Na današnji dan – 16. jul
622 – Istoričari smatraju da ovim datumom počinje prva godina islamske ere, odnosno dan kada je Muhamed, sa svojim pristalicama napustio Meku da bi osnovao prvi centar nove vere u Medini.
1054 – Zbog sukoba oko pitanja da li rimski papa ima primat među hrišćanskim poglavarima, došlo je do raskola između rimske i carigradske hrišćanske crkve. Spor je kasnije doveo do „velike šizme“ i stvorene su dve crkve – istočnopravoslavna i zapadna rimokatolička.
1533 – Prema naredbi španskog osvajača Fransiska Pizara (Francisco Pizarro), ubijen je car Inka Atahualpa, iako je dao traženi otkup – jednu sobu punu zlata i dve pune srebra.
1661 – Stokholmska banka izdala je prve papirne novčanice u Evropi.
1723 – Rođen je engleski slikar Džošua Rejnolds (JoshuaReynolds), jedan od najvećih portretista u istoriji slikarstva, prvi predsednik Kraljevske umetničke akademije (1768) i dvorski slikar od 1784. zradio je oko 2.000 portreta i snažno uticao na generacije engleskih portretista.
1858 – Rođen je srpski vojvoda Petar Bojović, čuveni vojskovođa u ratovima 1912-18. Zaslužan je za pobede u Prvom balkanskom ratu nad turskom vojskom u bitkama kod Kumanova i Bitolja (1912), a u Drugom balkanskom ratu za uspeh u bici kod Bregalnice (1913) nad bugarskom vojskom. Za uspehe u Prvom svetskom ratu dobio je čin vojvode. Kao komandant Prve armije, 1. novembra 1918. oslobodio je Beograd. Umro je 1945. godine u Beogradu i sahranjen je bez vojnih počasti.
1861 – Osnovano je Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu.
1867 – Francuski vrtlar Žozef Monije (Joseph Monier) patentirao je u Parizu armirani beton.
1872 – Rođen je norveški istraživač Rual Amundsen (Roald) prvi čovek koji stigao na Južni pol (1911). Poginuo je u junu 1928. u avionskoj nesreći, pokušavajući da pronađe nestalu italijansku ekspediciju koja je krenula ka Severnom polu.
1890 – Umro je švajcarski pisac Gotfrid Keler (Gottfried Keller) najveći pripovedač nemačkog govornog područja u Švajcarskoj („Ljudi iz Zeldvile“, „Ciriške novele“, „Sedam legendi“, „Epigram“, „Zeleni Hajnrih“, „Martin Zalander“).
1896 – Umro je francuski pisac Edmon Gonkur (Edmond Goncourt) načiju je inicijativu osnovano književno društvo koje od 1903. Nosi ime braće Gonkur „Academie des Goncourt“.
1917 – Osujećen je pokušaj boljševika da preuzmu vlast u Rusiji, Trocki je uhapšen, a Lenjin se povukao u ilegalu.
1918 – U Jekaterinburgu je ubijen poslednji ruski car Nikola II Romanov i članovi njegove porodice.
1925 – U Bagdadu je otvoreno zasedanje prvog izabranog parlamenta Iraka.
1935 – U Oklahoma Sitiju postavljen je prvi u svetu parking merač.
1945 – SAD su u pustinji Alamogordo, u državi Novi Meksiko, izvršile prvu probu atomske bombe, pod šifrovanim nazivom „Triniti“.
1950 – Na stadionu „Marakana“ u Rio de Žaneiru, Urugvaj je u finalu svetskog prvenstva pobedio Brazil sa 2:1, osvojivši drugi put svetski fudbalski šampionat. Utakmicu je pratilo 199.000 gledalaca.
1951 – Belgijski kralj Leopold III abdicirao je u korist sina Boduena (Baudouin).
1965 – Predsednici Francuke i Italije Šarl de Gol (Charles, Gaulle) i Đuzepe Saragat (Giuseppe) otvorili su 11,6 kilometara dug tunel ispod Mon Blana koji je povezao dve zemlje.
1969 – Američki vasionski brod „Apolo 11“ lansiran je iz Kejp Kanaverala u istorijsku misiju ka Mesecu sa astronautima Nilom Armstrongom (Neil), Edvinom Oldrinom (Edwin Aldrin) i Majklom Kolinsom (Michael Collins).
1976 – Indonezija je anektirala bivšu portugalsku koloniju Istočni Timor kao svoju 27. pokrajinu.
1979 – Sadam Husein (Saddam Hušein) je postao predsednik Iraka.
1985 – Umro je nemački pisac Hajnrih Teodor Bel (Heinrić Theodor Boell), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972, najprevođeniji nemački pisac posle Drugog svetskog rata („Grupni portret s damom“, „Mišljenje jednog klovna“).
1989 – Umro je austrijski dirigent Herbert fon Karajan, jedan od najvećih dirigenata 20. veka. Od 1949. bio je dirigent Bečkog simfonijskog orkestra, od 1955. vodio je Berlinsku filharmoniju, a od 1956. do 1964. bio je direktor Bečke državne opere.
1990 – Na Filipinima je u zemljotresu poginulo više od 1.600 ljudi.
1995 – Umro je britanski pesnik Stefan Spender (Stephen). Na početku karijere nazvan je drugim Šelijem (Shelly) („Dvadeset pesama“, „Ruševine i viđenja“).
1998 – Kosovski Albanci su u Prištini konstituisali paralelni kosovski parlament. Policija je, po naredbi srpskih vlasti koje su taj postupak smatrale nelegalnim, kao i majske izbore, zaposela prostorije i zaplenila dokumenta o radu parlamenta.
2000 – U Budimpešti je umro pesnik Đerđ Petri, jedan od najpoznatijih mađarskih disidenata za vreme komunističkog režima Janoša Kadara.
2001 – Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) od 1980. Huan Antonio Samaran (Juan Antonio Samaranć) penzionisan je, a potom imenovan za počasnog doživotnog predsednika MOK-a. Njega je nasledio belgijski hirurg Žak Rog (Jacques Rogge).
2001 – Kineski i ruski predsednici Đijang Cemin i Vladimir Putin potpisali su prijateljski pakt kojim su postavljeni principi partnerstva dve zemlje, a u funkciji zaštite njihovih interesa.
2003 – Vojnim pučem je svrgnuta vlada afričke ostrvske države Sao Tome i Principe dok je njen predsednik Fradike de Menezes bio u privatnoj poseti Nigeriji.
2004 – Na aerodromu u Tokiju uhapšen je bivši svetski prvak u šahu Bobi Fišer. U martu 2005. Fišer je otputovao na Island pošto je dobio državljanstvo te ostrvske zemlje i time izbegao deportaciju u SAD, koje ga traže više od deset godina zbog kršenja međunarodnih sankcija prema bivšoj SR Jugoslaviji, gde je 1992. odigrao šahovski meč sa Borisom Spaskim.
2004 – Umro je Čarls W. Svini (Charles Sweeney) američki pilot koji je upravljao bombarderom koji je bacio atomsku bombu na japanski grad Nagasaki 1945. godine.
2005 – UNESCO je uvrstio Mostar (BiH) na listu svetske kulturne baštine.
