1254 – Kralj Sicilije Mafred pobedio je u bici kod Fodje papsku vojsku i zadržao svoje kraljevstvo.
1547 – Umro je španski osvajač Ernan Kortes (Hernan Cortez) koji je zahvaljujući vatrenom oružju, nepoznatom domorocima, izmedju 1519. i 1521. sa samo 700 vojnika osvojio Meksiko. Guverner „Nove Španije“ je postao 1522.
1804 – Papa Pije VII krunisao je u Parizu Napoleona Bonapartu (Bonaparte) za cara Francuske.
1805 – Napoleon je u bici kod Austerlica, poznatoj kao „bitka triju careva“, sa 75.000 vojnika pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi.
1823 – Predsednik SAD Džejms Monro (James Monroe) objavio je u američkom kongresu dokument (Monroova doktrina), kojim je proklamovana američka izolacionistička politika. U tom trenutku usmerena protiv intervencionističkih namera Svete Alijanse evropskih sila prema bivšim španskim i portugalskim kolonijama u Južnoj Americi, ta politika je kasnije pod geslom „Amerika Amerikancima“, dobila jako nacionalno obeležje.
1848 – Austrijski car Ferdinand I je abdicirao u korist Franca Jozefa I (Franz Josef).
1852 – U Francuskoj je proglašeno Drugo carstvo s carem Šarlom Lujem Napoleonom III Bonapartom (Charles Louis, Bonaparte).
1859 – Rodjen je francuski slikar Žorž Sera (Georges Seurat) osnivač škole neoimpresionista i novog slikarskog metoda poentilizma.
1859 – Izvršena je smrtna kazna vešanjem nad američkim borcem za ukidanje crnačkog ropstva Džonom Braunom (John Brown) što je dovelo do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika uoči Američkog gradjanskog rata (1861-65).
1901 – Američki pronalazač King Kemp Džilet (Camp Gillette) patentirao je prvi nožić za brijanje s dvostrukom oštricom.
1942 – Na univerzitetu u Čikagu, gde su nuklearni fizičari predvodjeni Enrikom Fermijem (Enrico) radili na tajnom projektu izrade atomske bombe, prvi put je demonstrirana nuklearna lančana fisija.
1950 – Odlukom UN bivša italijanska kolonija Eritreja ušla je u sastav Etiopije kao autonomna oblast.
1954 – Američki Senat izrekao je javni prekor senatoru Džozefu Makartiju (Joseph McCarthy) zbog njegovog svirepog ponašanja tokom istražnog postupka protiv hiljada ljudi koji su bili osumnjičeni da su komunisti.
1971 – Osnovana je federacija Ujedinjenih Arapskih Emirata od šest emirata u Persijskom zalivu: Abu Dabi, Dubai, Šardža, Adžman, Um al Kajvajn i Fudžajra. U februaru 1972. federaciji se pridružio i Ras al Kajma.
1971 – Sovjetski vasionski brod bez ljudske posade Mars 3 spustio se na Mars.
1972 – U požaru koji je izbio tokom muzičkog pop festivala u južnokorejskom glavnom gradu Seulu, poginulo je najmanje 50 ljudi.
1982 – Hirurg Vilijam de Vris (William, Vries) implementirao je na klinici Univerziteta Juta u američkom gradu Solt Lejk Siti prvo veštačko srce od poliuretana. Pacijent, penzionisani zubar Barni Klark (Barney Clark), živeo je s tim srcem 112 dana.
1990 – Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija desnog centra kancelara Helmuta Kola (Kohl) odnela je ubedljivu pobedu na prvim svenemačkima izborima od 1932.
1993 – U pucnjavi prilikom pokušaja hapšenja, kolumbijska policija je ubila šefa medeljinskog kartela kokaina Pabla Eskobara (Escobar).
1994 – Filipinski feribot sa više od 600 putnika potonuo je u Manilskom zalivu posle sudara s teretnim brodom. Poginulo je oko 140 ljudi.
1996 – U Beogradu je umro istaknuti srpski i jugoslovenski slikar i grafičar Milan Mića Popović.
1998 – Sfor je u Bijeljini uhapsio Radoslava Krstića, aktivnog generala Vojske Republike Srpske i predao ga Medjunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Osudjen je 2. avgusta 2001. na 46 godina zatvora za genocid nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995. Žalbeno veće Haškog tribunala pravosnažno je osudilo Krstića na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida.
2001 – Najveća energetska kompanija u SAD, korporacija Enron podnela je molbu njujorškom sudu za zaštitu od bankrota. To je bio najveći bankrot u istoriji SAD, a izazvao je veliki udar na finansijskim tržištima širom sveta.
2004 – U vojnoj bazi u Butmiru kod Sarajeva, snage Evropske unije (EUFOR) preuzele su mandat od Snaga za stabilizaciju mira (SFOR) u Bosni i Hercegovini, čime je zvanično završena misija NATO u BiH. Za komandanta Eufora, u čijem sastavu je sedam hiljada vojnika iz 33 države, imenovan je britanski general-major Dejvid Liki (David Leakey).
2004 – Umrla je Dejm Ališja (Dame Alicia) Markova, jedna od najslavnijih balerina 20. veka, koja je osnovala i vodila Engleski nacionalni balet.
2009 – Umro je kompozitor i producent Aron Šreder (Aaron Schroeder) autor hita Elvisa Prislija (Presley) „It’s Now or Never“. Komponovao je više od 2.000 pesama medju kojima je još nekoliko „kralja rokenrola“ kao što su „Stuck on You“ i „A Big Hunk O’Love“.
2012 – Na izborima u Sloveniji Borut Pahor izabran za novog šefa države.
2014 – Egipatski krivični sud osudio je 188 ljudi na smrt zbog umešanosti u ubistvo 11 policajaca, u avgustu u gradu Kerdasa, zapadno od Kaira.
2015 – Teško naoružani muškarac i žena upali su na proslavu u centru za socijalnu zaštitu ometenih u razvoju u San Bernandinu, Kalifornija, i nasumice pucajuci ubili 14 ljudi
