Na današnji dan – 19. april
1587 – Engleski gusar, a kasnije i admiral, ser Fransis Drejk(Francis Drake), ušao je u luku Kadiz i potopio špansku flotu.
1588 – Umro je Paolo Veroneze (Veronese), jedan odnajznačajnijih slikara Venecijanske škole u 16. veku.
1689 – U Rimu je umrla švedska kraljica Kristina Augusta(Christina). Kraljica je postala 1632. u osmoj godini, a abdicirala je 1654. Zbog tajnog prelaska u rimokatoličku veru koja je u Švedskoj bila zabranjena.
1713 – Rimsko-nemački car Karl VI (Ćarles) izdao je statutporodice Habzburg „Pragmatična sankcija“ da bi osigurao presto za ćerku Mariju Tereziju.
1775 – Porazom britanske vojske kod Leksingtona i Konkorda počeoje američki rat za nezavisnost od Velike Britanije. Kongres SAD objavio je istog dana 1783. završetak rata.
1824 – Engleski pesnik Džordž Gordon Bajron (George, Byron)umro je od malarije u Grčkoj, gde je učestvovao u borbi Grka za oslobođenje od Turaka („Čajld Herold“, „Kain“, „Manfred“, „Don Žuan“).
1839 – Potpisan je Londonski sporazum kojim su evropske državepriznale nezavisnost Kraljevine Belgije.
1867 – Turski izaslanik predao je na Kalemegdanu knezu MihailuObrenoviću ključeve Beograda i drugih srpskih gradova iz kojih se povukla turska posada. Kao simbol osmanske suverenosti nad Srbijom ostala je turska zastava, uz srpsku, na zidinama Beogradske tvrđave.
1881 – Umro je engleski političar i državnik BendžaminDizraeli (Benjamin Disraeli). Bio je lider konzervativaca 1868. i premijer dva puta – 1868 i 1874-80.
1882 – Umro je engleski prirodnjak Čarls Robert Darvin(Ćarles Darwin), autor teorije o evoluciji živih bića koju je objavio u knjizi „Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja“.
1906 – Umro je francuski fizičar i hemičar Pjer Kiri (PierreCurie), jedan od utemeljivača nauke o radioaktivnosti. Sa suprugom Marijom Kiri-Sklodovskom (Maria Sklodowska) i Anrijem Bekerelom (Henri Becquerel) podelio je 1903. Nobelovu nagradu za fiziku.
1911 – U Portugalu je odvojena crkva od države.
1921 – Stupio je na snagu zakon o podeli Irske na Republiku Irskui Severnu Irsku, koja je ostala pokrajina Velike Britanije.
1932 – Vlada Kraljevine Jugoslavije donela je Zakon o zaštitizemljoradnika kojim je proglašen šestomesečni moratorijum na dugove i obustavljena prisilna zaplena imovine. Oko 709.000 seljaka dugovalo je sedam milijardi dinara, mahom lihvarima i trgovcima.
1943 – Počeo je ustanak Jevreja u Varšavi, koji je, uz višehiljada žrtava, ugušen 16. maja. Nemački nacisti su tokom borbi potpuno razorili i spalili Varšavski geto, a 58.000 ljudi poslato je u koncentracione logore.
1945 – Američke trupe u Drugom svetskom ratu zauzele su nemačkigrad Lajpcig.
1951 – U Londonu je održano prvo takmičenje za mis sveta.Pobedila je mis Švedske.
1960 – Prvi predsednik Južne Koreje, Singman Ri (Syngman Rhee)povukao se sa vlasti pod pritiskom studentskih protesta širom zemlje zbog izbornih prevara.
1967 – Umro je nemački državnik Konrad Adenauer, jedan odosnivača I lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) posle Drugog svetskog rata, kancelar Zapadne Nemačke od 1949. do 1963. godine.
1975 – Indija je lansirala prvi veštački satelit.
1984 – Lansiran je prvi kineski telekomunikacioni satelit.
1993 – Više od 80 pripadnika jedne američke verske sekte,uključujući njihovog vođu Dejvida Koreša (David Koresh), ubili su federalni agenti kad su – posle 51 dana opsade – upali u sedište sekte u teksaškom gradu Vako.
1994 – U Francuskoj je na doživotnu robiju osuđen nacističkiratni zločinac iz Drugog svetskog rata Pol Tuvije (Paul Touvier).
1995 – Od eksplozije automobila bombe u devetospratnoj zgradi federalnih institucija u Oklahoma Sitiju (SAD) poginulo je 168, a više od 400 ljudi je ranjeno. Napad je izvršio bivši američki vojnik Timoti Mekvej (Timothy McVeigh) nad kojim je 2001. izvršena smrtna kazna.
2002 – U svojoj vili u Italiji umro je norveški antropolog,naučnik I istraživač Tor Hejerdal (Thor Heyerdal) koji se proslavio kada je na splavu Kon-Tiki 1947. prešao pacifik.
2003 – Somalijski predsednik Dahir Rijali (Riyale) Kahinproglašen je pobednikom prvih višestranačkih predsedničkih izbora u toj zemlji. On je dobio samo 80 glasova više od svog protivnika.
2004 – Umro je Britanac Noris Makverter (Norris Mc Whirter) kojije sa svojim bratom blizancem Rosom (Ross) 1955. osnovao „Ginisovu knjigu rekorda“.
