Na današnji dan – 27. april
1521 – Stanovnici filipinskog ostrva Maktan ubili su portugalskog moreplovca Ferdinanda Magelana (Magellan) koji je predvodio ekspediciju na prvom putovanju oko sveta.
1737 – Rođen je engleski istoričar Edvard Gibon (Edward Gibbon), autor dela „Opadanje i propast Rimskog carstva“.
1791 – Rođen je američki pronalazač Semjuel Finli Breze Morze (Samuel Finley Brese Morse), izumitelj telegrafa i telegrafske, „Morzeove azbuke“.
1822 – Rođen je američki general i državnik Julisiz Simpson Grant (Ulysses), predsednik SAD od 1869. do 1877. U Američkom građanskom ratu (1861-65) predvodio je armiju Severa i prisilio na kapitulaciju komandanta snaga Konfederacije Roberta Lija (Lee).
1830 – Južnoamerički vojskovođa i prvi predsednik Kolumbije Simon Bolivar podneo je ostavku, optužen za diktatorske ambicije.
1830 – Beograd je dobio prvo ulično osvetljenje – fenjere sa svećama.
1909 – Grupa pod nazivom „Mladoturci“ oborila je s vlasti otomanskog sultana Abdula Hamida.
1915 – Umro je ruski kompozitor i pijanista Aleksandar Nikolajevič Skrjabin, preteča ekspresionizma u muzici („Božanstvena poema“, „Prometej“, „Poema ekstaze“).
1932 – Rođen je bivši Pik Bota (Botha) koji je 17 godina, koliko je bio južnoafrički ministar inostranih poslova, nastojao da ubedi svet da je aparthejd pravo rešenje za rasne razdore.
1937 – Umro je italijanski revolucionar Antonio Gramši (Gramsci), osnivač Komunističke partije Italije 1921. godine.
1941 – U Atinu su, u Drugom svetskom ratu, ušli nemački tenkovi.
1945 – Uhapšen je italijanski diktator Benito Musolini (Mussolini). Streljan je narednog dana u mestu Donga, na obali jezera Komo.
1950 – Velika Britanija je priznala Izrael.
1956 – Roki Marćano (Rocky Marciano) povukao se iz boksa kao jedini nepobeđeni svetski šampion teške kategorije.
1960 – Proglašena je nezavisnost afričke države Togo, bivše francuske kolonije.
1961 – Sijera Leone je stekao nezavisnost od Velike Britanije.
1972 – U Bukureštu je umro Kvame Nkrumah (Kwame), prvi premijer i predsedik Gane i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.
1978 – Avganistanske vojne snage preuzele su vlast I zasnovale je na islamskim propisima. Predsednik Mohamed Daud (Mohammed Daoud) je ubijen, a novi predsednik Nur Mohamed Taraki je proglasio Demokratsku Republiku Avganistan.
1992 – Po raspadu SFRJ proglašena je Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), zajednička država Srbije i Crne Gore, koja je trajala nepunih 11 godina. SRJ je proglašena na osnovu Ustava („Žabljački ustav“) donetog istog dana. Prethodno su poslanici u Saveznom veću Skupštine SFRJ izglasali Deklaraciju o stvaranju SRJ.
1992 – Vojni avion u kojem su bili fudbalski reprezentativci Zambije, srušio se u Atlantski okean blizu Gabona. Poginulo je svih 30 putnika.
1992 – Rusija i još 12 bivših sovjetskih republika su postale članice Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
1993 – Eritreja je stekla nezavisnost od Etiopije posle tri decenije građanskog rata i referenduma na kojem su građani glasali za otcepljenje.
1993 – Predstavnici Kine i Tajvana počeli su u Singapuru prve razgovore od završetka kineskog građanskog rata 1949. godine.
1997 – U Hongkongu je otvoren najduži viseći drumsko-železnički most u svetu, koji je povezao grad s novim aerodromom.
1999 – U vazduhoplovnim napadima NATO na SR Jugoslaviju pogođen je centar Surdulice. Poginulo je 17 ljudi, ranjeno je 11, a oko 300 civilnih objekata je srušeno ili oštećeno.
2001 – Rusija je potpisala ugovor sa Severnom Korejom o remontu oružja koje je ta zemlja dobila tokom sovjetske ere.
2003 – Na predsedničkim izborima u Paragvaju pobedio je Nikanor Duarte Frutos čime je nastavljen kontinuitet 55 godišnje vladavine njegove partije Kolorado koja je u svetu najduže na vlasti.
2005 – Najveći avion na svetu, evropski „Erbas A380“, obavio je svoj prvi let. Avion je dugačak kao osam gradskih autobusa, ima površinu krila dovoljnu za parkiranje 70 automobila, a na dva nivoa može da primi 800 putnika. Avion je svojim kapacitetima preuzeo primat „Boinga 747“ kao najvećeg putničkog aviona.
2010 – Skupštine Rusije i Ukrajine su ratifikovale sporazum o produženju boravka ruske Crnomorske flote u Sevastopolju do 2042. godine. Sporazum su u Harkovu potpisali predsednici Dmitrij Medvedev i Viktor Januković.
