Na današnji dan – 30. decembar
1691 – Umro je engleski hemičar i fizičar Robert Bojl (Boyle) koji je prvi uočio razliku između hemijskih elemenata i spojeva i postavio zakon o odnosu pritiska i zapremine. Izolovao je metil alkohol i aceton.
1803 – Bivša francuska kolonija Luizijana, koju je te iste godine francuski car Napoleon I prodao Amerikancima, ušla je u sastav SAD. Time je skoro udvostručena tadašnja teritorija SAD.
1864 – Rođen je srpski slikar Marko Murat, jedan od osnivača umetničkog društva „Lada“ 1904. u Beogradu. Najuspešnijim njegovim delima smatraju je pejsaži u kojima prikazuje autentičnu atmosferu Dalmacije („Šipanska luka“, „Proleće u Šipanu“…).
1865 – U Bombaju je rođen engleski pisac Rađard Kipling (Rudyard) majstor kratkih priča u kojima je prikazao život u Indiji. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1907. („Knjiga o džungli“, „Hrabri kapetan“, „Kim“, „Priče za decu“…).
1886 – Nemačka i Portugal potpisali su sporazum kojim su odredile granice između Angole i nemačke Jugozapadne Afrike (Namibija).
1903 – U požaru u čikaškom pozorištu „Irikvoi“ poginulo je 588 ljudi.
1906 – Rođen je Kerol Rid (Carol Reed), uz Dejvida Lina (David Lean), vodeći britanski filmski režiser posle Drugog svetskog rata („Zvezde gledaju s neba“, „Treći čovek“, „Naš čovek u Havani“, „Agonija i ekstaza“…). Dobitnik je Oskara za mjuzikl „Oliver“.
1915 – Nemačka podmornica je kod Krita u Prvom svetskom ratu torpedovala britanski putnički brod „Persija“. Poginulo je 330 od 501 putnika i člana posade.
1916 – U Petrogradu je ubijen i bačen u reku Nevu kaluđer mistik Grigorij Jefimovič Raspućin, veoma uticajna ličnost na dvoru ruskog cara Nikolaja II Romanova i miljenik carice Aleksandre. Ubistvo je izvršila grupa oficira koji su njegovom smrću želeli da spase ugled monarhije.
1922 – Zvanično je osnovan SSSR (Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika), stvaranjem konfederacije Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije.
1933 – Pripadnik rumunske organizacije „Gvozdena garda“ ubio je premijera Jona Duku (Ion Duca). Na mesto premijera došao je profašista George Tartaresku (Tartarescu), koji je potom Rumuniju približio silama Osovine.
1944 – Umro je francuski pisac i muzikolog Romen Rolan (Romain Rolland), kosmopolit, pacifista, često nazivan francuskim Tolstojem i savešću svoga vremena. Njegov književni opus sadrži 75 knjiga iz različitih oblasti, a najpoznatiji su romani „Žan Kristof“, „Kola Brenjan“ i romansirane biografije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1915.
1947 – Rumunski kralj Mihal I abdicirao je pod pritiskom komunista koji su potom proglasili Narodnu Republiku Rumuniju.
1968 – Umro je norveški državnik Trigve Li (Trygve Lie), prvi generalni sekretar UN, od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norveške i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940. šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu.
1988 – Jugoslovenski premijer Branko Mikulić i njegova vlada podneli su ostavku zbog brojnih kritika da vlada nije u stanju da reši ekonomsku krizu u zemlji.
1990 – Vlasti Albanije su prvi put dozvolile Jevrejima iseljavanje u Izrael.
1991 – Na sastanku u glavnom gradu Belorusije Minsku lideri Zajednice Nezavisnih Država (ZND), nastale posle raspada SSSR-a, nisu uspeli da se dogovore o zajedničkoj vojsci, pa je svim bivšim sovjetskim republikama prepušteno da formiraju sopstvene oružane snage.
1993 – Izrael i Vatikan su, posle dva milenijuma uglavnom neprijateljskih odnosa rimokatoličke crkve i Jevreja, potpisali sporazum o međusobnom priznavanju i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa.
1997 – Kina i Južna Afrika su potpisale sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa od 1. januara 1998.
2000 – General Omar el-Bašir izabran je po drugi put za predsednika Sudana i obećao da će nastaviti napore za uspostavljenje mira u zemlji u kojoj je oko dva miliona ljudi poginulo u sukobima u građanskom ratu ili umrlo od gladi. El-Bašir je došao na vlast državnim udarom 1989, a pobedio je na izborima 1995. godine.
2003 – Bivši predsedik Kambodže i lider Crvenih kmera Kije Sampan, jedan od glavnih pristalica Pola Pota, priznao je da su tokom njihove vladavine (1975-1979) u Kambodži počinjeni zločini i masakri. Za vreme tog režima poginulo je oko 1.700.000 građana Kambodže, od kojih su mnogi pogubljeni, a veliki broj njih umro je od gladi i bolesti.
