Na današnji dan – 29. avgust
1189 – Dubrovnik je sklopio ugovor s bosanskim banom Kulinom kojim se Dubrovčanima daje sloboda trgovanja u Bosni bez ikakvih ograničenja i nameta. To je jedan od najstarijih sačuvanih ugovora u regionu.
1521 – Otomanske snage su pod komandom sultana Sulejmana II Veličanstvenog osvojile Beograd i proglasile ga sedištem Smederevskog sandžaka. Beograd je postao pogranična tvrđava iz koje je otomanska vojska napadala Ugarsku i Austriju.
1526 – U bici kod Mohača otomanska vojska pod komandom Sulejmana II Veličanstvenog pobedila je trupe mađarskog kralja Ludvika II (Ludwik), koji se pri bekstvu utopio u reci. Ugarska država se raspala na tri dela: jedan je potpao pod Otomansko carstvo, drugim je zavladao ugarski vladar Ivan Zapolja, a treći je došao pod vlast Habsburga koji su, posle Zapoljine smrti 1540, preuzeli ugarski presto.
1619 – Rođen je Žan Batist Kolber (Jean Baptiste Colbert), ministar finansija kralja Luja XIV (Louis) od 1661, koji je merkantilističkom politikom učinio Francusku evropskom privrednom silom.
1632 – Rođen je engleski filozof Džon Lok (John Locke) jedan od utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije, čije je delo presudno uticalo na razvoj evropske filozofske i društveno-političke misli ( „Ogled o ljudskom razumu“, „Pisma o toleranciji“, „Dve rasprave o vladi“, „Vaspitanje“).
1756 – Napadom na Saksoniju pruski kralj Fridrih II (Friedrić) je otpočeo Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila koji se potom preneo na ratišta u Aziji i Severnoj Americi. Završen je 10. februara 1763. mirom u Parizu.
1820 – U Oportu u Portugaliji je počela građanska revolucija koja je prisilila kralja Žoaoa VI (Joao) da 1821. donese liberalni ustav kojim su ukinuti inkvizicija i privilegije feudalaca.
1825 – Portugalija je priznala nezavisnost Brazila pod carem Pedrom I.
1842 – Prvi Opijumski rat Kine i Velike Britanije završen je sporazumom o miru u Nankingu, prema kojem je Kina morala da otvori luke za evropsku trgovinu pod eksteritorijalnom režimu, a Hong Kong da prepusti Britancima.
1871 – Rođen je Alber Lebren (Albert Lebrun), predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik Treće republike, posle nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu bio je prisiljen da vlast preda marionetskoj vladi maršala Anrija Filipa Petena (Henri Philippe Petain).
1885 – Nemački inženjer Gotlib Dajmler (Gottlieb Daimler) patentirao je prvi motocikl.
1915 – Rođena je švedska glumica Ingrid Bergman koja je svetsku slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. Dobila je tri Oskara za filmove – „Plinsko svetlo“, „Anastasija“ i „Kazablanka“.
1943 – U pobuni protiv nemačke okupacije, Danska je u Drugom svetskom ratu potopila svoju flotu od 30 ratnih brodova i nekoliko podmornica.
1944 – Na zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije, kralj Petar II Karađorđević posebnim ukazom oduzeo je komandu general Draži Mihajloviću i pozvao vojsku da se stavi pod komandu Josipa Broza Tita. Kraljeva odluka objavljena je preko radija 12. septembra.
1945 – Trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala (George Marshall) počele su u Drugom svetskom ratu iskrcavanje na tlo poraženog Japana.
1949 – SSSR je u tajnosti izveo prvu eksploziju atomske bombe. Vest o tome objavile su 22. septembra SAD, Velika Britanija i Kanada.
1960 – Jordanski premijer Haza el Madžali i još 10 ljudi poginuli su u eksploziji podmetnute bombe za koju su optuženi teroristi iz Sirije.
1965 – Američki vasionski brod „Džemini V“, sa astronautima Gordonom Kuperom (Cooper) i Čarlsom Konradom (Charles Conrad), spustio se u Atlantik nakon tada rekordnih osam dana provedenih u orbiti Zemlje.
1975 – Umro je irski državnik Emon de Valera (Eamon), učesnik irskog ustanka 1916, jedan od lidera Šin Fejna. Kao premijer (1937-48) rešio je sporazumno mnoga sporna ekonomska, politička I vojna pitanja. Predsednik Republike Irske bio je od 1959. do 1973.
1978 – Predsednik CK Komunističke partije Kine, Hua Kuo-Feng posetio je Rumuniju, Jugoslaviju i Iran. To je označilo prekid izolacije Kine iz međunarodnih aktivnosti, koja je počela odlukom o „kulturnoj revoluciji“ u toj zemlji avgusta 1966.
1991 – Sovjetski parlament je suspendovao Komunističku partiju i zamrzao njene račune u bankama pod optužbom da je bila umešana u pokušaj državnog udara (19-22. avgusta).
1995 – Pod snažnim međunarodnim pritiskom, rukovodstva SR Jugoslavije i Republike Srpske dogovorila su se o formiranju jedinstvene delegacije koja će učestvovati u mirovnom procesu u Bosni, a predsednik Srbije Slobodan Milošević ovlašćen je da pregovara u ime cele delegacije.
1996 – Ruski avion „Tupoljev 154“, koji je prevozio rudare na udaljeno arktičko ostrvo, udario je u jedan planinski vrh u Norveškoj. U toj najtežoj avionskoj nesreći na norveškom tlu, poginuli su svi putnici i članovi posade (141).
1997 – Ubistvo 300 ljudi u jednom alžirskom selu jedno je od najgorih krvoprolića koje su izvršili islamisti u toj zemlji.
1999 – Stanovnici Istočnog Timora su, uprkos strahu od nasilja, izašli na istorijski referendum, na kojem se 99 odsto izjasnilo za odvajanje od Indonezije.
2001 – Vrhovni sud SAD je osudio trojicu direktora jedne elektronske firme iz okruga Marin (Kalifornija) zbog ilegalne prodaje opreme Indiji, koju bi ona mogla upotrebiti za pravljenje nuklearnog oružja.
2003 – U eksploziji automobila-bombe ispred džamije Imam Ali u iračkom gradu Nadžafu, poginulo je najmanje 80 ljudi, među kojima i lider muslimanskih šiita, ajatolah Mohamed Bakir al-Hakim.
2003 – U Francuskoj je u prve dve nedelje avgusta, tokom talasa velike vrućine, umrlo 11.435 ljudi. Od vrućine je tog meseca u Evropi umrlo 20.000 ljudi.
2005 – Od uragana Katrina koji je pogodio južne države SAD najviše je stradao grad Nju Orleans gde je poginulo 1.330 ljudi.
