Na današnji dan – 7. novembar
1598 – Rođen je španski slikar Fransisko de Surbaran (Francisco, Zurbaran), čije delo, uz stvaralaštvo Velaskeza (Velazquez), predstavlja vrhunac španskog baroknog slikarstva. Bio je dvorski slikar kralja Filipa IV (1638), a njegovi najbolji radovi nalaze se u samostanima u Sevilji.
1659 – Francuska i Španija su zaključile Pirinejski mir, kojim je završen rat između dve zemlje započet 1635.
1867 – Rođena je poljska naučnica Marija Sklodovska Kiri (Maria Sklodowska Curie), prva žena koja je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala šef katedre za fiziku na Sorboni. Radeću sa suprugom Pjerom (Pierre) na istraživanju radioaktinosti, otkrila je radijum (1898) i polonijum. Supružnici Kiri su 1903. podelili Nobelovu nagradu za fiziku sa Bekerelom (Becquerel), a 1911. Marija Kiri je dobila Nobelovu nagradu za hemiju.
1875 – Britanski istraživač Vernej Kameron (Verney Cameron) stigao je na atlantsku obalu Afrike kao prvi Evropljanin koji je prešao Afriku od obale do obale. Na taj put krenuo je 1873. Iz Zanzibara.
1879 – Rođen je ruski revolucionar Lav Davidovič Bronštejn, poznat kao Lav Trocki, jedna od ključnih ličnosti u obe ruske revolucije, 1905. i 1917. Bio je član Politbiroa boljševičke partije, predsednik uticajnog Petrogradskog sovjeta, šef diplomatije u prvoj sovjetskoj vladi. Nakon sukoba sa Staljinom, isključen je 1927. iz partije, 1929. je proteran iz SSSR, a u avgustu 1940. Po Staljinovom nalogu ubijen u Meksiku. Njegova ideja o permanentnoj revoluciji, kao jedinom načinu za pobedu socijalizma u svetu, nasal je sledbenike u pokretu trockista.
1913 – Rođen je francuski pisac Alber Kami (Albert Camus), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. („Stranac“, „Kuga“, „Mit o Sizifu“, „Pisma nemačkom prijatelju“, „Pobunjeni čovek“).
1917 – U Petrogradu je pod vodstvom vođe boljševika Vladimira Iljiča Lenjina počela Oktobarska socijalistička revolucija. Crvena garda zauzela je sve značjane punktove u gradu, srušena je privremena vlada Aleksandra Kerenskog i formirana prva sovjetska vlada s Lenjinom na čelu.
1944 – Frenklin Rozevelt (Franklin Roosevelt) izabran je četvrti put za predsednika SAD, što je jedinstven slučaj u američkoj istoriji.
1946 – Završena je prva savezna radna akcija omladine Jugoslavije na železničkoj pruzi Brčko-Banovići. Oko 70.000 mladih iz cele zemlje i 2.000 iz inostranstva izgradilo je za 190 dana prugu dugu 90 kilometara.
1956 – Tokom Suecke krize, Generalna skupština UN izglasala je rezoluciju kojom je Velikoj Britaniji, Francuskoj i Izraelu naloženo da odmah povuku trupe iz Egipta.
1972 – Ričard Nikson (Ričhard Nixon) izabran je drugi put za predsednika SAD, ali je u avgustu 1974. bio prisiljen da podnese ostavku zbog afere Votergejt u kojoj je otkriveno da su pristalice republikanaca uoči tih izbora, radi špijunaže provalile u glavno sedište Demokratske stranke. To je bilo prvi put da američki predsednik podnese ostavku.
1973 – SAD i Egipat su uspostavili pune diplomatske odnose, prekinute posle Šestodnevnog rata 1967. u kojem je izraelska armija porazila egipatske snage i zauzela Sinaj, područje Gaze i Golansku visoravan u Siriji.
1987 – U Tunisu je u državnom udaru koji je predvodio premijer Bin Ali oboren Habib Burgiba (Bourquiba), predsednik države od sticanja nezavisnosti 1956. Ben Ali je za 84-godišnjeg lidera, koji je 1974. proglašen doživotnim predsednikom Tunisa, rekao da je isuviše senilan da bi vladao.
1990 – Meri Robinson (Mary) je, na prvim predšedničkim izborima posle 17 godina, postala prva žena predsednik Irske.
1992 – Umro je slovački državnik Aleksander Dubček (Alexander Dubcek), vođa reformističkog pokreta u Čehoslovačkoj krajem šezdesetih godina 20. veka nazvanog „Praško proleće“, promoter „socijalizma sa ljudskim likom“. U januaru 1968. je izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPČ, a u avgustu iste godine je smenjen nakon vojne intervencije Varšavskog pakta. Posle pada komunističkog režima 1989. izabran je za predsednika čehoslovačkog parlamenta.
2000 – Održani su predsednički izbori u SAD koji su, zbog spora oko izbornih rezultata, doveli zemlju u političku krizu bez presedana. Odlukom Vrhovnog suda SAD 13. decembra za predsednika je izabran republikanski kandidat DŽordž Buš Mlađi (George Busch).
2001 – Belgijska nacionalna avio kompanija Sabena podnela je zahtev za bankrot i time postala prva evropska avio kompanija koja je to uradila zbog velikih gubitaka u avio industriji, nakon terorističkih napada na Ameriku 11. septembra 2001. godine.
2002 – Na referendumu na Gibraltaru, velikom većinom glasova odbijen je britansko-španski plan o podeli suvereniteta nad ovom kolonijom, što je izvalo zastoj u pregovorima između Londona I Madrida.
2004 – Umro je južno-afrički scenarista Gibson Kente, osnivač pozorišta Crnaca, koji je otvoreno priznao da ima AIDS.
2007 – U Briselu je parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije. Sporazum su parafirali potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i komesar za proširenje EU Oli Ren. Pregovori sa EU trajali su dve godine, uključujući i jednogodišnji prekid.
2010 – U Mjanmaru su održani parlamentarni izbori, prvi put posle 20 godina. U toj zemlji (bivša Burma) od 1962. je na vlasti vojna hunta.
