Na današnji dan – 14. decembar
1503 – Rođen je francuski apotekar Mišel de Notr-Dam (Michel, Nostre-Dame), poznat kao Nostradamus, najpoznatiji prorok u istoriji, autor knjige „Proročanstva“ (1555). Bio je lični lekar francuskog kralja Šarla IX (Charles) i dvorski astrolog Katarine Mediči (Caterina Medici).
1799 – Umro je Džordž Vašington (George Washington), prvi predsednik SAD (1789-97) koji je komandovao vojskom kolonista u ratu za nezavisnost od Engleske (1775-83). Odbivši da se treći put kandiduje za predsednika, uputio je Amerikacima „Oproštajnu besedu“ (Farewell address).
1822 – U Veroni je završen Kongres Svete Alijanse koja je odlučila da interveniše protiv građanske revolucije u Španiji, ali ne i da pomogne Grčkoj u borbi za otcepljenje od Otomanskog carstva.
1900 – Nemački fizičar Maks Plank (Max Planck) objavio je „kvantnu teoriju“, po kojoj sva energija potiče od najsitnijih delića materije – kvanta, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.
1911 – Norveški istraživač Rual Amundsen (Roald) postao je prvi čovek koji je stigao na Južni pol, pretekavši engleskog istraživača Roberta Skota (Scott), koji je tamo stigao 18. januara 1912.
1916 – Danci su glasali da se „Zapadna Indija“ – deo Karipskog arhipelaga koji je pripadao Danskoj, proda SAD za 25 miliona dolara. To su danas Američka Devičanska ostrva.
1918 – U Velikoj Britaniji su prvi put na izborima glasale žene i dobile pravo da se kandiduju za poslanike. Prva izabrana žena je bila grofica Markiević (Markievicz), irska nacionalistkinja, ali nije mogla da zauzme svoje mesto u Parlamentu jer je bila u zatvoru.
1927 – Velika Britanija je priznala nezavisnost Iraka i podržala njegov prijem u Društvo naroda, preteču UN.
1935 – Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik (Tomas Masaryk) (od 1918.) podneo je ostavku, a na položaj šefa države četiri dana kasnije izabran je dotadašnji šef diplomatije Eduard Beneš.
1937 – Japan je uspostavio marionetsku vladu Kine, u Pekingu.
1939 – Društvo naroda (preteča UN) je isključilo SSSR iz članstva zbog agresije na Finsku.
1959 – Arhiepiskop Makarios III postao je izabrani lider Kipra, a godinu dana kasnije, pošto je Kipar dobio nezavisnost od Velike Britanije, i njegov prvi predsednik.
1960 – Potpisana je Pariska konvencija o osnivanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Konvencija je stupila na snagu septembra 1961.
1962 – Kenet Kaunda (Kenneth) formirao je u Severnoj Rodeziji (Zambija) prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.
1981 – Izrael je anektirao Golansku visoravan koju je preoteo od Sirije u ratu 1967.
1989 – Umro je ruski nuklearni fizičar Andrej Dmitrijevič Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava, i protivnik nuklearnih eksperimenata. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1975.
1989 – Opozicioni lider Patrisio Ajlvin (Patricio Aylwin) je izabran za predsednika Čilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. Prethodni demokratski izabrani šef države, socijalista Salvador Aljende (Allende) ubijen je u vojnom puču 1973, kada je vlast oteo general Avgusto Pinoče (Pinochet).
1994 – Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera (Jimmy Carter) da posreduje radi postizanja mira u Bosni i Hercegovini.
1995 – U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan je mirovni sporazum o okončanju 44-mesečnog rata u BIH, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu, SAD. Sporazum su potpisali predsednici Hrvatske, Bosne i Hercegovine, i Srbije, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović i Slobodan Milošević. Tim sporazumom Bosna I Hercegovina je podeljena na dva entiteta – Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledanje sprovođenja mira povereno je snagama NATO.
1998 – U oružanom napadu maskiranih lica na kafe u centru Peći na Kosovu ubijena su šestorica Srba.
1998 – U sukobu Vojske Jugoslavije i naoružanih Albanaca u blizini Prizrena poginulo je 36 Albanaca, a šestorica su ranjena.
2000 – Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) obeležio je 50 godina postojanja. Osnovan 1950. sa 33 zaposlena i budžetom od 300.000 dolara, Komeserijat je imao zadatak da posle Drugog svetskog rata zbrine dva miliona izbeglica. UNHCR sada ima više od 6.000 ljudi koji u 110 zemalja brinu o 21 milionu izbeglica, a budžet za 2010. godinu iznosi više od tri milijarde dolara.
2001 – Pisac i britanski akademik nemačkog porekla Vinfrid Georg „Maks“ Sebald, poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Poznat je po knjigama koje su se uglavnom bazirale na tragičnim događajima proteklih 200 godina.
2004 – Predsednik Francuske Žak Širak (Jacques Chirac) otvorio je najviši most na svetu – viadukt Milo, visok 343 metra i dugačak 2,5 kilometra.
