Na današnji dan – 5. jun
754 – Ubijen je Bonifacije, nazvan Apostol Nemačke, misionar pape Grgura II. Tokom misije među germanskim plemenima od 719. osnovao je biskupije u više mesta na germanskom području. Ubio ga je jedan paganin Frizijac.
1723 – Rođen je škotski ekonomista i filozof Adam Smit (Smith), uz Dejvida Rikarda (David Ricardo) najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije („Bogatstvo naroda“, „Teorija moralnih osećanja“).
1806 – Napoleon je proglasio Holandiju kraljevinom i za kralja postavio svog brata Luja Bonapartu (Luis).
1819 – Rođen je engleski astronom i matematičar Džon Kauč Adams (John Couch). Na osnovu nepravilnosti u kretanju Urana, odredio je, skoro istovremeno sa Irbenom Leverjeom (Urbain Le Verrier), putanju Neptuna.
1826 – Umro je nemački kompozitor i pijanist Karl Marija fon Veber (Carl Maria, Weber), jedan od kreatora romantičnog izraza u nemačkoj muzici, a njegovo remek delo „Čarobni strelac“ smatra se prototipom nemačke romantične opere.
1827 – Turske trupe zauzele su Akropolj i ušle u Atinu, nakon što su slomile ustanak za oslobođenje Grčke.
1837 – Srpski knez Miloš Obrenović postavio je prve ekonome (agronomi), čiji je zadatak bio da savetuju seljake i nastoje da svaki od njih zaseje određenu količinu pšenice, ovsa, ječma, kukuruza, krompira…
1873 – Pod pritiskom Britanije, sultan Zanzibara Said bin Bargaš (Bargash) zatvorio je zanzibarsko tržište robova.
1878 – Rođen je meksički revolucionar Fransisko Pančo Vilja (Francisco Panćo Villa), lider seljačke revolucije u Meksiku (1910-17), uz Emilijana Zapatu najpopularniji meksički narodni tribun. Proglašen je 1966. za meksičkog nacionalnog junaka.
1883 – Rođen je engleski ekonomista Džon Majnard Kejnz (John Maynard Keynes), poznat po delu „Opšta teorija zaposlenosti, kamate I novca“, koje je donelo radikalan zaokret u ekonomskoj teoriji.
1887 – Rođen je srpski lekar Kosta Todorović, infektolog i mikrobiolog, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalne akademije za medicinu u Parizu. Pored naučnih, značajan je njegov rad na bibliografiji jugoslovenskih publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i higijene.
1898 – Rođen je španski pesnik i dramski pisac Federiko Garsija Lorka (Federico Garcia Lorca), jedna od najznačajnijih ličnosti španske književnosti 20. veka. Streljali su ga pripadnici Frankove (Franco) civilne garde 1936. („Ciganski romansero“, „Pesnik u Njujorku“, „Krvava svadba“, „Dom Bernarde Albe“).
1915 – Žene su u Danskoj dobile pravo glasa.
1916 – Britanski feldmaršal irskog porekla, lord Horejšo Herbert Kičener (Horatio, Kitchener), osvajač Sudana i ministar rata u Prvom svetskom ratu, potonuo je sa oklopnom krstaricom „Hempšir“, koja je, ploveći u Rusiju, naišla na minu.
1941 – Eksplodiralo je spremište municije nemačke vojske u smederevskoj tvrđavi u Drugom svetskom ratu. Poginulo je više hiljada ljudi, a srušeno i oštećeno više stotina kuća. Uzrok eksplozije ostao je nepoznat.
1945 – Predstavnici SSSR-a, SAD, Velike Britanije i Francuske potpisali su u Berlinu Deklaraciju o preuzimanju vrhovne komande nad poraženom Nemačkom u Drugom svetskom ratu i njenoj podeli na četiri okupacione zone.
1947 – Državni sekretar SAD Džorž Maršal (George Marshall) izneo je plan o finansijskoj pomoći Evropi razorenoj u Drugom svetskom ratu. „Maršalov plan“, kojim su SAD u periodu od 1948. Do 1952. dodelile pomoć od 15 milijardi dolara evropskim zemljama, usvojen je iste godine na Ekonomskoj konferenciji u Parizu.
1967 – Počeo je rat između Izraela i arapskih zemalja – Egipta, Sirije i Jordana. Izraelske snage su u narednih šest dana izbile na Suecki kanal, zauzele Sinajsko poluostrvo, pojas Gaze, deo Jordana I Golansku visoravan u Siriji.
1968 – Palestinac Sirhan Sirhan je u atentatu u Los Anđelesu smrtno ranio američkog senatora Roberta Kenedija (Kennedy), mlađeg brata predsednika Džona Kenedija (John), koji je takođe ubijen u atentatu, 1963. u Dalasu. Robert Kenedi je narednog dana podlegao ranama.
1972 – U Stokholmu je počela prva konferencija UN posvećena problemima zaštite i unapređenja čovekove okoline.
1975 – Suecki kanal, koji je bio zatvoren od izraelsko-arapskog rata 1967, ponovo je otvoren za međunarodni saobraćaj.
1992 – Jugoslovenska narodna armija (JNA) napustila je kasarnu „Maršal Tito“ u Sarajevu, čime je završeno povlačenje JNA iz Bosne i Hercegovine.
2000 – Poslednjeg dana posete Rusiji predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) govorio je u Državnoj dumi, kao prvi američki predsednik koji se obratio ruskom parlamentu.
2000 – Apelacioni sud u Santjagu ukinuo je poslanički imunitet bivšem čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu (Pinoćet), otvarajući time put za sudski proces zbog zločina počinjenih u Čileu tokom njegovog režima. Sud je naredne godine suspendovao proces proglasivši Pinočea mentalno nesposobnim.
2001 – Laburistička stranka ubedljivo je pobedila na izborima u Velikoj Britaniji, a Toni Bler (Tony Blair) postao je prvi premijer laburista sa dva uzastopna mandata.
2001 – Ujedinjene nacije obeležile 20-togodišnjicu pojave AIDS-a. Procenjuje se da je 58 miliona ljudi zaraženo HIV virusom i da je više od 22 miliona umrlo u poslednje dve decenije.
2003 – SAD i Južna Koreja postigle su dogovor o izmeštanju američkih trupa iz demilitarizovane zone koja je razdvajala Južnu I Severnu Koreju. Američke trupe su izmeštene u baze južno od te zone.
2004 – Umro je bivši američki predsednik Ronald Regan (Reagan). Za vreme njegova mandata (1981-1989) došlo je do otopljavanja odnosa sa Rusijom, čiji je predsednik bio Mihail Gorbačov, a dvojica državnika postigla su veliki broj sporazuma u cilju zaustavljanja trke u naoružanju.
2005 – Na referendumu u Švajcarskoj odlučeno je da se ta država pridruži „šengenskoj zoni“.
2012 – Umro je legendarni pisac naučne fantastike Rej Bredberi (Ray Bradburry) autor kultnog romana „Farenhajt 451“ po kojoj je snimljen istoimeni filmski hit. Autor je 27 romana, desetina zbirki priča i više od 600 kratkih priča. Najpoznatiji su mu romani „Marsovski letopisi“, „Ilustrovani čovek“, „Zlatne jabuke sunca“ i „Okrobarska zemlja“, kao i priče za popularne serije „Zona sumraka“ i „Pozorište Reja Bredberija“.
