Na današnji dan – 9. april
1553 – Umro je francuski književnik Fransoa Rable (Francois Rabelais), jedna od najistaknutijih ličnosti francuske renesanse. Njegov satirični roman „Gargantua i Pantagruel“ ubraja se među najznačajnija renesansna dela.
1626 – Umro je engleski državnik i pisac Frensis Bekon (Fransis Bacon). U vreme vladavine kralja Džejmsa I Stjuarta bio je lord kancelar od 1618. do 1621. („Unapređenje nauke“, „Novi organon“, „Nova atlantida“, „Eseji ili saveti etički i politički“).
1683 – Francuski istraživač Rober Kavalije de la Sal (Robert Cavelier, Salle) proglasio je deo teritorije u Americi francuskim posedom i nazvao je Luizijana u čast kralja Luja XIV.
1807 – Austrijska vojska savladala je Ticanovu bunu, ustanak sremskih seljaka, koji je počeo 3. aprila pod vođstvom Teodora Avramovića Ticana. U pobuni je učestvovalo 15.000 seljaka iz 45 sela. Tican je uhvaćen i pogubljen krajem 1807. godine.
1821 – U Parizu je rođen jedan od najvećih francuskih pesnika 19. veka Šarl Bodler (Charles Baudelaire). Njegovu zbirku pesama „Cveće zla“ mnogi književni kritičari smatraju najvećim lirskim delom 19. veka.
1865 – Završen je četvorogodišnji građanski rat u SAD nakon što se general konfederalnih snaga Robert Li (Lee) predao komandantu armije Unije Julisizu Grantu (Ulysses). U ratu je poginulo više od 600.000 ljudi.
1906 – Velika Britanija i Francuska su potpisale konvenciju o nezavisnosti Sijama (Tajland).
1926 – Rođen je Hugo Hefner (Hugh), američki publicista, izdavač magazina „Plejboj“ koji je pokrenuo u decembru 1953. sa tada nepoznatom Merlin Monro (Marilyn Monroe) nagom na naslovnoj strani.
1928 – U Turskoj, nakon reformi Kemala Ataturka, islam je prestao da bude državna religija.
1940 – Nemačke trupe napale su Dansku i Norvešku u Drugom svetskom ratu.
1948 – Jevrejska milicija napala je arapski grad Deir Jasin na području današnjeg Izraela. Ubijeno je 100 Arapa, a ostali su prisiljeni da napuste grad.
1959 – Umro je američki arhitekta Frenk Lojd Rajt (Frank Loyd Wright), jedan od tvoraca moderne funkcionalne arhitekture. Prvi je u SAD upotrebio armirani beton. Projektovao je Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel „Imperijal“ u Tokiju.
1969 – Francusko-britanski supersonični putnički avion „Konkord“ obavio je prvi let, od Bristola do Ferforda u Engleskoj.
1974 – Indija, Pakistan i Bangladeš potpisali su sporazum o repatrijaciji ratnih zarobljenika.
1977 – Komunistička partija Španije legalizovana je nakon 38 godina zabrane delovanja u vreme Frankovog režima.
1988 – Li Peng je imenovan za premijera Kine.
1990 – Posle 40 godina vladavine komunista, na izborima u Mađarskoj pobedio je Mađarski demokratski forum.
1991 – Gruzija je proglasila nezavisnost od ŠSR-a.
1991 – Savet bezbednosti UN doneo je odluku o slanju 1.440 pripadnika mirovnih snaga za nadgledanje iračko-kuvajtske granice I povlačenja američkih snaga iz južnog Iraka.
1992 – Sali Beriša izabran je za prvog nekomunističkog predsednika Albanije posle Drugog svetskog rata.
1995 – Peruanski predsednik Alberto Fudžimori (Fujimori) osvojio je drugi petogodišnji mandat na prvim mirnim predsedničkim izborima u Peruu od 1980. godine.
1998 – U paničnoj jurnjavi islamskih hodočasnika u Saudijskoj Arabiji poginulo je 119 vernika iz više zemalja.
1999 – Pobunjeni vojnici su na aerodromu u Nijameju ubili predsednika Nigera Ibrahima Barea Mainasaru (Mainassara).
2002 – Pod snažnim pritiskom SAD Izrael se povukao iz dva palestinska grada, a sukobi su nastavljeni u izbegličkom kampu u Đenini, u Zapadnoj Obali.
2003 – Američke snage su ušle u centar Bagdada i preuzele kontrolu nad glavnim gradom Iraka.
2005 – Britanski princ Čarls (Charles) i Kamila Parker Bouls (Camilla Bowles) venčali su se u Gildholu u Vindzoru. Ovo je prvi put da jedan naslednik britanske krune sklapa civilni brak. Kamila je udajom postala njeno visočanstvo vojvotkinja od Kornvola.
