Na današnji dan – 15. februar
1115 – Papa Paskal II priznao je red Malteških vitezova osnovan u Jerusalimu, gde su pored crkve Svetog Jovana imali samostan i azil za bolesnike i putnike. Kasnije su dobili zadatak da brane Svetu zemlju.
1573 – U Zagrebu je, nakon sloma seljačke bune, pogubljen vođa ustanka Matija Gubec.
1763 – Mirovnim ugovorom u Hubertsburgu okončana su neprijateljstva Austrije i Pruske u Sedmogodišnjem ratu. Pruska je zadržala Šleziju koju je preuzela od Austrije i postala je jedna od vodećih evropskih vojnih sila.
1835 – U Kneževini Srbiji usvojen je Sretenjski ustav, prvi ustav u modernoj srpskoj istoriji. Napisao ga je sekretar kneza Miloša Obrenovića Dimitrije Davidović, po uzoru na francuski I belgijski ustav. Koristeći negodovanje Austrije i Rusije, koje nisu imale razumevanja za liberalizam Davidovićevog dokumenta, knez je u martu ukinuo ustav.
1857 – Umro je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvorac ruskog nacionalnog stila romantičarske epohe. Njegove opere „Život za cara“ i „Ruslan i Ljudmila“ imale su značajan uticaj na razvoj ruske opere u 19. veku.
1922 – U Hagu je održana prva sednica stalnog Međunarodnog suda pravde koji je 1920. osnovala Liga naroda radi rešavanja sporova među državama. Novi Međunarodni sud osnovan je pri Ujedinjenim nacijama posle Drugog svetskog rata kada je ukinuta Liga naroda.
1928 – Iz Beograda prema Zagrebu poleteo je prvi avion jugoslovenske civilne avijacije „Potez 29-2“, jedina letelica prve jugoslovenske avio-kompanije „Aeroput“. Prvi putnici bili su director avio-kompanije i pet novinara.
1942 – Umro je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor „Marša na Drinu“, direktor Beogradske opere (1920-25). Godine 1899. osnovao je Beogradski vojni orkestar, a sa Stevanom Mokranjcem Srpsku muzičku školu. Komponovao je prvu izvedenu srpsku operu „Na uranku“ (1903), na tekst Branislava Nušića.
1942 – Procenivši da nisu u stanju da odbrane grad, Britanci su u Drugom svetskom ratu predali Singapur japanskim snagama. To se smatra najvećim vojnim porazom Velike Britanije u njenoj vojnoj istoriji.
1944 – Američke trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele Solomonska ostrva u Pacifiku. Britanski avioni izbacili su oko 1.000 bombi na Berlin.
1965 – Umro je popularni američki džez pevač i pijanist Nat King Kol (Cole).
1971 – Velika Britanija je prešla na decimalni novčani sistem, umesto dotadašnjih funti, šilinga i penija.
1988 – Predsednik Austrije Kurt Valdhajm (Waldheim), optužen da je, kao pripadnik Š jedinica u Drugom svetskom ratu, odgovoran za ratne zločine počinjen u Bosni i Grčkoj, odbio je da podnese ostavku.
1989 – Deset godina nakon što je Moskva poslala svoje trupe da podrže prokomunističku vladu u Kabulu, poslednji sovjetski vojnici napustili su Avganistan. U desetogodišnjem neobjavljenom ratu poginulo je 15.000 sovjetskih vojnika i najmanje 100.000 Avganistanaca.
1990 – Velika Britanija i Argentina obnovile su diplomatske odnose, prekinute 1982. u vreme rata za Foklandska ostrva.
1993 – Slovački parlament izabrao je ekonomistu Mihala Kovača (Michal Kovac) za prvog predsednika novoformirane države Slovačke, nakon raspada Čehoslovačke.
1996 – Bosanska vlada je saopštila da je u ratu 1992-95. Nestalo oko 30.000 ljudi, od kojih više od 22.000 civila i oko 2.500 pripadnika oružanih snaga.
1997 – Srpska opoziciona koalicija „Zajedno“ održala je poslednji, 88. dan protesta pošto je 11. februara ispunjen njen osnovni zahtev – priznavanje rezultata lokalnih izbora u Srbiji iz novembra 1996.
1999 – U Keniji je uhapšen lider kurdskih pobunjenika Abdulah Odžalan (Ocalan) i isporučen Turskoj, gde je osuđen na smrt zbog izdaje i prebačen u ostrvski zatvor Imrali.
2002 – Predsednik SAD Džordž Buš (Georges Bush) objavio je da njegova zemlja ima alternativni plan za smanjenje emisije gasova, koje je regulisano Protokolom o globalnom zagrevanju u Kjotou 1997. Iako emituju četvrtinu količine gasova koji stvaraja efekat „staklene bašte“, SAD su odbacile Protokol iz Kjotoa zbog štete po nacionalnu industriju.
2003 – U talasu demonstracija, najvećim od vijetnamskog rata, više od šest miliona ljudi, u više od 600 gradova u svetu, protestovalo je protiv rata u Iraku.
2003 – Vatikan je otvorio zapečaćenu arhivu o vezama te države sa Nemačkom između 1922. i 1939. godine, kada je Euđenio Pačeli (kasnije papa Pije XII) bio državni sekretar Vatikana. Otvaranje arhiva usledilo je kao odgovor kritičarima pape da nije dovoljno učinio da zaustavi ubijanje miliona Jevreja od strane nacističke Nemačke tokom holokausta.
2011 – U libijskom gradu Al Baidi izbili su antivladini pretesti inspirisani događajima u Egiptu i Tunisu, koji su se potom proširili na celu zemlju i doveli do svrgavanja Moamera el Gadafija koji je tom zemljom vladao u poslednje 42 godine. Gadafi je uhvaćen i ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima 20. oktobra 2011. u svom rodnom gradu Sirtu i sahranjen u pustinji na tajnoj lokaciji.
