaviji.
1973 – Umro je izraelski državnik David Ben Gurion, vođa borbe za stvaranje države Izrael i njen prvi premijer 1948-53. i ponovo 1955-63.
1981 – U najvećoj nesreći u istoriji jugoslovenskog vazduhoplovstva, avion „DC-9 super 80“ ljubljanskog „Inex-adria avioprometa“ udario je u planinu u blizini Ajačija na Korzici. Poginulo je svih 178 putnika i članova posade.
1988 – Benazir Buto (Bhutto) je postala premijer Pakistana, kao prva žena na čelu jedne islamske zemlje.
1989 – Mihail Gorbačov je kao prvi sovjetski lider posetio Vatikan i dogovorio se s papom Jovanom Pavlom II o uspostavljanju diplomatskih odnosa SSSR i Vatikana.
1991 – Na referendumu u sovjetskoj republici Ukrajini nadmoćna većina birača izjasnila se za nezavisnost od SSSR.
2000 – Lider Partije nacionalne akcije Vinsent Foks (Vincente Fox) inaugurisan je za predsednika Meksika, čime je okončan 71 godinu dug period vladavine Institucionalne revolucionarne partije. To je bio prvi poraz te partije od 1929.
2001 – Japanski kraljevski par, princeza Masako i prestolonaslednik princ Naruhito dobili su, nakon osam godina braka, prvo dete, kćerku Aiko.
2002 – Za predsednika Slovenije izabran je dotadašnji premijer u više mandata Janez Drnovšek.
2004 – Umro je holandski princ Bernard (Bernhard) otac kraljice Beatrise. Bernard de Lip-Bisterfeld (Lippe-Biesterfeld) rodjen je u Nemačkoj, a kralj Holandije postao je 7. januara 1937. godine, kada je oženio tadašnju holandsku kraljicu Julijanu.
2010 – Američki kongres je odlučio da se američkim Indijancima i crnim farmerima, koji su decenijama čekali da Vašington odgovori na njihove tužbe, isplati 4,6 milijardi dolara i time zaključi istorijski sudski spor.
2011 – Preminula je Krista Volf (Crista Wolf) književni kritičar, romanopisac i esejista, jedna od najpoznatijih spisateljica u bivšoj Istočnoj Nemačkoj („Moskovske pripovetke“, „Razmišljanja o Kristi T“, „Podeljeno nebo“, „Bez mesta – Nigde“, „Šta ostaje“).
2013 – Na lokalnim izborina na Kosovu najviše gradonačelnika u albanskim sredinama dobile su vladajuća Demokratska partija Kosova i opozicioni Demokratski savez Kosova, a u opštinama sa srpskom većinom ubedljivo je pobedila Gradjanska incijativa Srpska.
2013 – U Hrvatskoj održan referendum o braku na kojem su se gradjani izjasnili da Ustav zemlje definiše brak kao zajednicu muškarca i žene.
2016 – Tajlandski prestolonaslednik Maha Vadžiralongkorn zvanično je stupio na presto i tako nasledio nedavno preminulog oca Bumibola Aduljadeja, koji je vladao 70 godina.
2017 – Kolumbijski Kongres ratifikovao je izmenjeni mirovni sporazum vlade i Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARK),nakon što je prethodni sporazum postignut krajem septembra, odbačen na referendumu. U oružanim sukobima u Kolumbiji koji traju preko 50 godine procenjuje se da je stradalo 220.000 ljudi.
