1170 – Nadbiskup Tomas Beket (Thomas Becket) ubijen je po nalogu engleskog kralja Henrija (Henry) II pred oltarom Kenterberijske katedrale. Ranije blizak kraljev prijatelj i kancelar do izbora za nadbiskupa 1162, usprotivio se nameri Henrija II da ograniči crkvenu vlast i odbio da položi zakletvu na kraljeva „Klarendonska pravila“ o odnosima crkve i države. Papa Aleksandar III proglasio ga je 1173. svecem.
1721 – Francuzi su okupirali ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu. Ostrvo je 1810. potpalo pod britansku vlast, a nezavisnost je steklo 1968.
1800 – Rodjen je američki pronalazač Čarls Gudjier (Charles Goodyear), koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka. Njegov izum doprineo je brzom razvoju industrije gume, posebno proizvodnji automobilskih guma.
1809 – Rodjen je Vilijam Juart Gledston (William Ewart Gladstone), četiri puta premijer Velike Britanije izmedju 1868. i 1894. Poznat po političkim i socijalnim reformama, smatra se jednim od najvećih britanskih državnika. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.
1825 – Umro je francuski slikar Žak Luj David (Jacques Louis), osnivač i glavni predstavnik klasicizma, član Konventa i dvorski slikar Napoleona I („Zakletva Horacija“, „Napoleonovo krunisanje“, „Porodica Žerar“, „Ubijeni Mara“, „Gospodja Rekamje“).
1835 – Umro je Filip Višnjić, slepi pesnik-guslar, Srbin iz Bosne, koji je opevao sve značajnije dogadjaje iz Prvog srpskog ustanka. Vuk Karadžić je 1815. zapisao mnoge njegove pesme, medju kojima su najpoznatije „Početak bune na dahije“ i „Boj na Mišaru“.
1876 – Rodjen je katalonski violončelista i dirigent Pablo Kazals (Casals), koji je otvorio novu epohu u sviranju violončela. Napustio je Španiju kada je Franko došao na vlast i do smrti 1973. živeo je u Francuskoj i Porto Riku.
1890 – Američki vojnici su kod „Ranjenog kolena“ u Južnoj Dakoti masakrirali više od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, medju kojima je bio veliki broj žena i dece.
1911 – Revolucionarna privremena skupština je za prvog predsednika Kine izabrala Sun Jat Sena (Yat), čime je, posle više od tri milenijuma, ukinuta monarhija.
1914 – Počela je bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu u kojoj je mnogo slabija ruska vojska nanela težak poraz otomanskoj armiji koja je izgubila 77.000 od 95.000 vojnika.
1921 – Rodjen je Dobrosav (Dobrica) Ćosić koji važi za jedng od najvećih srpskih pisaca druge polovine 20. veka („Deobe“, „Koreni, „Vreme smrti“, „Otpadnik, „Vernik“, „Stvarno i moguće“). Bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od juna 1992. do juna 1993, kada je smenjen na inicijativu Srpske radikalne stranke. Bio je istaknuti član Saveza komunista Srbije do maja 1968, kada je došao u sukob sa politikom SKJ jer je smatrao da su Srbi ugroženi u jugoslovenskoj federaciji.
1940 – Nemačko vazduhoplovstvo izvelo je najteže bombardovanje Londona u Drugom svetskom ratu, koje je britanskoj prestonici nanelo najveće razaranje od „velikog požara“ 1666. kada su uništene četiri petine grada.
1944 – Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u Budimpeštu.
1973 – Filipinski diktator Ferdinand Markos (Marcos), nastavio je da vlada po okončanju drugog predsedničkog mandata, iako po Ustavu nije mogao ponovo da bude biran. Na osnovu vanrednog stanja koje je zaveo 1972. vladao je dekretima dok u pobuni 1986. nije zbačen s vlasti.
1981 – Umro je hrvatski književnik Miroslav Krleža, jedna od najznačajnijih ličnosti u kulturno-književnim zbivanjima 20. veka na jugoslovenskom prostoru. Od 1950. bio je na čelu Jugoslovenskog leksikografskog zavoda i glavni i odgovorni urednik Enciklopedije Jugoslavije. Njegov obimni književni opus obuhvata poeziju, romane, pripovetke, drame i eseje („Hrvatski bog Mars“, „Povratak Filipa Latinovića“, Gospoda Glembajevi“, „U agoniji“).
1989 – Parlament Čehoslovačke izabrao je za šefa države češkog pisca Vaclava Havela, dugogodišnjeg disidenta pod komunističkim režimom, koji je kao „državni neprijatelj“ proveo pet godina u zatvoru. Havel je nasledio Gustava Husaka koji je pod pritiskom javnosti podneo ostavku.
1992 – Savezna skupština izglasala je nepoverenje prvoj vladi SR Jugoslavije i s mesta premijera smenila srpskog biznismena iz SAD Milana Panića. Za vršioca dužnosti premijera imenovan je potpredsednik vlade Radoje Kontić. Panića je smenjen zbog sukoba s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem o sprovođenju mirovne politike prema bivšim jugoslovenskim republikama.
1996 – Vlada Gvatemale i vodje gerilskog pokreta su potpisali sporazum kojim je posle 36 godina zvanično okončan poslednji i tada najduži gradjanski rat u Centralnoj Americi.
1999 – U nevremenu koje je zahvatilo više evropskih zemalja život je izgubilo oko 130 ljudi.
2001 – U Kabulu su po prvi put patrolirale avganistanske i britanske trupe, što je bila proba za mirovne operacije.
2001 – Oko 300 ljudi je poginulo, a najmanje 120 povredjeno u požaru koji je izbio od vatrometa u trgovinskom centru u Limi, glavnom gradu Perua.
2004 – Umro je Džeri Orbah (Jerry Orbach) američki glumac koji se proslavio ulogama na Brodveju, u filmovima i u TV seriji „Red i zakon“.
2008. – Umro je Vladislav Lalicki, jugoslovenski scenograf i kostimograf, slikar čiji je rad poznat širom sveta. Lalicki je bio ilustrator više od 500 knjiga, scenograf i kostimograf za preko 200 filmova i 500 pozorišnih predstava medju kojima su kultne predstave Ateljea 2012 „Dragi moj lažljivče“, „Arsenik i stare čipke“, „Kralj Ibi“, „Kafanica, sudnica, ludnica“, „Kosa“, „Čudo u Šarganu“.
2010. – Umro je Vladan Batić, advokat i političar, predsednik Demohrišćanske stranke Srbije, jedan od lidera nekadašnjeg DOS-a, poslanik u više saziva Skupštine Srbije i ministar pravde u Vladi Srbije (2001. – 2003.).
2013 – Poginulo je 18 osoba, a više od 40 povredjeno u samoubilačkom napadu na železničku stanicu u Volgogradu, na jugu Rusije, nadomak nestabilnog regiona ruskog Kavkaza.
2016 – Odlazeći predsednik SAD Barak Obama potpisao je dekret o uvodjenju novih sankcija Rusiji zbog mešanja u američke predsedničke izbore i naložio proterivanje 35 ruskih diplomata.
